Rad : list za nauku i književnost

св. 1. | ПРЕД ШЕКСПИРОМ - 19

аије је дело свију њих, посао заједнички. Ту важну епоху представио је велики немачки живописац на једном од шест таблоа, што се хране у нов. музеју у Берлину, на којима су представљане најважније епохе из човечанске историје, у средини тог таблоа Шекспир заузима видно место. Ја бих желео да крупним цртама у речима опишем тај силни духовни покрет у ком Шекспир заузима важно место, и који је Каулбак несравњеном вештином у боји представио.

Рекох већ, да је под утицајем класичких наука настао живљи рад у ХУ.веку на пољима сваког занимања људског. Доиста, из живота западних народа ништа за нас није тако необична појава, као рад па класичким студијама. Ми једва, можемо разумети с каком се жудњом и каким приљежањем одмах у почетку петнаестог века одпоче прикупљање, изучавање и издавање књижевних остатака из класичног света, (Грка и Римљена). Италија, коју су многи остатци из царевинског римског доба и многе народне традиције везале за класички свет, била је прва која је радњу на ренесансу започела. Њен положај п близина с Византијом, богаство њених трговачких градова ишли су на руку том послу. У ХУ. веку, скоро свако друго научно занимање занемило је пред Филолошким и старинарским пепитивањем. По именима чувених Филолога зову се читаве епохе историјског живота. На цео тај покрет великог су уплива имали грчки ускоци, који мораше остављати своју отаџбину пред турском навалом. Почевши од Варлама, који је учио Бокачија и Петрарху (1889) грчком језику до Аргиропула п његових другова, што по паду Цариграда (1458) пребегоше у Италију, било је њих много, који су као учитељи и професори по градовима п универзитетима италијанским тумачили грчке Философе и песнике. За обрађивање класичне науке (старинарства и Филологије) отварате су школе, академије. и подизате библиотеке у Флоренцији, Неапољу и Риму. Најстарије јевропске академије основате су у ХУ веку. Богати људи, власници (Алонзо Неапољски, Козмо и Лоренцо Медичи, Фамплија Есте) папе, — особито Евгеније [У. Никола У и Лео Х. — прикупљали су око себе учене старинаре. Трудом тих људи скупљене су знамените библиотеке Лаурентиска у Флоренцији, ватиканска у Риму, св. Маркова у Мљеткама. Ученост људи цењена је по Филолошком знању и лепоти латинског писања. Коментарисање старих грчких и латинских песника, подкр-

7 9