Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : IV. Debata u pojedinostima o nacrtu Ustava i o amandmanima

70

Li. sednica

19. utaja 1921. godine

moupravne organe i za povredu i za nevršenje zakonskih propisa u službenom radu." Jer često puta činovnik ne vršeći svoju dužnost, ne vršeći svoju službu, ošteti pojedinca i on i za taj njegov nerad, nevršenje službe ne može da dodje do odgovornosti, jer će on onda biti zaštićen, jer kaže: ja nisam učinio nikakvo krivično delo. A medjutim njegovim neradom što jedan predmet stoji godinama nesvršen, on je oštećen i zato treba da odgovara. Zatim mi smo tražili da se izbaci poslednja rečenica koja govori da tužba za naknadu štete zastareva za 6 meseci. Često puta dešava se slučaj da se baš posle toga roka može da podnese tužba, jer je oštećeni tek tada mogao da sazna da je oštećen i zato on pre toga nije mogao ni da podigne tužbu. Prema tome, zašto da se ograničava rok. Kad već dajemo pravo gradjanima da mogu da tuže nekog činovnika za oštetu, onda zašlo da ga mi ograničavamo za rok. Zato molim da se taj amandman zajedno sa socijalističkim usvoji. Predsedrik D-r Momčilo Ninčić: Ima reč g. L. Markovič: D-r Laza Markovič: Gospodo, meni se čini, a to je upravo i moje uverenje, da član 18. zadovoljava potpuno opravdane želje g. poslanika Lazića. Član 18. u prvom stavu kaže da svaki gradjanin može slobodno da tuži državnog ili samoupravnog organa sudu, ako taj učini kakvo krivično delo prema njemu. Stav treći toga člana kaže: ako bi ipak jedan organ ne učinivši krivično delo nepravilnim vršenjem službe učinio kakvu štetu, onda je potencirano, pojačano pravo gradjana da dobije naknadu štete. Pojačano u toliko, što u svakom slučaju on dobija od države naknadu štete. Nije nemogućim da ako neko , i tuži toga organa, da taj organ ne može ni da da neku veliku naknadu štete, i onda za tu naknadu štete treba da odgovara država. Gospodo, po pojmovima, po pravilima i po propisima odgovornosti o naknadi štete, šteta se može učiniti nepravilnim vršenjem službe ili zlonamerno ili nehatom, ili čak i zlonamernim nevršenjem službe. Dakle i nevršenje službe koje ima nameni da nekome učini štetu, obuhvaćeno je ovim trećim stavom. Ako pak g. Lazić hoće nešto drugo, ako hoće da svaki gradjanin može da vodi kontrolu nad radom činovnika,-to ne može naravno da se primi, jer su zato pozvati nadležni organi da kontrolišu rad činovnika, a gradjani vrše kontrolu preko poslanika odnosno preko Vlade koja je njihov predstavnik. Tu kontrolu nad činovnicima vrše pozvani administrativni organi i ako kao što rekoh jedan postupak organa nevršenjem službe prouzrokuje štetu po propisima gradjanskog zakona, odmah se primenjuje ovaj stav treći, i zato odgovara država. Ja dakle mislim da j e to taka garancija da može potpuno da zadovolji predlagače. Sto se tiče napomene g. . Djonovića, smatram za potrebno da kažem da ovaj član 18. ne oslobodjava ni ministre, ni sudije, ni vojna lica, niti ma koga činovnika od odgovornosti. Na prvom mestu od odgovornosti za štetu, jer ovaj stav treći govori o odgovornosti države za štetu koju nekome učine bilo državni bilo samoupravni organi i zato je to naročito stavljeno pod treći stav i on se podjednako primenjuje na sve organe bilo civilne ili vojne. Sto se tiče krivičnih dela koje bi učinili sudije ili vojnici ili ministri, za ta krivična dela predvidjeli! su posebni zakoni. Tako za ministre, postoji naročiti zakon o ministarskoj odgovornosti, a za sudije i vojna lica postoje zakoni o sudijama i o vojsci. Prema tome postoji mogućnost da se to predvidi ako vi nadjete za potrebno da tu treba kakve garancije da to sude redovni sudovi i ako se sa tim vašim mišljenjem složi onaj parlamenat koji bude to rešavao.

