Putne beleške po staroj Srbiji 1871-1898.

38

Реч Бпњач je само пые села a не пме предела или име реке Мораве. Од речице Миросаљске за 40 минута стигли смо у арнауташко село Сојево, које друм, којпм ми идемо, преседа и од којег се већ може рачунати да ступамо на Косово-Поље. Од Клокота па све до Сојева непрестано сам виђао на друму кулучаре са колима, који вуку камеи и шљунак и нише насипаху друм, кој.и се готово изнова оправ.ьаше са највећом журбом, а кулучари беху махом Срби. На неколико сам места застајао и разговарао са нашим сународнпцима распитивајући се о њиховим при ликам а. Многи су ми се јавно и пред турским жандармима жалили на зулуме, које им чине Арнауташи, а жалили су ми се и на неправду што друм оправљају само Срби а не и Арнауташи. „Бог je добар, бпће добро“ био им je мој одговор. У Сојеву наиђ х на неколико Срба из села Витине, они су ми се жалили, да трпе нечувена насиља од Арнауташа а нарочито: од МустаФе АриФовиЬа, Адема АриФовића, Алила Целаловића, Керима Алијиног, Реџепа зваыог чауша, сви из села Кабаша и Далипа из села .Ьубпжде. Слушајући од ових јадних Срба много јаде и покоре, које су поменути Арнауташи починили и Србима у Витини к по другим селима Горње Мораве, a немајући никакве власти и снаге да им сместа дам задовољења, морам признати да сам овде с погледом на свој положај, морао пзаћи из такта, те сам овим људпма гласно рекао, да кажу именованим зулумћарпма, као и свима осталим зликовцима арнауташким, да he у скором времену бити повешанп и то за ноге, да висе све док им душа не испадне, j ер су они такву казну и заслужили. Кад сам ово говорио, моја je пратша била подаље од хмене, а само je уз мене био мој кавас Стојан. Обрадовани оваком мојом порукоы, неколико IЫlх Срба повикаше; »Дај Боже“, а неки се и прекрстпше, хмолећи Бога да се то оствари, а неки се приближише к менн и рекоше ми: »Ми овде већ 20 дана како оправљамо друм a зулумћарп једу и ппју код наших кућа и покупили све наше укућане да им