Putne beleške po staroj Srbiji 1871-1898.

57

да они тимс вређају п своје предке, којп су овај манастпр штптилп п потпомагалп. Они ми после мога говора дадоше реч, да ће се сеоскп споразумети и из своје средине пзабрати једно лице, које ће се налазити код манастира све док се на подпзању цркве и куће буде радило. Кад сам све то овим Арнауташима говорио, око нас су били окупљени свп, који беху ту, и слушали мој разговор са Арнауташима. Из села Језерца je и Салих син Рамин, а спновац чувеног бега у Језерцу. Са Салихом сам се упознао још 1892. године. Сматра се за поштеног човека и многп ми се выше хвале. Bpaha му Малић, Реџеп, и Халит, као и синови ; Рама, Ислам и Џемаил, такође су добри .ъудп. Кад би се манастир Св. Урош подпгао, он би после Грачанице и Девича био трећп манастир око којега би се прикупљали Срби са Косова. Уважени мој пријатељ поп Стојан Поповић из Сирпнићске жупе, предао ми je једно писмо писано 2. јула 1867. године, које je упућено поп Раду у селу Битшъи. То писмо гласи: Попъ Радо ! Мы сыо божюмь милост!ю почели ыанастиръ Светогь Уроша обнавляти, па зато и тебе позивамо кои си и пре нашъ свештеникъ бью, да дођешк и надъ работомъ да настоявашъ, па кадъ се ыанастиръ доврши можешь у н!зму домаРиноыъ остати. Ти си старъ а ово е место врло добро за тебе. Мы тебе као нашегъ отца никада не заборавлямо. Чимь ово писмо добиешь да дођешв у НародиылТ па да се разговоримо. ОстаТмо твои сынови Раико ТраяновиЬь, Живко МилосавлТвиЬь, Трая СтошиЬь, Мира МиЬиЬь. У Неродимлю, 2. юл!я 1867. год. На писму je поред ових потппса утиснут и печат манастирски са врло леио израђеном сликом Светог