Vaša primedba ima izvesne vrednosti, ali ona netangira suštinu stvari, jer ovaj stari ovaj propis kao i ova redakcija baš zadovoljava i vas. Jovan Djonović; Gospodine Markoviču, ovde o tome nije čak ni rečeno nigde, nije naglašeno, da će vojno lice odgovarati za zloupotrebu vlasti. Predsednik D-r M. Ninčić: Gospodo, pošto je diskusija o amandmanima zaključena i pošto je gospodin Lazič usvojio amandman socijaldemokratskog kluba, ja ću staviti na glasanje ovaj predlog Ustavnog Odbora onakav, kako je učinjen. Ako se ovaj predlog Ustavnoga Odbora primi, onda znači, da su istovremena odbijena oba amandmana.. Ima reč D-r Milan Srškić. D-r Milan Srškić: Predlog gospodina Lazića i drugova sastoji .se iz dva dela. Sad dolazi _ ovaj drugi deo i ja nalazim, da treba da bude ovo što predlaže gospodin Lazić i drugovi, da se metne iza reči u trećem pasusu ovoga člana 18. „odgovaraju država ili samoupravno telo", dakle da se deda „neposredno pred redovnim sudovima". Jer gospodo, može da bude kad što je bila praksa u zakonima mnogih krajeva bivše Austrougarske, da za štetu, koju počine organi odgovara država i to pred administrativnom vlasti. Ne treba, gospodo, da bude kao ono „Ко ti sudi? Kadija. Ko te tuži? - Kadija". Zato je potrebno, da se doda „neposredno pred redovnim sudovima". Predsednik D-r M. Ninčić: Ima reč g. d-r Vladimir Andrić. D-r Vladimir Hndrić:U pogledu zastarelosti tužbe za oštetu u roku od б meseci u predlogu odbora nije jasno odredjeno, od kad to zastarevanje ima da se računa: da li od momenta, učinjenoga dela, ili od momenta, kad odšteta nastaje, ili kad za odštetu sazna oštećeni. Trebalo bi, da se tačno ustanove uslovi tog zastaravanja i trebalo bi posebnim zakonom odrediti tislove i načine pod kojima se odredjuje odgovornost za štetu stanovnika. Predsednik D-r Momčilo Ninčić: Gospodo, ima novih predloga, koji se čine i zato bi bilo potrebno saslušati mišljenje gospodina Ministra za Konstituantu. Ja stoga predlažem, da ovu seđnicu za vrlo kratko vreme prekinemo, dok ne đodje gospodin Ministar za Konstituantu. (Nastaje pauza). Predsednik D-r M, Ninčić: Ima reč g. Ministar za Konstituantu. Minister za Konstituantu Marko Trifković: Povodom ovih predloga koje su činili g. Srškić i g. Andrić mogu da izjavim da pristajem da se ove naknade štete traže pred redovnim sudovima i da rok za zastarelost ne bude 6 meseci nego 9 meseci. D-r Vladimir Andrić: Ja, gospodo, držim u opšte da nema smisla da se stavlja ovaj rok nego da treba da vredi opšti princip. (Ministar za Konstituantu: Ne može, ne može!) Dozvolite mi, g. Ministre, da kažem; ja ću da govorim iz iskustva našega naroda. Učini li činovnik štetu, a taj činovnik ima svakako izvesnu vlast, izvestan autoritet u krajevima Bosne i Hercegovine, gradjanin treba za svaku štetu da. se obraća molbom na zemaljsku vladu, ministarstva, itd. Taj. čovek, koji ne zna put ili padne u ruke nesavesnog čoveka, ne podnese molbu u odredjenome roku i izgubi svoje pravo. Ja držim,, da tu treba da vredi opšti princip za naknadu štete po gradjanskom zakonu. Ako činovnik pravi štetu treba da damo' gradjaninu mogućnost da se brani, ali ako se ostavi ovaj rok od 9 meseci, onda gradjanin može da izgubi to svoje pravo.