Putne beleške po staroj Srbiji 1871-1898.

161

обпчаја. Осуда му je та, што he га гьегово племе искључптп и протератп из своје средине. Оваквом нарушптељу ыаротних обичаја нема више никакве поMohii ни од једнога племена, па ма до какве невоље он дошао. Такав he на овагда остати под највећом срамотом и усамљен као суво дрво у зеленој гори. Кад ко ма из. којега племена упита свога саплеменика: Xoheui ли датп твоју сестру за тога и тога из племена тога и тога, па овај одговори да xohe, онда и ако девојка не би имала вољу за тога поћи, њена воља, после братове дате речи, ништа не вреди. Та се девојка од тога часа сматра заручница онога, којем je брат обећао. Овако заручену девојку нпко други узети не може, нити je ньени могу дати другоме. У случају да тако заручену девојку узме неко други, њен he се први заручник ста рати, да убије оца девојкиног и онога, ко je узме. Од овога се може избећи само у случају, ако та девојка има сестру девојку, па пријатељи навале и са тешком мукой успу, да први заручник узме сестру своје раније заручнице, али се ни у овом случају мржња не да сасвим искоренпти. Кад заручена девојка дозна, да je шен отац намеран дати je другоме, па ова побегне своме заручнику, или je овај кришом одведе, отац девојкин докле год не убпје Ьеркиног заручнпка, или се на некн начин нс измире, налази се под великом срамотом и бруком. То je све, што сам имао прибележеног о закону Леке Дурсађина, а сада о нашим Арнауташпма да напоменем још нетто: Код нас je у Србији погрешно уверење, да je Аустрија ухватила јак корон у Арнаутлуку Ilehy да тврдим за Арнауташе католике, који стоје под упливоы добро плаћених и оргаиизованих католичких Фратора, а за Ариаутагае мухамеданце са потпуним уверењем тврдим, да не само што не симпатшпу Аустрији. но и кад би сазнали и уверили се, да je какав њихов првак потплаћени агент аустриски, тога би на комаде исекли. ДолазеЬи пак у додир са исељеним мухамеданцима из Босне и Херцегоиине, Арнауташи тачно знају какво je тамо стаже после оку-

БЕЛЕШКЕ ПО CTAPOJ СРБИЈИ II