Radničke novine

је према РуЈији сличан је с положајем Србије према Аустрији. И Румунија ће се, докле год могадне, чувати руског загрљаја. Зато румунски листови и двље пледирају за политику слободних руку, за то се и данас у Румунији не одушевљава русккм пријатељством. Ати безумна политика на Балкану и грамжљива политика, што ју јеРумзни ја водила за време Балканске кризе, гурају је у наручје Русији. И ако подлегне Румунија ће за то има ти да захвали политици завојевања свсјих државника и свога ,мудрог к кр?ља.

ЈКека рекесакс ^зије Пишући о буђењу којесе у свима правцима опажа у Азији, један од најпризнатијих социолога, Родслф Брода, пропраћа са неколико речи и социјални положај жене у Азији и покушаје њенсг ослобођења, Постоји читава провалија између положаја европљанке и оријенталке. У Европи жена се користи готовоI пуком слободом у борби за ексн.м ску и политичку једнакост које доста брзо и остварује. У Азнји, пак, она мсра д* живи чврсто прнвезана за домаће огњишге и, сз изузетком Сијзма, њу свуда с. атрају за биће чисто сексуглно. Индија, са својим браксвима деце, униипава код младих девсјака, још од најнежнијег доба сгаростк, сваки интелектуални иктерес. Јапан је већ познат у целом свету са своје префињтне проституције, са својих „Јошивзра" где ј младе прсститутке, седећи непокрег : но у некаквим кафезима, чекају по сетисце не изазивајући ни укога ин дигнирање против таквт х ствзри. А I сличних обичаја, само у мањем степену, има и у Кини. Шго се тиче мусломзнке, њено је ропство већ прешло у пословицу. Бесумње револуционарни покрет је дао прили ке феминизму да уиђе, истнна доста плашљиво, у Турсху и у Персију; али ускоро је било могуће опет ви дети доста млздо-туркиња које по- ј казују колико су запојеке старим предрасудама: да враћају на снагу ј многе старе обичаје и наредбе које угушују сваки траг независности ■ женз. Многкм нашкм читаоцима по зната је, свакојако, књига Јелене Димвтријевић („Нсвс“) у којој отга са успехом црта тај вексвни живот ј предрасуда од кога не могу да се отргну ни најинтелигентније и нај образовзније турске жене и девојке. Зз већину наших напредних идеја можда кема Еећег непријатеља у Аззји од национализма јапанског, бујко чедо религијских схватања и феудалних традкција. Па и сама Кина не изсстаје. После опијумског рата, у коме Је Енглеска оружзнш силом ссигурала свој увоз опијума у Небеско Царство, Кину која је сголетима била први носилац пацифистичког идеала, и која је у војсци гледала сзмо сстатак прошлости илн средство да се одбране од навале варских гомила —• ту Кину сбузело је тгкође раткичко расположење слично ономе у Јапану. Па нпак ми морзмо признати да,

Ф Е Љ Т О Н

А. Свкрски.

1г [огоља IV. Сутрадан за Ереме јутрење прозивкс Љишка је био нервозан, узнемиравао се и све бирао погодан моменат, кад да се обрати управнику. Знао је да ће га сви изложити подсмеху, ако то не учкни, али у исто време бојао се управнкка, познавајући његову суровост. Али ето већ се и прозивка свршила, старији надзорник већ је стгвио уобичаЈену забелешку у књизи и управник се већ окренуо и пошао ка излазу. — Ваше благорс-дије! — добаци Љишка иза леђа старешине плашљи-

и узвик. Управник себрзо скрете, баш као [а га је пас зграбио за лист. — Шта хоћеш? Љишка испод ока погледа на страцног старешину исрце му престаде ;а куц», он ниЈе волсо што Је запо[енуо ово, али већ је било доцкан ;а одступи. — Ми, овај, знвте, због... — цренећи ибркаЈући речи, отпоче Љиш- ј а — што су с*д велики празници .Тто је, овај, Ускрс и друго... Па 'а се прошетамо по ходницима, ми...;

Д

почев од краја прошлог столећа, азијски кароди се приближавају све више нашој европској цивилизацији, чију надмоћност и сами осећају и признају: у економском, социјалном и политичком погледу. Ускоро они

ће се изједначити са нама и омогућити један бујан полет на целом Истоку, у коме неће изостати ни азијска жена коЈ'а је обдарена од природе многим добрим ссобинама.

