Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : I. Debata u načelu o Nacrtu Ustava

34

V. седница ■— 8. фебруара 1921. године

стање после Версаљског Уговора о миру, да ни оне земље, чије су валуте најбоље, као н. пр. Америка, да ни те земље не Лlогу више ништа ни да продаду ни да купе. Оне страдају од те своје добре валуте. Долару је на пр. тако велика вредност. Америчка је валута тако добра, да остале земље нису у стању да купују робу из Америке, и због тога америчка индустрија страда Америка дакле није у стању ништа да прода просто због тога, што остале земље које су до рата од ње робу куповале нису сада у стању ништа од ње да купе, јер имају рђаву валуту. Америка је дакле дошла сада у такав положај да сада губи, а тиме се кочи општа светска привреда. Она не може да помогне нама који се у њу уздамо, јер je наша валута рђава, те не можемо у Америци ништа да купимо, јер нам је све сувише скупо. Значи, међународЉ односи после рата и економски односи после Версаљског Уговора о миру створили су такве несношљиве односе у целоме свету, да цело грађанско друштво сада пролази кроз најдубљу и најширу револуционарну кризу. Знате ли ви, господо, да су се вредности хартија у Америци и Енглеској сада попеле за 400% (Д-р Лаза Марковић: Упоредите Русију у том погледу. Тамо су скочиле за 5000%). Сад hy доћи на Русију, na hy вам на то одговорити. Банке показују минимум прихода у тим земљама са 40 —50%, али какве приходе показују тек наше банке, то ће нам најбоље одговорити директори наших банака. Ја сам једном прилиќом питао директора једне наше банке у Загребу о томе, и он ми је казао, да он од стида не може да каже, колико данас његова па и остале банке зарађују. Па не само то, него данас 'је створен такав јаз између два табора света, да је на једној страни добит све већа, док je на другој страни све већа беда и сиромаштво. Новац је услед рата изгубио своју вредност. Антантини организовани империјалисти, па и ови наши констатују, да је у Енглеској вредност новца пала.на једну половину, у Француској и Италији на две трећше, у Немачкој до 96%, а у Југославији на једну петину (д-р Лаза Марковић: А у Русији?) Значи, последица свега тога је, ви то морате признати, да је механизам капиталистички светске привреде у распадању, у процесу расула. Стање и после рата ништа се није побољшало, већ напротив бива све rope и rope, стање је све несношљивије, скупоЛа je све већа и веЕа (Један глас: Скупоћа пада!) Ако скупоћа пада, онда вас ја питам, зашто je станбено питање свуда у све већој и акугнијој кризи? Знате ли ви, на пр. да данашњи индустријалци цигаља само на једној хиљади цигаља зарађују по 400 динара. Ви велите, да је својина светиња и нећете да се умешате у те економске односе између индустријалаца цигаља и потрошача, т. ј. оних, који желе и хоће да зидају станове. А докле год ви то не учините, докле год се у те односе не умешате, немогуће уе лека у данашњем. друштву, које почива на принципима приватне својине. Па ако узмете и овај лист „Дом“, (показује га) који је орган удружења власника зграда, и он констатује, да су цене животним намирницама скочиле ca 1200“ 0 према предратним ценама. Па ако су цене животним намирницама у Југославији скочиле на 1200%, да ли ће ко од вас моћи да каже, да су и радничке наднице скочиле са толико исто процената? Цена хлебу у Загребу je већ 45 пута већа од предратне. Ви знате, колико кошта хлеб овде, 4 динара, а пре рата колико је коштао 3O napa динарских. Значи, овај рђав однос између цена животних намирница и радничких надница постоји још и само још у

грознијој форми у Југославији. И ако сте ви у стању, да тај рђави однос уништите, онда ћете бити у стању и да решите многа социјална питања. Ви нећете тај рђав проблем решити ни помоћу протеривања „антидржавних 1 * елемената и протеривањем неких „туфих агената" из ове земље. Taj Ее проблем остати и даље и то све дотле, док ви будете стојали на гледишту да треба чувати својину и док ви приватну својину будете сматрали као светињу и док такво своје гледиште будете и у Уставу заступали. Ако ви тај принцип приватне својине унесете у устав, 'онда висте у стању да решите ниједно социјално, ни једно економско питање Европа срља у пропаст. Она се налази пред дилемо.м или натраг у доба варварства, или напред у царство социјализма. Капитализму нема спаса. На прошлој седници говорило се, да у овај устав треба да се унесу важнији економски принципи и да држава на тај начин ублажи страховите економске и привредне последице рата. Ви знате, на пример, да је Немачка још буржоаска држава као и Аустро-Угарска, али и једна и друга покушавају да спроведу социјализацију индустрије, те да на тај вештачки начин убризгају животни серум, да буржоаском друштву продуже живот. Али ми знамо, да убризгавањем и тим лековима неће се моћи решити овај велики економски проблем. Па и ваш буржоаски представник Кејнес, енглески дипломата, казао је, да се морају уништити државни дјгови у свима земљама. У совјетској Русији то je већ урађено. Бољшевици су уништили све државне дугове, јер, да нису то учинили, они не би могли егзистирати, јер су они платили у крви и колосалним људским жртвама тај дуг и није право да и даље плаћају оне дугове, које је европска берза давала руском царизму ради зидањатамница. Антантинимперијализам покушао је да групише привредне установе у једним рукама. Антантини империјалисте створили су врховни привредни савет у Паризу, и тај врховни привредни савет треба да консолидује светску привреду. Али од тога нема ништа, јер, као што знате, у току ове две и по године они се само сељакају из једног места у друго. Сад су у Паризу, после отићи tse у Брисел, na у Лондон, и доћи Ее ускоро ближе к нама, у близини Трста. Те честе конференције, поред најбоље воље, не могу да реше то питање. Значи, да остаје један лек, а то је насупрот овоме, да се на место врховног савета антанте установи врховни привредни савет светског пролетаријата ради централног искоришћивања свију привредних извора. Тај врховни прпвредни савет пролетаријата моћи Ре да постоји и да има усгеха ако и остале земље пођу трагом совјетске Русије, ако и оне одбаце буржоаске уставе и у свима земљама донесе се совјетски устав, који у клици угушује принцип приватне својине тако, да сва богатства припадну радничком народу. (Славко Шекеров: Зашто совјетска Русија допушта долазак капиталиста у Русију?) Совјетска Русија жели да ступи у дипломатске и трговинске односе са свима земљама. Она се обратила и нама, нашој влади и нашој земљи и обраћа се свима. Она се не боји од заразе капитализма, да Ее се он пренети и у Русији Она прихваж све предлоге, који иду на то, да се успостави пријатељски односи измефу Русије и осталих земаља. Па баш та графанска Европа Америка, она и њени државници оклевају и спречавају, да се Русија зближи с осталим земљама. (Славко Шекеров: Зашто је дала концесије Вандербилду?) Она је дала то с тога, што Совјетска Русија зна тако исто да је потребно да се ii њена индустрија развије и усавршава. Њу напа-