Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

156

Stenografske beleške

G. Marinkovič je kazao: da je gornji dom potreban radi toga, da se oni stari političari, koji smetaju u parlamentu, pošlju u nekakav penzionat. Ja to mnenje baš ne delim, nego mislim, ako su ovi ljudi stručni, ako su ovi ljudi od značaja, od znanja i iskustva, zašto oni ne bi došli putem izbora u ovakav jedan stručni dom, gde bi oni mogli da razviju svoje iskustvo l i da upotrebe svoje sile, ako su sposobni. Ja mislim, da je u jednoj zemlji opasno, ako ova zemlja ima da da samo 300 osoba jedan privilegisani položaj. Velike ambicije se onda razvijaju, a borba u partijama dobija posle jedan vrlo težak karakter. Lakše će biti, kad ćemo mi imati u pokrajinama oblasne skupštine, gde će se sve ove energije već moći da ispolje. Ja ne bih bežao l od toga, da se članovima ovakvog jednog privrednog parlamenta, jednog »doma rada«, ne bi dale i poslaničke privilegije, da su imuni, i da imaju ovaj jači položaj, koji nosi jedan narodni poslanik. To su neke misli samo nabačene- Ja ne ću da iznosim ovde jedan konkretan predlog. Ja bih samo molio, da se o tome razmisli. Ja bih samo molio, da se ova ideja jednog stručnog parlamenta uzme u najozbiljniji pretres. Ja se ne bih mogao zadovoljiti, ako bi se u Ustav unela samo ova misao, da treba savetodavna tela u državi, nego- ja bih hteo, da se ide jedan korak dalje i da se stvori zaista jedno jako predstavništvo: ekonomskih, stručnih interesa, koje ne bi smetalo zakonodavnom telu i koje bi od‘političkog doma bilo potpuno odeljeno, a koje bi imalo pravi karakter parlamenta, ali koje ne bi, kako kažem, tome parlamentu smetalo u političkoj radnji i koje ne bi celi legislativu! proces činilo još sporijim. Ja mislim, da bi ovakvo jedno telo, koje bi imalo zakonodavnu inicijativu, vrlo übrzavalo; proces zakonodavstva Ne zaboravimo, kakav ogromni rad čeka budući naš parlamenat: izjednačenje zakona, kakav veliki posao je stvaranje jedne pravne države i kakav ogroman posao je jedno stručno zakonodavstvo u svim strukama i granama državne uprave. Ja mislim, da bi ovakav »dom rada« ili privredni sabor, da bi ovakvo jedno telo, koje bi imalo pravo zakonodavne inicijative, bilo jaka poluga i faktor u stvaranju jedne savremene uprave i pravne države. Zato s pogledom na ovo, ja bih molio, da taj odbor uzme u pretres ovu ideju o jednom privrednom saboru, ili, ako hoćete, o »domu rada«, jer vidim u ovakvoj jednoj instituciji nešto novo, što nijedna druga zemlja nema, jer nijedna druga zemlja nije svoj t. zv. privredni parlamenat unela u Ustav. 1 ja mislim, da bi mi morali imati toliko kuraži, da i nešto novo sprovedemo u Ustav. Naš Ustav ne treba da bude sasvim onakvi, kao što je češki, koji nije doduše dao nijednu novu ideju, premda je dao jednu jako lepu osnovu za češki državni život. Moleći vas, da uvažite ovakvu jednu primenjenu ideju jednog gornjeg doma, koji zapravo nije nikakav gornji dom, nikakav politički dom i koji nema poli-

tičke funkcije, nego funkcije strogo ekonomske naravi, a koji isto tako ne dira ni u karakter Narodnog Predstavništva, koji bi bio nešto za sebe i koji bi bio samo jedno vrelo inicijative i stručnog znanja i jedna mogućnost, da se ispoljava iskustvo ekonomsko i socijalno l - Ja svoj govor završavam. Predsednik dr- Momčilo Ninčič: Ima reč g. dr. Pavičič radi izjave. Dr. Ivan Pavičič: Ja držim, da se o ovom t. zv. jednodomnom i dvodomnom sistemu a dapače u najnovije doba u smislu govora g. Marinkoviča i o t. zv. trodo-mnom sistemu kod nas ovde u odboru i u načelnoj i u specijalnoj debati mnogo raspravljalo. Ja mislim, da nije potrebno, da ja ponovno iznosim stanovište, je li bolji jedno ili dvodomni sistem, jer su gospoda predgovornici to dovoljno- iscrp-ili, i vidim na gospodi, koja ovde sede već dva tri sata danas, da je stvar postala i dosadna. Ja sam slobodan, da u tom pravcu iznesem kratak predlog i stanovište, koje Narodni Klub u tom pogledu zastupa. Narodni Klub u svojem nacrtu je u principu za dvodomni sistem, ali hoće da nadje neku korekturu dosadašnjim sistemima i to tako, da nadje neku garanciju, da će se u ovom dvodomnom sistemu zagarantovati takodjer i 'privrednim i kulturnim institucijama jedno obavezno učešće. Narodni Klub stoji na stanovištu, da se Narodno Predstavništvo sastoji od Narodne Skupštine i Senata. Skupština se bira po opštem tajnom, proporcionalnom izbornom redu, dok se Senat sastoji od stotinu članova i to cd 53 člana, koje Ustav zove senatorima, koje biraju pokrajinski sabori izvan svoje sredine, a 47 senatora biraju organizacije i ustanove, i to sledeće: organizovane veroispovesti: pravoslavna, katolička i muslimanska po dva, protestantska i jevrejska po jednoga; sveučilišta u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani po jednoga senatora; visoke škole u rangu fakulteta biraju zajedno sa sveučilištima u odnosnom gradu ili pokrajini; zemljoradničke komore po dva, industrijske komore, trgovačke komore, zanatlijske komore, zanatlijske obrtničke komore, radničke komore po jednoga senatora u svakoj pokrajini, no ako je više staliških zastupstva u jednoj pokrajini ujedinjeno u jednu organizaciju, takova organizacija bira toliko senatora, od koliko je vrsta sastavljena. Način biranja ovih 47 senatora odrediće se državnim zakonom. Time bi se donekle dala mogućnost, da i stručni ljudi i stručne organizacije dodju u priliku, odnosno da im bude zagarantovano, da mogu dati svoje mnenje, da će se doći dio uspeha, jer će stručni ljudi moći dati svoje mnenje i time eventualno doprineti, da zakoni budu odgovarali potrebama pojedinih organizacija. To bi bio predlog Narodnog Kluba.