Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : I. Debata u načelu o Nacrtu Ustava

12

11. седница

2. фебруара 1921. годнне

ако се са овим нацртом владиним не сложе, да могу поднети своје нацрте Право да вам кажем не могу да разумем да неко од посланика тражи да се да што већи рок њему, посланику изабраном 28 новембра за Уставотворну Скупштнну, која има овом народу да да устав, да би могао ту ствар да проучи. Нека ми се не замери, кад могу да падају онаке увреде на Уставотворну Скупштнну и владу да дозволим и себи слободу, могао би неко од нас да каже: „Дајте ми б месеци одсуства да одем на Универзитет и да простудирам државно право ! Народ очекује Устав. Скупштина је одложена да би могли на миру од осталих послова да радимо и кад имамо готов нацрт устава узмимо начелно да га претресемо. Ако се већина не сложи и одбаци владин нацрт устава, имате пуно право, широко поље, да узмете устав г. Дивца, г. Марковнћа или г. Спаха, да узмете устав који се буде усвојио. Према томе имамо да узмемо прво нацрт устава владиног. 0 томе нацрту може се развити дискусија. Господо несумњива ствар ви сте политички људи, свака странка има израђене погледе о уставу, и поједине политичке странке ће се састати и проучиће какав устав мисле да треба дати овој земљи. Зато бих молио овај одбор да се дискусија скрати и да се донесе одлука да се на првоме месту узме у претрес владин нацрт устава као што каже пословник. Љуба Јовановић: Господо, мени нешто није јасно. У чему је предлог г. Дивца, са којим се сложио г. Шуменковић. Je ли тај предлог да се најпре начелно говори у опште a после да се пређе на начелну дискусију no владином предлогу. Хоће ли бити две начелне дискусије или he бити свега једна ? (Гласови: једна!) Ако г. Дивац са осталом господом мисли, да буде једна начелна дискусија и да Iземо после те начелне дискусије имати да пређемо да решимо, примамо ли за основу специјалне дебате владин предлог или га одбацујемо, онда. господо, да се сасвим сложимо и тако поступимо. Али ако се предвиђају две начелне дискусије, онда је друга ствар и ja бих се сложио у том случају са r. Нинчићем. Ja мислим да су и предлагачи мислили само на једну начелну дискусију и према томе ја мислим, да нико не може бити против него да се сложимо и да тахо урадимо д-р И. Шуменковић : Г. Јовановић напоменуо је да сам се ја сложио са мишљењем г. Дивца, али да постоји питање, да ли начелна дебата има да буде у вези са пројектом владиним. У пословнику се каже: „Уставни Одбор узима у претрес најпре владин нацрт устава. Ако владин нацрт устава буде у начелу одбачен, Уставни Одбор израдиће нов уставни нацрт узимајући при томе у обзир поднете посланичке предлоге. 11 Ја мислим да по пословнику начелн.а дебата има да буде у вези са нацртом устава владиног. Дискусија је везана- за пројекат. Има пројекта, има дискусије. Нема пројекта, нема дискусије. Према томе сам мишљења, да је наша начелна дискусија ипак у вези и мора да буде у вези са владиним пројектом. Та дебата треба да буде што шира, што начелнија и што савршенија. И у толико, што је главно, што је садржина, што није форма, у толико сам се сложио са г. Дивцем. Дискусије, господо, као што сам рекао не може бити без пројекта. Марко Ђуричић: - Имао сам намеру да нзведем начисто ову ствар и мишљења сам, као што су казала господа да смо ми упућени на начелну дискусију владиног нацрта према чл. 25 пословника, који гласи: „Уставни одбор узима у претрес најпре владип нацрт устава“, као што je и г, Нинчић истакао, И кад

смо тиме упућени, а и природом саме ствари, да отпочнемо начелни говор, тај начелни говор има се отпочети имајући у виду нацрт устава, који смо добили. Сваки ће казати шта мисли о основним начелима no којима има да се уреди држава. Казаће како замишља и ми ћемо видети, какве погледе имамо на уређење државе. Имаћемо пред собом нацрт устава који je поднет и нећемо изгубити време. Ми ћемо пречистити питања која су основна за градњу устава. Видећемо шта ко мисли и имаћемо у виду овај пројекат устава. Кад је овде казано: ако се тај пројекат у начелу одбаци, онда се прелази преко њега и не узима се тај пројекат у вид, онда значи да ако се у начелу не одбаци него усвоји, могу се имати и други поднети пројекти у виду у даљем раду, али се мора узети у претрес нацрт владе. д-р Мехмед Спахо Ја сам само хтео да поменем да су ме саопштења г. Министра Правде разочарала кад је г. Министар Правдс у одбору за измену пословника рекао да је влада спремила уставни материјал, Ја сам мислио да се тај материјал састоји у најмању руку у образложењу устава и у нечему другом. Ја видим да се тај материјал састоји из онога што је нама познато и публиковано. Види.ч да је то нацрт г.Ст. Протића, Уставне комисије и одвојена мишљења чланова комисије, која су била штампана у давној публикованој књизи г. Ст. Протића. Мене то изненЅјује и ја се не могу да начудим да је влада предложила нацрт устава који није образложен. Ни једна најобичнија - законска основа не предлаже се Парламенту без образложења, а најмање се може лредложити Уставотворној Скупштини нацрт устава који не.ча образложења. Недељко Дивац: Господо пасланици, мени изгледа да после ове дискусије, која je вођена има још један разлог више, да се прими предлог, који сам ја учинио. Томе је разлог овај, што по признању самога Министра Правде нацрт Владиног Устава нама није у потпуности достављен. Сам нацрт достављен је без онога, што и сам Министар Правде сматра као ствар која треба да прати тај нацрт Устава, као образложење. Господин Министар је казао, да нема других образложења сем тог мишљења Слободана Јовановића и нацрта Устава, који je израдио Стојан Протић. Господин Спахо је упутио предлог Влади и Министру Правде. Он сматра, да у једном енергичном ставу треба одбити тај предлог, јер га влада није заслужила за то, што ми нисмо добили поред наирта u други материјал, кад смо у њему ве!ѕ тако сиромашни. (Председниќ д-р М. Веснић : Сада је дошло и то и ево га овде.) Ми ћемо бити задовољнп, да га добијемо што скорије и ако нема другог материјала, који прати овај нацрт, ја мнслим, да дискусију о овоме развијемо на основици, коју сам ја предложио : да ми претресемо главне линије у схватању, па да пређемо онда на детаљну дискусију, Ја сам нарочито истакао, да ћемо ми најтеже решити ово питање, и да ће највећи заплети наступити међу нама баш у томе смислу ако се вежемо за један конац, једну линију нацрта, пре него што смо измењали међусобно мишљења. Овде се унапред оцртава психологија и схватање. Г. Нинчић показује један конзерватизаМј који добија природни страх, да се не сме ни за длаку одступити од онога, што је пословником предвиђено и сматра да се пословника треба грчевито ухватити и да би била пропаст, акр бн се од њега одступило. Та особина и расположење ’могла се уочити ii код господнна Министра Правде. Мени нзгледа, да то конзерватпвно расположење до крајњих граница, може да упропасти најбоље друго распо-