дана у дан

Штрајк у у1есковцу. Инспектор министзрствапривреде, као и инспск тор министарства полиције, поднели су реферате на штету радника и онако како им је полиција рефернсала и како су им сугерирали посло давци. Друго се од њих није ни мсгло очекиватн! !Рлександропулос код ЈТашћћа Јуче пре полне, грчки посланик г. Александропулос, посетио је г. Н. Пашића председника владе, и са њим конферисао два часа. П°/ 1 итбчка ситуација. Питање о ргспуцшњу скупштинских седница одложеао је за неколико дана, због заоштрених односа између Тур ске и Грчке. У влади мисле, да ако би изм(ђу ове две државе дошло до оружансг сукоба, да се Скупшгвна и не распушта, него дз се седнице олложе до јесени. Нов привредни инспектор. Јуче је потписан указ, којим се поставља још један прквредни инспекгор. То је г. Зафир Станковић, прав.чи референту поштанско телеграфском оделењу. Чује се да ће и призренски митро полит Вићентије бити постављен за привредног ииспектора. Пруга Нвготин — ЗајеЧар. Ју че је предата јавном саобраћају нова железкичка пруга Неготин — Зајечар. Кланица. Јуче је касгциони суд оснажио пресуду поротног чачзн ског суда, којом јс Драгутин Клиса рић из Губереваца у скругу чачанском, осуђен на смрт, зз више учи њеких казнимкх дела. Депутација из По?каревца. Јуче је допутовгла из Пожаревца у Београд депутација тамошњнх грађана, да мсле владу, да се на Морави, где је био гвоздени мост, наместе

понтони, ради трговачког саобраћаја очруга пожаревачког са смедерев ским. На Знање. Поводом извесних ин трига и клевета, администрзција Радничких Иовина сматра за своју при јатну дужиост, да изјави: да је Никола Стефановић, кројачки радник иревизор Радничких новина из Ваљевг, један од најсзвсснијих и највреднијих ревизора у целој земиљи, неуморан растЈрач целокупне литерат}ре, да викзд није ни пет пара сстао дужан како админксграцији тако нсоцкјглисгичкој књижари.Желети је да се и остали другови — ре визори угледају на њега. Преглед обвезннка. Комисија за преглед обаезника из новоослооођених крајеаа, вршиће преглед обвез ника 3 и 4 ов. м. чија кмена почињу са словом Т.

Друг еветислав /1* 3 ић Умро је 29 маЈа ове год. од радничке болести туберкулозе, после тешког боловања. Бао је члан савеза кожарско-прерађивачккх радника и ваљан друг.

Из партије Са окружне конференцПје у Крушевцу Двс стотине кас грађана из округа крушевачког шгљемо је дкној заштитницк народа поздрав. Управа, Органћзација у Погатићу изабрзла је управу: председник Љубисгв Живзновић секретар Душан Га гић, благлјник Степан Јовић, чланови управе: Степан Ђуђић, Велимир Пршић и Марко Ковић. конгролори: Чедомнр Маркозић, Марко В ггомировин и Драгослав Милетић.

1 ИМ1И 8 П88 Ш Са изло?кбе

крагујевац Овде је 25, 26 и 27 т. м. била из ложба предмета, који се израђују у Војно техничком Заводу. То су махом предмети за војну употребу: пушчана и тоионска му ницкја, коњска опрема, пушке, саб ље и др. Зат;-м деформисано оружје из минулих ратовз. Почев од оних цргежа што су их марљиво и чисго израдили раднич ки малишани кз I год. Взјно-занатлн ске Школе својим од рада жуљевитим рукама, па до оних техничкн савршених шрапнела и гранага, куршума дум-дум, брзометки и митра љеза — све то оставља утисак нечеса великог и страшнсг, узвншеног и ниског, културног и варвар

