Radničke novine

БНДКАН боцијадистиНки рад Догађаји у Мллој Азији и у Бугзрској ргзголитили су сасвим нама већ познату политику балканскихЈ буржоазија, рзчунајућн ту и младотурке, да ово време после рата ис-! користе што више за завођење на-ј рода са пута борби за слободу к ј напредак. Кобна подела Бзлкана која Ј је била резултат завојевзчких рато ва, дала им је ослонца за њихов основни принцип: један народ на Балкану мора бити против другога, јер је иначе његоз опстанак у питању. И анти грчки покрети у Азији и Бугарској требали су да локажу успех таквих „патриотских* пропо веди и да изнесу целом свету пред очи како народ уме да суди другом ј нгроду за недела према његовим су народницима који су под влашћу овога. А кзко су мало ови догађајк [ у Азији н Бугарској могли да пока | жу успеха за „пахриоте" турске и[ бугарске! Исто тако нимало као што ј гоњење туђих народности у Србијк, | Грчкој и РјМунији ие налази одобрења код народа тих земаља већ, напроткв, наилази на највећу осуду и изазива протесте. Соцкјална Демократија свих балканских земаља и ових псследњих догађаја показала је се достојна мисије коју јој исгорија Балкана ставља у део. И док се све империјалистички рзсположене владајуће кла се балканских држава труде да про шнре своју територију, једна на ра чун друге, — дотле она шири свој утицај преко граница балканских др>хава и неуморно и успешно соција■ листички ради. На одвратну шовинистичку хајку једне шарене групе противу Грка, бугарска социјална демократија повела је одмах силну акцију у Собрању и на јавним зборовима. Та је акција одмах имала успеха. Наивни су се застидели сд својих варварстава а покварени политички типови су се завукли у ћошкове. Показало је се јасно да у земљи у којој је социјалистичка паргија будна, нг може бити шовинисгичких оргијања у маси. Масе су већ под утицајем со цијалне демократије и оне слушају реч њену. И док буржоаска јавност заглушује дреком о грцизму и бугарофобству које влада и у радничкој класи у Грчкој, на јавном збору социјалистичком у Софији чита се ма нифест грчких социјалиста који потврђује братство балканских народа. У Солуну радничка социјалистичка федерација трпи гоњење грчких власти, бива оглашавана за бугарског агента; али она ипак неуморно продужава свој социјалистички рзд и штити од грубог насиља грчких власти и Грке, и Бугаре, и Србе, н Јевреје, и Турке. Радничке масе свих т их народносги још чвр шће стоје уз своју Федерацију у колико су насиља већа. У Цариграду социјалистичка пар тија, стављена ван закона, не лропушта прилику а да у Иитеркационалу не пошаље свој протесг противу насиља што их турска влада и милитаркзам врше над мухамедан цима и хришћанима. У Букурешту социјална демократија понсси се када је називзју из-

дајничком што брани права и слободу бугарског становништва уДобруџи које је потчињено. То је социјзлистички рад, као што је рад за ослобођење румунских сељака и за слсбоду румунског народа. У СрбиЈи социјална демократија води енергичну борбу против милитаристичких и капиталистичких прохтева балканских држава. Њену громку реч хоће попиција да угуши забранама „Радничких Новина' које пишу за савез народа на Балкану а против савеза династија и балкан ских империјалистичких кругова, ко је се боре противу рата на Балкану. Све остале балканске социјалистичке партије — Босне и Херцеговине, Црне Горе, Хрвагске и Славоније, Истре, Далмгције, Словеначке — помажу нашу борбу противу заваде нгрода, против ратова на Балкану. На свима странама Балкана опажа се социјалистички рад и успех од тога рада. Не само што не може данас балканска буржоззи]‘г све што хоће, него не може ни много од о нога шго она хоће.

ЈКека Зедах апел Принуђеки смо учинити једну из мену ове рубрике. Месго сваки дан, као до сада, ми ћемо о жени моћи говорити само сваки други дан. Ово није због тога што не поклањамо довољно пажње жени. Положај жене уопште, а пролетерке специјално, толико је бедан у данашњем друштву да свахи ко културно осећа и узвишеније мисли мора од тога да се згрози и да осети потребу да свим својим силама допринесе уништењу једногаод најсрамнијих ропстава: женинога ропства. Исто тако, то не чинимо ни због тога што нам покрет модерне жене не би лиферовао довољно материјала и давао довољно потсгицаја и идеја да о жени пишемо. Све се зи ше, са Социјалном Дамократијом на челу, разгранава и цвета покрет за еманципацију и духовно уздизање жене, и једна од најмаркантнијих, најсимпатичнијих и наЈсветлијих по јава у данашњој мрачној и варзарској епоси капатализма јесте, поред пролетерског покрета, велкки женски покрет. Него, принуђени смо ограничити писање о жени само због тога што наш орган не располаже, у овај мах, довољнкм простором да би непрекидно могао одржавзти ту рубрику. Свакодневне практичне потребе нашега покрета толике су да све више апсорбују наше снаге и, што је још важније, простор листа којинам стоји на расположењу, и док се формат Радничких Новина још више не повећа, ми ћемо се морати и преко своје всље, и са нзјвећим жељењем — ограничити ка то да о жени говоримо тек сваки други дан. Међутим, много — и рекли бисмо највчше — баш од жена зависи хоће ли Радничке Новин еловећати свој формат и добити, на тај начик, мо гућности да и о њаховим ств-:ркма и њиховим специЈалним потребама говоре и више и чешће Ради тога

