Prvo naučno delo o trgovini dubrovčanina Benka Kotruljića

У)

>

исто као и трговину, вели Котруљић, ваља као стручне послове добро познавати, т.ј. нарочито их изучавати, и зато он сваком приликом удара нарочито гласом на то, како народ ваља у производном раду васпитавати, јер без стручне радне спреме народне, о којој се држава бринути мора, пема ни богатства ни културе. Сама властела дубровачка уводпла је нове гране производње, а нарочито чохе и свиле. Ко уме има, вели Котруљић, извесно по старој народној речи, да је боље умети но ли имати. Поред радне спреме трговачке, ваља трговцу још бити п умешан и солидан, јер се само на поштеноме раду п заради зајемчава сталан п поуздан успех трговања. Само солидне радње, које на све стране добар Глас уживају, могу имати сталан и широк круг својих муштерија. Преваре и ФалсиФикати могу имати

ред дубровачки: његова кућа у Дубровнику — Саза Висећа — била је чувена, Вага. стр. 42—43.). Ова ново зтридобивена земљишта — нове земље — Дубровчанн су делили међу властелом и народом тако да је властели припало три четвртине, а народу једна четвртина зиратне земље. (Птулзеко Чаррон Је бетте, се апаг! дапдопо а 1 поћи. е Ранко дутатбо а] роројо“. Вага, стр. 41.). Сељаци суза уступљене им државне земље имали годишње да шлаћају држави за вечита времена о грош и по од квадратна лакта“ (Орландова — рифа, аршина) — „рет ост! ђтассло упадто пп стозво е тело рег славсип' апо, 1 регрећио, ај" соптаипе“. Кага, стр. 30.). — Гао приморски трад, а.у живоме саобраћају са Левантом, Дубровник је много џатио од куге и земљотреса, али се после сваке такве катастрофе (ша чак и после опе највеће, после страшнога земљотреса на Вел. Среду 1667. год.) ипак брзо опорављао жилавошћу п пожртвовањем првих властеоских породица. Тако Ради бележи ве; лику кугу од год. 1848. у којој, вели, „томтопо Ае пођш 178 регзопе; Фе 1 роршат сјтса 800; е 4е] роројо пипшо е Феђе Ређе сјтса зебће па“, Стр. 42. МИ баш после ове страховите куге велики пријатељ Дубровчана Цар Стеван Душан долази с царицом у походе Дубровнику, који га сјајно дочекује, и коме оп потврђује све рапије уступке земљишта И даје богате поклоне сиротињи. Вага, стр. 49.

" Аррепфт, књ. 1. стр. 201. Дубровник није дакле на Балкан уносио само италијанске производе, већ и мпоге своје домаће индустријске и занатске производе (свиту, свиленице, со, опанке, папуче итд.), а са Балкана носно опет па залад поглавито стровипе (стоку, жита, метале, свилу, коже, восак птд.).