Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : I. Debata u načelu o Nacrtu Ustava

Стенографске белешке

167

Да, да, господин Шимрак цитира стихове Мажуранића пригодом погибије јуначких Морачана, само за то што је у одсуству правога бана дошао да га замени један Хрваћанин и што је у Далмацији на место Крстеља који је дао оставку дошао један далматински честити Србин; каква разлика између наше србијанске интелигенције и оне којој припада г. Шимрак. Код нас је љубав и поверење, и ми у нашем народу стално будимо љубав и поверење наспрам Хрвата и Словенаца јер смо свесни колико је велики иншерес свију нас да наша држава аочива на узајамној љубави u иоверењу. К господа која код Хрвата не буде љубав спрам Срба, него им непрестано говоре о батинању и друге ружне ствари, носе одговорност пред целим нашим народом за све оне штетне последице које отуда могу произаТи. (д-р ]. Шимрак: Ваш централизам значи хегемонију, то су ваше тенденције.) Господо, мени је врло непријатно (Д-р Шимрак: И мени исто тако!) али морам да додирнем један пасус из изговора г. Лагиње. Ја не знам да ли сам добро забележио, а било би ми врло пријатно да сам погрешно забележио, забележио сам да је г. Лагиња казао, да је оставио банство зато што није хтео дати 8. децембра да се народ коље. Од господина д-р Лагиње, као од бана Хрватске и Славоније, нико никад није тражио да он ма кога коље; од г. бана тражило се само, да он одржи иравни ред u иоредак u да зашшиши личну и имовну безбедност свих грађана. Господо, један од господе говорника говоређи о Уставу рекао је: ми имамо право да овај нацрт Устава изм.нимо онако како ми будемо налазили за потребно и корисно. Ми можемо овај нацрт Устава да променимо тако, да га аутор његов неће више ни познати. То је тачно, то је ваше право; шта више ви по чл. 25. Пословника имате право да овај нацрт Устава који је Влада поднела сасвим у начелу одбаците и да направите сасвим други Устав, али вићете у шом случају морати тражити Владу из других странака која ће хшеши да ирими одговорносш за тај други нацрт Усшава. (Глас: Питајте Настаса Петровића,) Ha 'завршетку говора морам да одговорим мом старод! и давнашњем пријатељу г. Петровићу. Он је рекао: зашто овако журите са Уставом, немојте да журите, нашто вам ова журба (Настас Петровић: нисам само то казао, казао сам и разлоге томе.) Међутим прошло је 2 године а ми још Устава немамо (Шегзић: ви сте томе криви.) Може бити да смо ми криви г. Шегвику а и вероватно је да смо ми криви. Како рекох прошло је век више од две године, а ми још. Устава немамо. Прошло је више од два месеца од када je Конституанта сазвана а ми још немамо извештај Уставног Одбора: а данас је шеснајести дан да Уставни Одбор ради и тек ако вечерас завршимо начелну дебату о том нацрту. Ако је ово журење и хитање, ја би волео знати, како онда изгледа развлачење и одуговлачење. Господин Петровић врло топло и врло лепо препоручује нама споразум. Господо, ја у странкама које помажу владу, нигде не видим људе, који неће споразум. Ja ту видим само људе, који хоће споразу.ма. Али ако не може да се постигне споразум, шта да радимо? (д-р Матко Лагиња: То онда значи неспоразум. Смех.) Јер тешко je то постићи споразум, кад се једаниуш хоће јединствена држава са широким сатоуправама, па се иосле траже аушономије, које ирилично личе на федерацију, а друви траже сељачку реаублику. Ја право да вам кажем, колико се разумем у политици, не могу да видим како се у

овакој ситуацији може доћи до споразума: а не верујем, да ће добар политичар препоручити, да чекамо, да дискутујемо и да се убеђујемо, док ве дође до споразума. Ja то не верујем. (д-р М. Лагиња: Пустите Стојана Протића, na ће доћи до споразума). Ми не смемо даље одуговлачити, ми морамо озбиљно радипш државни и народни посао и ионети одгозорносш пред народом и историјом. Најинтересантнија је она тврдња госцодина Петровића, да је овај Устав „реакционаран" и да се под њим могу имати режими као и подУставомод године 1869. Ја најосудније протествујем против овога тврђења. 1888. године, кад је краљ Милан био побеђен од стране радикалне странке, кад је видео да више нема куда, него да мора дати народу слободу, онда је он позвао један одбор у коме су били главни прваци радикалне странке и с њима је направио Устав. Кад је Устав направљен, онда је сазвао скупштину за 1. децембар. Та је.скупштина почела радити тек 12. децембра. Оних 12 дана употребили су радикални прваци, да убеде људе из народа, да треба Устав примити. Јер људи из народа, као ово сад г. Петровић, налазили су да је Устав „реакционаран“, и они га нису хтели. Ако се не варам, a господин Петровић je ту, na ће исправити ако грешим, господин Настас Петровић je био међу омладинцима, (а онда је сва омладина на универзитету била радикална) који су поднели меморандум радикалном клубу и протествовали против тога, што клуб xofee да прими тај „реакционаран“ Устав. И, господо, после 12 дана убеђивања, ломљења, апеловања на посланике отворена је скушитина у народноме Позоришту. Разуме се, пре народних посланика дошао је довољан број сталнога кадра у Београд. И, господо, и у оној Скупштини, врло је интересантна ствар, био је један Сима Марковик Ја мислим да iie он бити из среза рачанског (Настас Петровић: To je Сима Милошевић). Пардон, Сима Милошевик Господо, тај Сима Милошевић узео је реч, и као сад да га гледам пред собом : један човек стасит, леп говорник, прави народни трибун казао je : „Ја кад сам биран, ja сам обећао народу да ћу му донети слободу и благостање, и кад сам пошао у Београд, ja сам му казао: браЕо, идем у Београд, и отуда ћу вам донети слободу и благостање, a сада кад се будем вратио међу своје бираче, шта ћу да им дам и шта ћу да им кажем? Имам да извадим шаку пиљака да их бацим, па да им кажем: „Ево вам слободе и благостања." Мислио је на гласачке куглице, које су унете у „реакционарни“ Устав. Поред свег силног убеђивања од стране првака радикалне странке ипак је једна шестина радикалне странке гласала противу оног „реакционарног" Устава. И, господо, мало било дуго не трајало, дође 1903. година и ми добисмо једну Скупштину иотиуно суверену, и ако се не варам г. Петровић je био у тој Скупштини посланик. Очекивати би било да је ова сасвим суверена Скупштина одбацила тај „реакционарни“ Устав. Боже сачувај, него напротив настала је борба; да ли да се прими Устав од 1888. год. или 1901. год. и изгласан је „реакционарни“ Устав од 1888. год. Овај Устав господо, који је сада пред нама, он је основан на томе Уставу од 1888. год. (Светозар ПрибиТевиТ: Како је Настас онда гласао?) Гласао је за Устав од 1888. год. И господо, тај Устав од од 1888. год. који је био толико нападан и ружен од најчеститијих политичких људи и наше ондашње омладине, тај Устав био je доцније понос и слава Краљевине Србије, био је основа за све оно, шшо