баш и пишемо овај чланчић. Нека винама бити огромно много поможене , а нарочито пролетерке, ути жено. чу на своје мужеве, и у опште на Свега неколико хиљада купаца своје породице, ’да се место немо- више, и наш орган моћи ће повералних буржоаских листова купује ћати свој формат и уређивати се ! и чита социјалистичка штампа, ко тако да буде читанка не само за [ ја високо уздиже и дух и морал своје.' Социјалистичку Партију него и за \п\блаке, и тиме ће Радничким Но- сваку ссцијавистичку породицу.

|4з дана у дан

Данашња беднКца На данашњој скуг.штинској седници, која је заказана за девет часова пре подне, решаваће се извештгј верификаци оног одбора, по поднетим оставкгма тројице народних посланика. Трајање скупштане. Из влади них кругова круже гласови, да још нвје одлучено о распуштању ове скупшткне и нзређењу за нове из боре. У место тога чује се, да ће се седнице опет одложити до 20. ов. месеца. Народњаци и бадеостадцн. Ми ! смо пре кратког времена утврдили , да постоји споразум измећу самосталаца и националаца о заједни- > чком раду на будућим посланичким \ изборима. Та наша вест потврђује се, јер је јуче главни одбор нацио налаца одредио своје далегате, да овај споразум са самосталцима на широј основи утврде. Испдата ГрЧкиде 7К®л е зницадеа. У једној од прошлих седница | Министарског савета одлучено јг: да се грчким државним железницама | исплати сума од 12,116 динара, ко лико износе трошкови за пренсссрпске војске за време рата од српско грчке границе до Солуна, и од Со-1 луна до Битоља. О томе је тражено ј одобрење и од државног савета. Исушивање ЈЛаЧве иГодод 1 ина- Г. Хане, стручњак—инжињер из Лондона, поднео је понуду Мини-1 стру Грађевина, за исушивање од водоплава Годомина у округу сме деревском и Мачве у скругу исд- 1 ринском. При/лио ду?кност. Нови инспек тор Министарства Народне привре де г. Милорад Зебић, примио је јуче своју дужност. Закон о уређењу односа Јуче је отпочела рад комисија, коју ]е влада одредила, за израду закона о уређењу односа измсђу војних и ци-1 вилних власти. У тој комисији пред седник је г. Мијаило Јовановић, пред седник касац. суда, ђенерал Рашић, полициски инспектор Алимпић, саветник Ст. Радојичић, начелник Мин. Спољних послова Славко Грујић и инспектор цркзених послоза Др. Пећанац. Комисија ради у Министарству Правде. Распоред Дивизија Ових дана извршиће се иов распоред команда ната дивизија. како у старим тако и у новим границама Србије. Из шуЈларске шкоде. Пре два дана завршени су нспити јелногоди шњег курса у шумарској школи, у којој су положили испите 40 канди дата. Сви ови кандидати постављени су за чуваре шума у новим кра јевима Србије.

Штрајк у Бродарском Друштву. И.шеђу управе Српског Бродарског Друштва, и незадовољног возног особља које једосадаштрајкоезло, постигнут је јуче споразум. Управа је изашла у довољној мери на сусрет захтевимг. штрзјкача, на које су делегати возног особља дали свој пристанак. Данас ће цело особље бити примљено понова у службу, а од вечерас одсочеће редовна пловидба на свпма бродовима. Ловећање нових новчаница. Народна Банка учинила је представ ! ку Министру финансија и привреде, да се за сада одложи заједнички рад I између владе и бакчиних делегата, о повећању нових новчаница. Један зароб/веник. Душан Ју ришић, из Салаша ноћајског, одслужио је свој' рок у железничкој чети у очи рата, био је у ратозима, па и после рзта се непрестзно позива на вежбу. И данас је на „вежби“ као! каплар и кочничар на служби при београдској станици. Како су данас педовне прилике и како је дужност Железничке Дирекције да има довољно цивилног же лезничког особља те да се за железничку службу не ангажују војници, Ј најмање овај човек, који Је већ не \ колике гобине узастопице: у кадру, рату и на вежби, заробљен и пропао и чији стари и немоћни отац скапава | од глади, јер му је овај скн храни лац, то је крајње време да се и овај роб и осгали робови са железница пусте кући.

