Prosvetno-crkvena Dobrotvorka Draginja St. Petrović

када је небо завесом затворило стање и судбу њихову од погледа нашега2 С тога треба да им пожелимо само оно, чему нас учи св. јеванђеље и срце наше, а то је: да пожелимо благодат Господа Исуса Христа и љубав Бога и Оца и милост Св. Духа да буде са свима њима. Јер, они су допраћени до гроба молитвама и благосиљањем свете цркве; њима је дат опроштај од свештеног слуге божјег и они су с крстом у рукама прешли из овог у онај свет. (и

„А док је у рукама и у срцу хришћанина свети крст Христов, ма шта да наиђе на њега, неће моћи погубити душу његову. Тврда вера у распетог на крсту за нас Христа, надвладаће све тешкоће, избавиће од сваке невоље и несреће и упутити на "све, што је добро и спасоносно. Свемоћна одбрана, заштита и љубав Сина божјег, који је за спасење наше пролио своју божанску крв, — то је сила наша, то је утеха, радост и спасење живих и умрлих. Тамо управите очи своје, тамо окрените ум и срце своје и не одвраћајте поглед свој од божјег престола, браћо, сестре и децо, жива и умрла! О, умрла браћо, не тугујте, што сте оставили овај свет, где цвата зло, помрчина, саблазни, неправде, злоба, пакост, завист, превара, лаж, сујета, гордост, опадање и свака морална нечистоћа и квареж!

„Ви, пак, живи хришћани, који сте овде, у место наше псуке, изиђите на гробове умрлих, па видите, шта је тамо Где је слава и мудрост, где знање, богатство и почастиг Тамо је потпуна једнакост. Кости свих људи: сиромаха и богаташа, простог и наученог, леже наге. Не заборављајте, да ћемо и ми сви раније или доцније лећи у гроб, као што леже овде сахрањана браћа. Зашто заборављамо бригу о спасењуг Зашто губимо душу своју честим преступањем свете воље божјег

„Овакве мисли имаћемо код гробова умрлих само тада, ако ходајући по гробљу не будемо хладни, без осећаја, као оне плоче и камени споменици који су на гробовима.

„Сетимо се, да ове плоче и споменици покривају оне, који су пре неколико година, месеца и дана, ходали по земљи, као што ходамо и ми. Неки су од њих мислили, а неки нису ни мислили, да ће тако скоро лећи у гроб и отићи у други свет.

„Сетимо се, да ће и нама доћи последњи дан, да ће и нас донети на гробље, спустити у ископани гроб и покрити земљом, па на брежуљак гроба нашега метнути крст, за тим, овда-онда, доћи на гроб наша сродна и љубљена лица и по којом топлом

Оожхобжобхосжхосжховжоо | — 61— ОСХОСЖОСХОВЖОВЖОЕ)