Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XVII. sednica 23. februara 1921. godine.

59

Bračne sporove rešavaju redovni gradjanski sudovi«. To bi bio član zaseban. Drugi predlog glasi: »Žena je naravno potpuno jednaka s muškarcem, ona uživa ista javna prava kao muškarac. Ukida se pravna razlika izmedju bračne i vanbračne dece, da- deca imaju ista prava spram roditelja kao i roditelji spram dece«. Ako je uopšte odbor voljan da se diskutuje o ovim predlozima onda bih ja motivirao zašto sam ih podneo. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Ja mislim da o tim novim članovima diskutujemo kad se završi odeljak, pa ćemo onda ako odbor primi, rešiti na kome mestu oni da dodju, posle koga člana i koje mesto da zauzmu. Nedeljko Divac: Ako odbor usvoji to gledište i ja ga usvajam vrlo rado da se ovi članovi stave na dnevni red i da se o njima otvori diskusija. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Ja vas moilm da meni predate predloge i pri kraju odeljka- javite se za te vaše predloge. Dr. B. Vošnjak: Ja bih imao da predložim dva nova člana, koja su u najužoj vezi sa čl. 14. To što hoću da predložim, to je opšta formula, koja, po mome mišljenju, ide pred čl. 14. Moj predlog glasi: »Svakome je u granicama zakona slobodno očitovati svoje mišljenje rečju, pismom, tiskom, slikama.« To znači da je pravo slobodnog izražavanja primarno pravo, iz koga posle sledi sve, što je u članovima sledečim: Pravo zborova, sloboda nastave, sloboda štampe i pravo peticije. Ja ću biti slobodan, ako su g. predsednik i odbor sporazumni, da i to predložim posle, kad je taj odeljak svršen. Posle bih imao predložiti još ovaj član: »Umetnost i nauka su slobodne. Umetnost i nauka uživaju zaštitu i pomoć države. Univerzitetska nastava je slobodna«. Ja bih molio g. predsednika, ako je prihvaćeno da će se o tome raspravljati na svršetku odeljka, da se to odloži da se ovo posle uzme u pretres. Predsednik: Ja vas molim da mi date predlog pa ćemo ići redom, kad se završi član i odredi mu se mesto. Izvolite čuti čl. 14. Sekretar Milan Bošković: Čita čl. 14. Štampa je slobodna u granicama zakona. Ne može se ustanoviti cenzura sem za vreme rata i mobilizacije, niti kakva druga preventivna mera, koja sprečava izlaženje, prodaju i rasturanje spiska i novina. Novinama i drugim štampanim stvarima može se zabraniti rasturanje i prodavanje, ako sadrže uvredu Vladaoca ili članova Kraljevskog Doma, ili uvredu stranih državnih poglavara, ili neposredno ili posredno pozivanje gradjana da silom menjaju Ustav ili zemaljske zakone, ili ako izazivaju verski ili plemenski razdor i mržnju protiv države. Za klevete i uvrede učinjene štampom privatnim licima odgovaraju: pisac, izdavač i štampar«. Predsednik: Da li se ko javlja zđ reč?

Ima reč g. Jovan Gjonović. Jovan Gjonović: Gospodo, političkih i gradjan« skih sloboda nema tamo gde nema slobodne štampe. Sloboda štampe je sinonim gradjanskih sloboda. Tako isto nema ni kulturnog napredka narodnog, tamo gde nema slobodne štampe. Štampa je bila, kao što vi svi znate, pored škole, jedan od najmoćnijih faktora društvenog i socialno g napretka, i na nju, kao na takvu, treba gledati. Ne treba gubiti iz vida da je ona popularizovala nauku, daje ona socijalizovala znanje, da je iz ljudskog društva proterala masu zabluda i nevolja, daje razgolitila čitave vojske delikvenata, —da je učinila dragocene usluge socijalnom napretku ida je pomogla etičkom i intelektualnom preobražaju društva. Ne treba zaboraviti ni to, da je, pored osnovne škole, ona jedina škola koju permanentno uči najveći deo širokih masa jednog ci'vilizovanog društva. Naravno, da se u štampi kao i u svakom izražaju ljudskog duha, može naći po nešto što nije dobro-. Može se desiti kod nje i rdjavog rada. Čovek valjda, nije nigdje tako ličan, kao kad piše. On kroz štampu dadne celokupnu svoju ličnost, sa svima dobrim i rdjavim stranama. Ali gospodo l , zato što štampa može izuzetno učiniti štete, bilo pojedincima, bilo društvu u opšte, zato joj ne moramo metnuti omču na vrat. Put za lečenje štampe nije zadavljivanje. Neka bi ona ponekad i učinila štetu, zato što po pravilu donosi koristi, treba joj ostaviti što veću slobodu. Jer, samo u slobodi razvija se i štampa, kao i ličnost. Ja mislim, gospodo, da se i. vi slažete samnom, da će, ako se svede bilans štampane delafnosti: saberu štete i koristi od nje, da će njen bilans biti uvek u aktivi. To je slučaj sa štampom u opšte, a najposle i sa ovom našom. Ja ne bih išao dalje, nego bih vas samo potsetio na one velike koristi, koje nam je naša štampa učinila u toku posljednjih ratova. Ako bi ostalo po projektu Ustava vlade g. Pašića, i ako bi zakonodavac produžio da radi po ovako konzervativnim indikacijama koje daje ovaj projekt Ustava, onda, iz bojazni da štampa ne učini kakvu štetu pojedincu ili društvu, bila bi gotovo zadavljena, njena krila bila bi spaljena, ona bi bila svedena na nivo obične političke sluškinje režima i novca. Da nebi moja tvrdnja izgledala jeftino kazana, ja vas molim da me saslušate, te da vam pružim razloge za nju. U čl. 14. drugoj rečenici, kaže se, da se može uvesti cenzura na štampu u slučaju mobilizacije i rata. Šta je mislio onaj, koji je pisao ovaj član, kad je upotrebio reč »mobilizacija«, nije mi jasno. Ja razumem da se radi ovakvog današnjeg nivoa štampe, u slučaju rata ili opšte mobilizacije traži njeno cenzurisanje. To se, donekle, može pravdati. Ali, treba praviti razliku u pojmu mobilizacije. Ima mobilizacija koje ne vode ratu i koje nisu skopčane sa ratom, a ima ih za kojima ide rat. Zato je potrebno