Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : IV. Debata u pojedinostima o nacrtu Ustava i o amandmanima

Stenografskegjbgegtef p д

103

LIX SEDNICA

USTAVNOG ODBORA USTAVOTVORNE SKUPŠTINE KRALJEVINE SRBA, HRVATA I SLOVENACA Držana б. juna 1921. godine u Beogradu.

Predsedavao Predsednik D-r M. Ninčić. Izvestilac: D-r Laza Markovič. Početak u 10 časova. Predsednik D-r M. Ninčić: Molim vas, gospodo da počnemo sednicu. Mi sada treba da diskutujemo o amandmanima koji su podneti za odeljak VII. koji govori o Narodnoj Skupštini. Pre toga molim Vas da učinim jedno saopštenje. Dobio sam akt od g. Milutina Jakšića, narodnog poslaniku, koji izjavljuje, da pošto je istupio iz demokratskog kluba, a zastupnik je u Ustavnom Odboru, podnosi ostavku na članstvo u Ustavnom Odboru. Molim da Odbor ovo prima na znanje. Ima reč g. Pavle Andjelić. Pavle Andjelić: Po čl. 17. zak. o poslovnom redu, u zapisniku svake sednice Ustavnog Odbora beleže se imena prisutnih članova. Štampane su stenografske beleške u načelnoj debati u Ustavnom Odboru i u prvim dvema sednicama je zapisano da su prisutni bili svi članovi Odbora, a u ostalim nije zapisano, ni ko je bio, ni ko nije bio prisutan. Ja bih molio da se ta pogreška ispravi na taj način, što će se naknadno drugom prilikom, kad se budu beleške definitivno u odredjenom broju štampale i povezivale, štampati imena prisutnih članova Odbora, te da se i u ostalim sednicama vidi ko nije bio prisutan, ako je bio prisutan, tako da onaj koji ne dolazi na sednice primi odgovornost u javnosti za nerad, a ne da to podnose svi ovako kako nas javnost tretira. Predsednik D-r M. Ninčić: Misao g. Andjelića doista je simpatična. Zaista ima izvesan broj poslanika koji rade i na koje je pao sav posao ioni nose svu odgovornost, dok medjutim, i drugi poslanici koji ne dolaze na rad trebali da povuku odgovornost za svoj nerad i otežavanje poslova, samo mislim, gospodo da bi to bilo nezgodno, da u stenografskim beleškama svake sednice unose imena prisutnih članova, pošto se imena prisutnih članova već beleže u kratkim zapisnicima koje ne štampamo. Izvestilac D-r Laza Markovič : Da, to ima već u kratkom zapisniku. Ma da bi primedba g. Andjelića bila sasvim pravilna, ipak mislim da ne bi to trebalo unositi u stenografske beleške, pošto to već ima u zapisnicima. J. Djonović: Ja sam hteo da konstatujem da je faktički ceo posao u Ustavnom Odboru kao god i poslovi Konstituante, pali na nekoliko ljudi. Ja mislim da se sa takvim držanjem, upravo držanjem onih koji se apstiniraju, i neće da učestvuju u radu ovde i u Konstituanti parlamentarizam seče po korenu. Zbog toga je nužno da se objave ta imena i da se znaju ljudi koji pomažu da se kompromituje parlamentarizam, koji pomažu da se ide u tiraniju. Predsednik D-r M. Ninčić: Doista nerad pojedinih narodnih poslanika übija u koren parlamentarizam i ne bi trebalo da se dogodi više ono što je bilo sa privremenim Narodnim Predstavništvom. Gospodo, da predjemo na diskusiju o amandmanima za odeljak VII.

Ima reč g. izvestilac. Izvestilac D-r Laza Markovič; Kod odeljka VII. a. kod čl. 69. ima predlog Jugoslovenskog Kluba, koji glasi ovako: „Narodno Predstavništvo sastoji se iz dve koordinalne Skupštine: političke i socijalno-ekonomske, koje se biraju na četiri godine. Niko ne može da bude istodobno član obeju Skupština." Predsednik D-r M. Ninčić: Mi smo', gospodo, ovaj predlog već imali. (J. Djonović: Molim za reč). Ima reč gospodin Djonović. Jovan Djonović: Gospodo, nesumnjiv je fakat, da je parlamentarizam u jednoj krizi. Tu krizu povećavaju gospoda narodni poslanici, kao što sam malo čas rekao, svojim neradom s jedne strane, a s druge strane kriza parlamentarizma se povećava na taj način, što je na njega natovareno vrlo mnogo poslova i što on, i pored najbolje volje, i kad bi bio i mnogo vredniji nego što je, ne bi mogao toliki posao da otaljava. Ali kako se sećam, mi smo tražili, kako su odbijena dva koordinirana doma, u Ustavnom Odboru i našli drugu soluciju, da se radna sposobnost parlamenta poveća. To je učinjeno na taj način, što će se ustanoviti Veliki Privredni Savet, kao jedno telo koje će se baviti naročitom vrstom poslova, telo koje će donositi i sredjivati socijalno-ekonomsko zakonodavstvo. U načelu ja sam takvu soluciju primio i duboko žalim, što prilikom diskusije o trećem odeljku, kada je bila reč o privrednom savetu, nije ništa rečeno detaljnije o sastavu i kompetenciji njegovoj. Želeo bih, ako je ikako moguće, kad je već reč o Narodnoj Skupštini, kao o onome telu koje ima da donosi zakone, da se reši i o privrednome savetu, upravo da se detaljiše i njegov način sastava i njegova kompetencija, kako bi se znalo, koje bi poslove imao da radi i u kakvoj formi. Ako je ikako moguće, želeo bih da se o tome baš sad više porazgovaramo. P,edsednik D-r M. Ninčić; Ovo je predlogJugoslovenskoga kluba, i ja ću ga staviti na glasanje. (P. Andjelić: Molim za reč). Reč ima gospodin Andjelić. Pavle Andjelić: Ja se ne slažem sa mišljenjem gospodina Djonovića, da ustanova Privrednoga Saveta treba da bude kao nešto, što može da kroji zakone i tome slično, jer i ovo što je dosada predvidjeno, po mome mišljenju je mnogo. Ako se hoće da stvaraju zakoni ekonomski kao i politički i socijalni, uvek je za to bolje uvesti stručne ljude od zanata, a ne poveriti to ljudima, koji bi došli političkom agitacijom i zauzimanjem njihovih političkih prijatelja, jer takvi ljudi u privrednom savetu ne bi bili stručni za rad. (Jovan Djonović: To može da se desi i za Narodnu Skupštinu). Predsednik D-r М. Ninčić: Stavljam na glasanje ovaj predlog Jugoslovenskoga Kluba, kod člana 69. Gospoda koja su za ovaj amandman Jugoslovenskog Kluba neka izvole sedeti, a gospoda, koja su protiv neka izvole ustati. (Većina ustaje). To je većina, objavljujem da je ovaj amandman Jugoslovenskoga Kluba kod čl. 69. nacrta Ustava odbijen većinom glasova.