ског. Ту се, с једне стране, огледа сва моћ радничке руке, гараве, жуљевите, али способ.че за такве рз дове, који се с пуним »рзвом могу назвати Јметничким; технич.ча сложеносг шрапнела к граната, њихова тежина и дејсгво запрепашћују гледаоца, А с друге стране када се по мисли чему све то служи, нзшта толики раднички труд, изазиза гнушање, одвратност према дзнашњем времену, друштаеном систему, хоји све то Јсловљавг. Злиста се за XX век може с пра вом реаи: „Нек' се овај вијек гср ди над свијемг вјековзма", јер је достигао савршенство, што се најја сније види на овој изложби: разорно зрно од четрдесет и два кгр. тежине! Четрдесет а двл кгр\. Помислите само: Колико је око труда и

Управник разумс-де и у моменту плану. — Шта?.. Шетњу?!. А ако се ја прошетам песницом по твојој проклетој њушци?.. Ах, гаде!. Управник није ништа више рекао. Подиже рамена, окренуо се и изашао. У хапсаии настзде тишнна. Хапсе , ници су слушали како дежурни отвара следећу хапсану и Јпорно су ћутали. Љишка је с муксм дисао, баш као да је подизао какав терет, а на његовом широком лицу са прћастим носом једва се примећавао осмех ђачкћа који је згрешио. — Шта?.. Ето ја сам рекао, —Ј стидљиво и хвзлисаво прогсвори Љи шна, пссле дугог ћутања. — Па шта, ако си казао, — одазвз | се Фсђкг. — А шта је изашло од тога што си казао? — Асвеједно, казао сам, — јогунасто понови Љишка. — Нашао чиме да се псхвали. Ех да те је управкик нослушао иогво рио хапсану, онда би друга ствар била. А шта ти је одговорио? Обећао ти по њушци робијашкој... — Ћути Коси, или ћу ти, тако ми Бога, ребра пребројати. Љишка се отпоче љутити. Фсђка је то приметио и ућутао, знајући да се с каменоломцем није шалити. Ех, кад би с нама свде седео Тарас Буљба — тихим смиреним гласом рече Сошка Чгсћак, — он не би попустио. — Та не Буљба, већ и сам прости

козак не би одступао, — живо прих вати Феђка, сбрадозан подржавањем Чисћаковим. Они су умели — продужавао је он — за веру да се боре. Зашта ми молимг.? Да нам само хапсану отворе поводом великог празника, зато што смо православии... Ми, дакле, такође за веру стојимо... — Сасвим тако, — поможе Фсђху неко од ссуђеника. — А хоћеш ли, ја ћу да наредим да нам прокуратора позову, кад је тако? — од једном узвик (у Љ »шка. — Нећеш га дозвати... — Нећу дозвати?.. позика Љишка и прискочи вратимз. Управник, окружен надзорницима, баш је у том моменту изашаоизследеће хапсане у ходник. — Прокуратора ов?мо! Овај очајни узвик истрже се из опште хапсане и тешким гвозденим звуком пролете по ходнику. Управник се трже, брзо пође вратима опште хапсане. — Огвори! — сграшно и непри родно гласно нареди надзорнику. Али надзарник још није ни успео да изврши наредбу, кад се у хапсани деси нешто сасвам неочекивано. Љн шка није ни сам знао шта се са њим догодило. Био је ван себе од љутине. Крупан, пун и неокретан, он се раз махао и добио чисго зверску лакоћу и окретност. Велика физичка снага покренула се и искочила напоље, а у глави пламтеле ватрене мисли и слике крвавих бојева запорожаца са,