Металски радник умро јс носле дугог боловања. Друг Милан био је члан свога Савеза а тако исто члан социјалне демократије. Као здрав послужио је доста своме Савезу а тако исго и парти]'и.

Из партије Органмација у Шапцу изабрала је управу: председник Милан Рувидић, секретар Мнлан Јовановић, благаЈник Стеван Дрљачић, чланови управе: Милутин Јајић, Богосав Симић, Рајко Иванковић, контролори: Милорад Арнаутовић, Коста Ковачевић и Душан Орловнћ.

За десковаЧкн Штрајк — представка мкнистру унутрашњих дела Мешање полиције у штрајк фабричких радника у Лесковцу постаје све неподношљивије, јер је инспирисано из дана у дан све искључивијом отвореном и бестидном службом фабрикантима. Радннчка Комора је све-

Мидан "ђсфђевић

сна тежине овога израза, али га није могла неупотребити када стоје ова факта: 1. Да би се штрајкаши духовно сломили, по цео дан жандарми иду са позизима по радничким кућама и говоре да та и та радница мора поћи у полицију на саслушање ако неће да се врати у фзбрику на рад. 2. Ухапшено је неколико радника и једна оадница и ником њиховом не дспушга се да их у затвору обиђу. Хапшењем се стално прети и осталим радницима и радницама, што ове последње испуњава највећим страхом. 3. На улицама од вароши до фабрика не трпи се ниједан радник, ма то било на најпристојнијем одстојању од фабрике. Што је најгоре, нико не зна по чијој то наредби бива; ни полициска власт ни командант жандармериског одреда не примају на се да су тако што наредили. 4. По радничким махалама смуцају се жандарми по фабрикантовом послу, као његови плаћени агенти, и врше пригисак на штрајкаше и њихове родитеље, да се радници врате на посао. Поднарелник Обрад Николић улазио је са тим циљем у кућу Зорке Тодоровић удове, из чије куће иду у фабрику три радне снаге. 5. И ако постоји полициска наредба да комите с оружјем не напуштају фабрику, ови разбојници су посгали телесном гардом фабричких чиновника и агената који врше набавку штрајкбрехера. То могу утврдити сведоци Благоје Кочић бравар. мајстор, Јован Костић, мајстор фабрички и Ранко Митић фабр. радник. 6. Жандарми су посели улице које воде фабрикама и онемогућили грађанима да уђу у своје домове. То ће потврдити Михаило Костић трговац, Сава Станковић терзија, Владимир Андрејевнћ металски радник и други. Цео овај рад полиције достигао је дивље мере последњих дана, после онога крвавога сукоба, и нема апсолутно никаква повода у држању радника. Он је срачуњен на то да подржава код штрајкаша страх, док људи, духовно сломљени, не буду принуђени да пред фабрикантима капитулирају. И ако овај штрајк буде изгубљен, ми смо свесни тога да ће бити изгубљен само због полицискога незаконитога и несноснога притиска. А ако то уверење уђе у радничке масе, онда нека се државна власт не

Анатол Франс: ОСТРВО пингвимр 39 КЊИГА V. ЈЈово доба — Шати/ћон ШЕСТА ГЛАВА Пад адмирала. Прошавши крсз неке веома криве и мрачне сокачиће, побожни Агарик дође са друговима Дагобером, Тронком и Балафијем у један млин. То су били секретари професионалнкх синдиката од којих је први имао четрнајест, други — двадесет и че тири и трсћи — једнога јединога члана. У разговору са њима Агарик показа врло велику вештину. — Господо, рече он, ја и ви немамо у много погледа исте политичке и социјалне идеје. Али о из весним тачкама можемо се ипакспо разумети. Ми имамо једнога општег непријатеља. Влада вас пљачка и игра са вама шоркапе. Псмозитенам да је срушимо. Ми ћемо вам помогућности дати средстава. И, поврх тогг, можете рачунати на нашу захвалност. — Тако је, рече Дагобер. Доле са владом! Пречасни отац извади једну кесу коју му је произвођач ликера из

