Rad Glavnog odbora Crvenog krsta Srba, Hrvata i Slovenaca. u 1926. G. : izveštaj XXXIX redovnoj godišnjoj skupštini sazvatoj za 30. april i 1. maj 1927. god. u Beogradu

16 Гласник Црвеног Крста Срба, Хрвата п Словенаца.

нова. Једну само установу пренео је на Београдски Обласни Одбор — Дечије Опоравилиште — која је због невремена и немогућности да се нађе погодно земљиште остала и неотворена, Иначе је рад у санаторијумима за инвалиде и сиромашне ратнике у Врњцима и Бањи Ковиљачи био нормалан. Школе за нудиље у Београду и Ваљеву показују све бољи успех како у пријави кандидаткиња за избор ученица, тако и у стручној спреми за нудиљски позив. Подмладак - Црвеног Крста све је више на путу да своме распрострањеном раду даде и унутарњу снагу и јачину, а Дом Ратне Сирочади — премештен из Ужице у Београд, — добио је боље смештајне и материјалне погодбе, да би се деца могла још боље предати својој школи или занатима. Са паланачким Кисељаком ни у прошлој години нисмо могли бити задовољни, јер по уговору остаје закупцима на искоришћавање и даље, а ови га не желе сами проширити, оспособити за већу издашност и бољу каквоћу киселе воде. Такођер и рад Одсека међународне помоћи деце био је, уколико се нас тицало, беспрекоран.

И у прошлој години, Главни Одбор је, поред Међународне уније за помоћ деци, одржавао тесне братске везе са Међународним Комитетом Црвеног Крста, Лигом Друштава Црвеног Крста, као и другим друштвима и установама у земљи и иностранству, која су се обраћала за каква обавештења, услуге, посредништво и т. д. О томе би било занимљиво показати бројни преглед примљених и отправљених писама. Наш Црвени Крст учествовао је и на Међународној Специјалној Конференцији у Берну, где је решавано питање сукоба Међународног Комитета и Лиге, па је наш делегат, износећи гледиште нашег Црвеног Крста, утицао да се то питање реши помирењем. О томе, поред белешке на наредним страницама извештаја, упућујемо и на чланак г. председника у овоме броју.

У најкраћим потезима износимо само најзначајније радове Црвеног Крста.

1. — Организација и чланство. — Прошлој годишњој скупштини саопштен је напредак нашег Друштва у свима крајевима земље. Овогодишњу скупштину можемо обрадовати вешћу да је број одбора знатно порастао. Док смо на крају 1925. год. забележили укупно 520 организованих одбора или више 136 према броју у 1924. г. (свега 384), на крају прошле 1926. године код Главног Одбора регистровано је укупно: 677, или 157 одбора више него у 1925. години. Томе порасту одбора допринео је рад Црвеног Крста за поплављене, јер се, по плану организације Народног Одбора, у целој земљи имала спроводити организација Друштва, те да под његовим знаком и именом цео рад добије обележје приватне солидарне акције целога народа у области указивања прве и доцније сталне помоћи све до идуће жетве, Како се може