муке стало, дз би једнога тренутка брзином муње излетело из топа, зарило се дубоко негде у ров, експлодкрало подигнувши облак земље и бацивши у ваздух можда неколико десетина младих и здравих људи, који су жељни живота! Нарочиту пажњу на овој изложби привлачи дренова држгља једног чеккћа, којим Ј'е радник Јозеф Коњи цки 35 год. радио. Дрво је врло јако, јаче можда него што је била дреновина из које је Краљевић Марко воду цедио, а од силног и дуго годишњег стезања и трења на држаљи ]'е, кзо на иловачи, дубоко утиснута шака са прстима радниковим. Сјзјзн доказ шта може да учи нн жилава рука радничка! Ова изложбз, по циљу коме служе предмети, речит је доказ вар варства данашњега времена и као таква има великог значаја, а у будућности би, претвЈрена у Музеј, још више вредела: она 6и будућим поколењима, која неће знати за ратове, топове, бомбе, шрапнеле и гранате, говорила да је неката било време када је човек човеку, народ народу, клпсп класа, био — крвни неприЈатељ! Г аја Сидом на литију Сопот Председник наше општине, Јанко Мајсторовић, непрестзно гони и кажњава наше другове, и ако му они зз го не дају никаква повода. Тако је 13 мзја општински суд из дао наредбу ва потпис свима наигим друговима да 15 маја, на Спасов дан, морају кћи ка литију коју нзси општина рспочсвачка а сопотска. Како су наши другови одбили дз сле дују овако глупгвгј наредби, то их сад председник непресгано гони и тражи најмању ситницу само дз би их могао казниги. Он им јавно г:рети дз ће их казнити због тога што нису поступили по његовој наредби. Боље бк б.-ло за овога Јскка да седи с миром, него да забада трн у здраву ногу. Иначе, иећс се добро прсвести.

Јучерањи број нашега листа за бранала је београдска полчцчја због уводног чланча Ман над главом. у коме се говорг о држању Срб‘је према грчко-турском сукобу Мг просто не можемо да разумемо зашто је наш лист забрањен. Ово што фузионешка влада ради са социјалистичком штампом збгља је шкандал и који а најстрпљиви јег човека морг да револтира! Ми с/о ту скоро изчели качве страш не смвари бугарски лгстовг пиигу о цару Фердинанду и престолонаследнику Борису, па се опет не забрању/у. Ми то прсво за себе не тражимо', оно нам и не треба. Мг се не служимо ни грдњамз ни бонбастим претњама. Алч, оно што тражимо то је пуно право да објективно критикујемо сзачијп рад и свгку политику, па ма ко ту био у патању. У овом случају специјално, ми нгсмо рекли ниједне увредлние ргчи за српског владаоца. У тој безобразној и лудој зсбрани к ју је татарима. Љишка је појмио да је сувише далеко зшгао, да му нема излаза и као тешкз камен летео је у пропасг. У моменту кад је управник наредио да се отвори хапсана, Љишко је прескочио нзрзмц с треском откинуо дас.у н њом ударио у врата. Као топовски плотун прозвучао је гај удзр по к.шеним тамничним сзо довима. Управник одскочи у сграну. — Прокуратора нам позови, подлз животињо! позикао је Љишка и скочио на наре. Њ говеувек влажне очи осушиле се и постале вагрене и бунговничке. — А ви, жизотиње, што ћутите!.. заурла он на другове. — Внчиге прокуратора!... — Прокуратора, прокуратора! повикаше осуђеници, заразивши се од Љншке бунтовзичким духои. Упрааник није очекивио ту експлозију, збунио се и изгубио при себност. Као већина тамничкнх стареши.ча он је преувеличанзм строгошћу и бесмисленом суровзшћу подржавао свој пресгиж: али у души он је био кукавица, сићушаи и умно ограничен. Уплашивши се буне и не знајући како да је задржн, он је брзо почео одступати. — Све ћу взс побити!... Показапу вам, ниткови једна! — позика он и убрза кораке ка изласку. За њим су пожурили и надзорници.

