Putne beleške po staroj Srbiji 1871-1898.

60

на нуту, те je тело Св. Уроша одпео и предао у манастир Фрушке Горе. Другое дана Ускрса, када су Неродпмљани по обпчају са лптпјом отшили у манастир Св. Уроша, изађу пред њих калуђсрп и кажу им како je тело Св. Уроша нестало и показали им права и кивот. Због тога су за знак жалости, .ьуди окренулп капе наопако a девојке се забраднле црнпм марамама и сви се у највећој жалости вратили у село. После тога je кивот Св. Уроша пренесен у неродпмску цркву Св. Архангела Михаила, одакле га je нестало не тако одавно, j ер има многих Неродпмжана у лшвоту, који памте кивот Св. Уроша у цркви неродимској. Иико не зна да каже како га je нестало из цркве. Јашар-паша je покушао да сруши и цркву Св. Уроша. О томе се овако прича : Јашар-паша je узео ноколико сежака под кулук и неколико мајотора и наредио им да поруше цркву Св. Уроша. Прво jo наредио једном Србпну из Прејаца да се попне на цршзу и отпочне рушење. Овај ce je одупирао и мољакао, да он то не чини, ал и je Јашар-паша остао при своме и овај ce je прејачанпн попео и иочео рушење, алп га у томе нека невпджива сила с места бацила на земљу, где jo остао мртав. Другог дана je Јашар-паша одредио неког Гогу-Цпнцарина мајстора, који je такође с цркве пао мртав. Видев то, паша je престао са рушешем цркве, којој je један ћошак већ био порушен, те je после остав без калуђера и надзора пропала тако, да се шипе iiiije ии могла оправљатп, већ су je, као што сам pamije напоменуо, отпочели изнова подпзатп. То je све што народ прича о цару Урошу и о љеговој цркви у Неродпм.ъу. II у арнауташком селу Језерцу, које iiiije далеко од манастнра Св. Уроша, постоји једиа црква у рушевннама до Емш-юве куће. Не зна се коме je храму иосвећена. Впше села Иеродим.ьа на j одном брежужку поCTojii црква у рушевинама, посвећена Св. Богородпци. Пород ове постоји извор. 3' средний села Неродпм.ьа постоји такође у рушевинама црква Св. Јована крсти-