Rad : list za nauku i književnost

68 | РРА па ЈЕ

___Шо том гледишту морају индивидуе, као основни састо ци друштва, имати евестраних услова за напредак, али оно у исти мах не допушта, да појединци имају право, ла се неограничено користе својом надмоћношћу, бев икаква обзира на друге појединце и на националну заједницу. о је гледиште сасвим за слободу али не трпи да егоисте злоупотребе слободу до миле воље.

То гледиште допушта и борбу и такмичење међу појединцима, али оно тежи да из те борбе-и такмичења поникне што више користи и за заједницу и за појединце. Борбу пи такмилење ваља ограничити таким међународним и народним поретком права и обичаја, да победа бољих буде корисна и читавоме народу, да друштвена борба за опетанак не уништи и не потчини чланове властитог или туђег народа, већ да се баш њеном помоћу долази до све савршеније заједнице и удружења. о. гледиште дозвољава дакле најпотпунију личну слободу радње, али оно не дозвољава, слободу: да појединци лукаветвом и новцем пљачкају заједницу и своје суграђане, та из се слобода закраћује, и објективно “рледиште тражи, да заједница својом колективном снагом, која је свакад јача и од најмоћнијег егоисте, спасе и одржи све чланове па и оне, које је хтела, борба за опстанак да уништи.

Према том објективном тледишту стоји друго гледиште, које нити полази од целине члановима, нити од члана заједници свију чланова, већ које сматра даје главно. битно и меродавно: индивидуе и њезина необуздана субјективна, лична слобода и надмоћност. То је до крајњих граница једнострано либерално схватање друштва људског, то је теорија суверене вредности и личнога ћефа. поједине особе.

И ово гледиште мора да се разрачуна с чињеницом, да много индивидуа живе и хоће да живе заједно, у друштву. Но и у државним и народно економним погледима тога учења превлађује гледиште, да је индивидуа у друштву е другим индивидуама само за то, што је љако њезина властита воља, и да се она сме неограничено служити слободом за егопетичну борбу. То гледиште не признаје да све народности као чланови човештва имају једнаку вредност, оно не допушта да националне цељи стоје над цељима, појединих индивидуа. Индивидуа свакад дави другу индивидуу, ма да би ваљало да живе једна за другу. Џо том гледишту не треба борбу за опетанак обуз "дати друштвеним редом, нити је потребно водити бригу о томе, да се и слаби оспособе и васпитају за борбу за опстанак.

Мета. два гледишта постоје и на народну економију, где спада и Финанција као лео целокупног државнога газдинства.

Народна економија узета као целина, то је онај орган у друштвеноме организму, који врши друштвено храњење. Народно газдинсерво окуп је евију засебних газдинстава. Ова народна газдинства имају да материјално издржавају поједине чланове заједнице, породицу, ошштину, државу. Отуда се може и народна ексномија схватити двојако: Једни долазе од целине члановима, од члана члану, исповедају да су сва газдинства разноврсне, али по вредности једнаке и подједнако потребне установе за издржавање заједничиних чланова, Они не допуштају да је један члан у праву да се прехрани, а други