Prosvetno-crkvena Dobrotvorka Draginja St. Petrović
окове зове довквосе ос воо овса Ооо соса)
у дому те вечери — прискочише одмах у помоћ доброј болесници. Све што се могло учинити у таквим језозитим тренуцима и за такву болест — све је употребљено. Ускоро је био код болесничине постеље и домаћи лекар г. Гонсиоровски. Али, авај, тешко је било пронаћи и указати какву помоћ! |
Залазило се дубоко у ноћ. Болест добија све тежи и опаснији ток.
Десет сати!..
У суседству, по вароши, до Митрополије — свуда је допро муњевитом брзином глас, да је добра Духовна Мајка, Госпођа Драгиња озбиљно оболела, да је, по свој прилици, и при крају живота та ретка и душом својом велика жена.
Свакад отворен њен дом све се више пуни забринутим пријатељима, сарадницима и искреним поштоваоцима.
Десет и тридесет!..
Агонија !
По одајама нема тишина. Сваки стоји непомично и тужно замишљен. Једино неуморна шеталица на зидном сату, у предсобљу, равномерним својим куцњима нарушава ову тужну ћутљивост, немило додирује душевне струне присутних и као да хотимице изазива на размишљање о несхватљивој вечности и неутешној сићушности 40вековој. још само неколико тренутака!.. Ропац! Само још један - два тешка, дубока уздаха!
Тачно у једанаест сати ноћи Драгиња већ није била међу живима. Прекинута је и последња жица у њеном примерном животу. Светла и племенита душа напусти трошно тело, раскиде мучне земаљске окове, да се усели у бољи свет, у обиталишта предака, да се придружи своме миломе другу Станојлу и синчиђу — анђелку.
Сутра дан, у понедељак, 12. новембра, знала је цела варош за смрт Станојловичину. Са торњева Саборне,
ОБУХОСХОБХОСХОСОбХОо | — 86 — | ООХОСХЕОХООЖОС ОКО