Rad : list za nauku i književnost

Све ПИ а кжинжввност ПЕ. 500

Ето у каквоме нас је стању затекла карта, која нам је изазвала овај низ мисли и кратки поглед на нашу картографију, у колико се она истиче као потреба школска.

Да бисмо могли оценити ову карту, биће на месту, да се овде запитамо, какав задатак може да има карта оваке природе у опште, и кажемо:

1. Карта ваља да је таква, да се на њој потпуно и истинито можемо оријентовати у пределима, које познајемо већ из сопственог. виђења ;

2. Карта ваља да да јасву преставу бар о главнијим земљопиеним односима и у пределима, које не познајемо из сопственог виђења.

Ово је двоје најглавније али у исто доба и најважније, што од карте очекујемо. Јер карта је најбоље средство за земљописну етудију. Па и само посматрање предмета у природи не искључује карту, јер на прилику, могао би човек целу Србију пропутовати, и проучити је најбрижљивије у орографском погледу, али због њиховога разноликога гранања у најразличнијим правцима, не би без карте, у памети могао саставити јасно њихову слику.

Да видимо сад, како је та карта одговорила овим захтевима. Почем је увод наш у реферат и довде већ одвише дугачак, то ћемо узети да посматрамо самс један део те карте, а на име онај, који је ограничен водомеђом западне Мораве. Прегледаћемо најпре планине, за тим реке и на послетку места, која су унета у карту; упоређиваћемо све то ва картом Ј. Миленковића: Књажество Србија 1850 г., са картом војничког геогр. института у Аустрији,' са делом Милићевића: Кнежевина Србија 1876 г. и Јов. Мишковића: Хаг дрографија независне тенетевине Србије.

Познато је, да зап. Морава, док тече од извора на север, тече кроз најврлетнији крај наше отаџбине. и да јој се с обе стране уз- дижу доста високе планине. Но на карти овој, записане су само планине изворнога краја моравина: Голија и Јавор, а даље за дуго, ни левом ни десном страном нема ни једне, нити се из цртежа види, да има каквих повећих планина. Тек у кључу који чини река Белица са Моравом, види се подугачак планински ланац, на коме је записано: Кретац. Ту планину нађосмо само на карти Миленковићевој, а у свима поменутим новијим и најновијим изворима, - не нађосмо је, и по томе извесно је да тамо, планина с овим именом и не постоји. Даље идући, находимо на левој обали: Жаблар, али на десној, место: Овчара, нађосмо неку планину, која се зове: Клинови. Име ово, до душе, нађосмо у карти Миленковићевој, али не на ономе месту где је Овчар, већ јужно од њега, за неколико километара. Код осталих не нађосмо га баш нигде. Осим тога, познато је, да су Овчар и Каблар растављени само једном узаном кли-

ЈЕ 800. 000. улеп 1816.

| сепета-Катће МЕ Вовшев пла Негевоуша, зејеп ипа Мопгепевто. УБА Д“ Ћ - П