извршила владина полчција. али ича само /една логична ствар : доследно спровођење једне безумне политике која. ће СрбиЈу , по сво/ при лгци, гурнути иу четврти рат, и угушивање сваког гласа разума и свести. Ми мислимо да ни под Владановим режимом нису вршене озако бестшдне забране опозиционгх листова\ Срамота — чак и за фузионаше\ 1п и радила шши а у Лвснешу? 30 ог јуна дошли су у Лесковац инслектори министарства привреде и полиције. Одмах смо отишли с њима у фабрику штофа, по жељи њихозој. Г. г. Тодорић и Аврамовић, ја, друг Филиповић и Стојковић. Пред фабриком смо затекли дза жандарма с пушкама. Повели смо у нашем фијакеру и једнога штрајкача, који је десет минута раније напзднуг I од једнога жандарма поднаредника, ј тучсн шамаримз и кукдаком. | Фабриканти су нам у месго поздрава прво рекли да смо мангупи. Из јавили смо инспекторлма да после тога не можемо остати, али су нас они молили да останемо Инспектори су питали фабрикзнге | кмзј'у ли комита. — Нсмамо, рекли су они, то је фантазија социјалистичI ке мангупгрије. — Качо се догодио прексинзћни сукоб пред фабриксм? — Тзко лепо. Ваши су полнцајци ј у месго да нас бране, п\стили соцмјалисте да н;с нападају, а један пасар, г. Ђерасимовић, у моменту сукоба улетео је у нашу фзбрику вн ј ч\ћи: пво су све жандарми изазвали! )Вииа полиција то је социјалистичка ' полицчја, гсслодо инспектори. Нзши су делегати сзмо уочпли ову изјаву фабриканта и нз њу упсз;рили инспекторе као на аутенгнчзн докумејшт. Пошли смо кроз фабричка оделеI ња. Поред нешто заосгалих Арнаута тамојош „раде“ цигани и неки дру • ги бедници, којих би се фабрикакт одмах ратосиљао чим би се штрајк окончао. Ииспе. тори су посгављали овим бедницимзтенденцнсзча питањз, као: Хоћеш ли да радиш? Пошто ради ш? Је ли ти добро? и т. д. Неколи ко фабрикантовлх чиновника су са Теокаревићевим с. ном у очиглгдиој нгмера сугестовали очима и знацима ове јаднике, од којих многи нису знала српски ни да говоре' И шга је природније него то, да ови веселници само смичу ршгнима и да у некаквом полуузбуђењу одговарај;: Па шта да прзјиме?! Сви они који су умгли више говорити, по целоме своме понашању откривзли су уна пред издиктирлни одговзр као по шаблону. Имам два динара, храну и стан. А где вам је сган? — питгли сунзши делегати! Па тук, —одговорили су оии. А шга добијате за хра<у? — Палеб; — и с леб, дсдаззо је фабрикангов син. Али док би ксји од свих јадника почео муцати, фабрикзнтови агенги би га трзали за гуњче иза лсђ» или би одговарали за њега. А кад је на јгдноме месту г, Аврам вић изостао иза ове — А, уплашили се подлаци! досгиззо их је снажни глас Љилкии. — Браћ), дижиге урнебсс! Ми ћемо надвладати!.. Иј квздрјтног прозорчића на вра тима опшге хапсше, као огњене змзЈе пожара, који отло шње, изге тали су крици позива и узнемиравајућим, бунтовиим шумом зарлвалн се у о.тала одељења. Није прошло ни нег минуга, а већ је цела зграда била обухвзћена пламеном тзмличког бунта. — Прокуратора овамо!!. Сготине гласоаа бесних и очајних викало је од једном и тај за глушујјући крик проносио се као тром из одељења у одељење, из ходника у ј ходник. Осуђгници, узбуђгни, нервозни н бесни, скакали су на наре, на прој зоре, хватали се за решетке, откадали даске од наре и тако лупали. да сс сва тамница треслз. У другој просграној згрздн, препуњеној политичким осуђеницима, одазваше се брзо и вггрено. — Другови! И стакла са звеком полетеше на калдрмисано дворишге и прснуше у бисерни песак. И кроз решетку указа се плавокоса глава са цвикером, са високим зализаним челом н меком назад заIбаченом светлом косом. — Другови! Осуђенике бију!И плану друга згрздк На друг°Ј решетци указа се глааа гаравуше.