Канијске Шуме био дао са сузама у очима. — Добро, пристајемо, повикаше три друга. Тако би свечако утврђен споразум, Чим се калуђер одмаче од њих, сав радостан што је ннжи сталеж придобио за своју ствар, звизнуше Дагобер, Тронк и Балафије својим женама: Амалији, Регини и Матилди, које су горокале на улици, и оне одмах дођоше. И сви шесторо похваташе се за руке, почеше играти око кесе и певагн: Сада ми је џепу тоило. Ти, Шатиљоне, како знаш! Ху! Ху! поповска подвала! И они поручише флашу вина. Увече, сви шесторо зађоше од крчме дсг крчме, певајући своју нову песму. Та песма се допала, и кри минална полиција поднесе извештај да су преко дана више раднака пе вали: Сада ми је у џепу топло. Ти, Шатиљоне, како знаш! Ху! ху поповска подвала! Агитација дракофила није се пре-ј носила у провинцију. Побожни Ага- 1 рик тражио је узроке, али није могао да их пронађе. Рече му их стари Корнемиз. — Ја имам доказа, уздахну калу; ђер из Канијске Шуме, да је дра кофилски благајник, херцог од Ам пула, новцем који је добио рзди пропаганде куповао у Марзинији имања. Партија није имала новаца. Прииц од Босена био је приликом туче из губио свјј бележник и морао је да се упиње из петних жила да сузбије свој бурни карактер. Виконтеса Олива била је веома издашке руке. Корнемиз је саветовао да се њена месечна рента смањи. — Оиа нам је веома корисна, изјави побожни Агарик. — Несумњиво, олговори Корнемиз. Али пошто нас упропашпује, шкоди нам. Једна шизма делила је дракофи ле у два табора. Приликом свију саветовања владала је несагласност. Једни су желели да се партија др жи политике Госиодина Бигура и побожнога Агарика. то јест да се ради тако као ла се жели да обнови Република. Други су били сити дугога тапкања у месту и тражили су енергичну и отворену акцију противу режима. Они су се клели да ће у том знаку победити. Ова друга група указивала је на корист од јасних ситуација и на немогућност да се и даље прегвара. У ствари, публика је почела да увиђа на шта је циљала агитација, и да су присталице адмиралове желеле до темеља да сруше Јавну Ствар. Пронесе се глас да ће се принц Кришо искрцати у пристаништу и ући у Алку на зеленом коњу. Тај глас одушеви фанатичне калуђере, усхити сироте племиће, обрадова богате јеврејске даме и про*

буди наду у срцима Пифта. Алн ма ло је њих желело да се те бенгфиције искупе социјалном катасгрофом и крахом јавнога креднта. И још мањн је био број оних који би због тога ставили на коцку свој новац, свој мир, своју слободу, или макзр Један час сзоЈега задовољства. На протиз, радиици су, као и увек, би ли готови да Републици жртвују је дан радни дан; погмулк отпор про дирао је кроз предграђа. — Нарсд је са нама, рече побожни Агарик. На вратима радионица, пак, урлали су људи, жене и деца песму: Напоље, Шатиљон! Ху! ху! поповска подвала! — Наставиће се —

Лоука и забава Лига за усправно држањв тела. У Њујорку је прошлога мгсеца образована лига за усправно држање шела. Друштву ће бити задатак да ради на томе да се свуда омогући усправно држање тела, како у учионици тако и у радионици. Слабији организми подлежу брзо болестима плућа, хлорози и другом, када се при раду мсра тело сувише преги бати или дуже осгајати у нагнутом положају. Уз то долази још неугодно одело, кратке постеље, рђаве столи це и столови, што све спречава развијање тела, кржљави гаи при према земљиште за туберкулозу.

Пророку будућности. 15. мдрга ове године откривен је споменик једнол!е од највећих уметнкка внајумнвјих глана Италије, Леонарду да Винчи. Ванбрачни син једне сирсмашне жене успео је да сзојим генијалним умегничким и техначким радовима овековечи себи име а покољењама остави дела којима ће се вечиЈО дивити. Он је створио [ Ђаконду и 7 ајну Вечеру којима се цео свет вековима диви. Он је, по( ред осталога, први бацио у свег идеју с аеропланима. Посматрајућн лет Једнога орла изнзд брда Чечери, код старога месга Борбиге, садашњегРегресо да Мајано, дошао је на мисао о летећој машини. На томе истоме брегу потомство му је подигло споменик са натписом: „Са овога брега који носи име славне птице (чечеро значи лабуд) полетеће једна дивна птица и испуниће свег својом слазом.“

Наш велихи борац Липкнехт рекао је: кад пролетер да свој мар • јаш за буржоаску штампу он онда | врши издају према радничкој класи. У овим речима има много више дуј бине него што се на нрвљ поглед чани. Буржоаска штампа, нарочито жута, п1о је отров који разједа и разгриза велики пролетерски организам. Напоље с њом, пошто нам она нишша не Шреба\ Радничке Новине пружају својим читаоцима све што Један журнал треби да им пружи.