Radničke novine

забрањен је. Удате раднице могу суботом радити само до један сат по подне. Породиљама је забрањен рад за 4 недеље од дана порођзја. Закокм о осигурању радника у болести, који ће се ускоро донети породиљама се обезбеђује пуна надница неколико недеља пре и неколико недеља после порођајз, као и бесплатни лекови и пбмоћ бабичка и лекарска. У несрећним случајевима, пак, радннце као и радкици до-

бијају доживотну ренту, која износи 70 процената њихове наднице. Другим законским одредбама заштићена су радничка деца, као: школским кујнама које издржавају оп штине, заводи за поправљање и т.д. — Што је најважније, ове законске одредбе се и тачно испуњују, те је положај жена радница у Холандији према положају српске пролетерке завидан.

Управа позива све управе партнј ских секција до дођу на заједннчку конференцију у понедељак, 16јуна, у 7 сати увече у Народни Дом. Дз би се спремило све што је потребно

за изборну борбу, треба управ/ да спреме за конференцију кратак извештзј о стању организација.

Цз дана у дан

Под^тичка сОтуација. Прего вори који су вођени између старијих радикала и напредњзка прекинути су, због тога, што се делегати нису сложили у појединим начелним питањима, а нарочито због увођења дводамног система иј постугжог увођења уставног живота у новој Србији. Напредњаци су одредили делегате да преговарају са самосталцима, о заједничком учешћу на изборима. Италијански посданик. Барон Сквити, италијански посланик у Београду, отпутовао је јуче по позиву своје владе у Рим. ЈКалба Тиквешана. Депутација грађана из Тиквеша и околине у новој Србији, била је јуче примљена код Министра Финансија и жалила се на Ееликн распоређени порез за ову годину. Рад дрлсавног одбора. Јуче је отпочео рад државног одбора на прибирању слискова кандидата, који ће се поставити за председнике бирачких одбора. Офијентадне дседезницв. Делегати аустријске владе, који су дошли у Београд да преговарају са нашом владом, о откупу орнјенгалних железница, били су јуче лредстављени Министру Грађевина. Седнице ће огпочети од сутра, и по уверавању надлежних, ово ће питање дефинитивно бити решено у току идуће недсље. Лреглед среских судова. Ин спектор Мннистарства Правде г. М.! Христић, отпутовао је у унуграшњост Србије, ради прегледа послова у среским судовима. Де?курне судоје у Касацији. За време судског одмора дежураће у Касационом Суду ове судије: г. г. ЈованЈовановић, Драгомир Јовановић и Атанасије Продановић. Довратак техначара. Данас се враћају из Раље у Београд преко 100 техничара прве године универзитета, који су на практичном кур„у били 15 дина, у околини Раље. Опет на кданицу. Касзциони суд зснажио је јуче пресуду прокупач <ог првостепеног суда, по којој су Зпира Сефановић изГорње Брескиде и Василије Девић из Мозгова, у округу топличком — осуђени на смрт, за више дела разбојнишгва са уби;твима. УчителаИ вештина. Главни Просветни Савет прописао је нова правила, по којима ће одсада полагата испите учитгљи и учитељице веш тина.

Лоследња седн&ца. Јуче је била последња седница Државног Савета, пошто од сутра наступају ферије, које ће трајати до 1 августа. Судски одмор. Од сугра наступа судски одмор у свима првосте пеним судозима у земљи, који ће трајати до 1 августа. У сваком првостереном Суду дежураће један судија, са потребним бројем писара и практиканата.

Из партије Један шпекулант Милан Маринковић, бивши, послао је пре неки дан другу Петру Панајотовићу, кројачком раднику из Пиротз, дописницу ове садржине: Прилип, 3. јуна 1914 год. Драги Перо, У случају да не буде извршсна ревизнја над пресудом нашом, онда ће бити у Пироту и округу листа народне социјалистичке стран ке, зато са осталим друговима види за кандидате из ваше средине, ја ћу тамо бити до 20 ов. мца. Срдачан поздрав теби, твојима и дрЈговима. Твој М. М. Маринковић. Друг Панајотовић нослао нам је ту његову дописницу заједно са овом изјавом: Изјављујем да сам Милана Маринковића и пре но што је истеран из партије презирао па и сада. Његовим скандалозним и несоција листичким радом нанео је увреду целом радном народу у Пироту и пиротском округу. Њега сада не треба никако друкче дочекати но мотком. Изјављујем да у будуће не сме мени никаква писма да шаље. Ако има шта нека тражи себи подобне. • Петар Панајотовић рад. кројачки Исто су нам тако и другови Димитрије Ђорђевић, терзиски радник из Пирота, и Милан Недељковић, типограф из Пожзревца, послали Маринковићеве дописнице сличне са држице, молећи нас да жигошемо овог шпекуланта и наметљизца. Управа /Лесне ојрганизацћје за београд, изабрана на збору 10 јуна, констигуисЈла се изабравши: за 1 председника Димитрија Туцовића, за II председника Владу Богдановића, за секретаре Лззу Стефановића и Косту Новаковића, за благајника Дим. Ђорђевића и за чла нозе управе Чеду Милошевића и Јанка Николића. У надзорни од бор ушли су: Лука Павићевић, Милан Драговић и Милан Илић.

Плавд>ењ>е селв у МаЧви Прњавор Прилнком пролетошње поплаве поплављено је у овој опшгини више од 50 домова, тако да је чељзд гих домова са кревета силазила у воду која је поплавила ссбне подове. Поред тога поплављена је велика количина обрађене земље. Узрок је ово| поплави што је пре 16 до 17 година вода која снлазиса брда у Новом Селу, среза Јлдран ског, одбијена од свог старог тока где је утицала у Дрину и пуштена каналом поред државног друма Ша бац—Лозница и дала јој маха да топи села Прњавор, Рибаре, Петловачу, Змињак и Д;бље и даље до утока у Саву. Та је вода одбијеиа од стгрог свог тока за љубав Исаковнћа из Новог Села, да не пролази кроз његозо и мање и утиче у Дрнну. Чзк се тако ишло далеко да је и ћупџија која је постојала на држзвном Друму Шабзц-Лозница, код Нлвоселске механс, срушена и пропуст затрпан да онемогући пролаз воде. Од тог доба општина Прњаворска и Рибарска парниче се са оп штином Новоселском, тако да је и комисија од инжињера и полиииске зласти излазила на лице места. Ази један ручак уз добру напојницу коју су Браћа Исаковићи приредити ко мисији био је довољан да комнсију убеди да вода треба да иде новим током и нас овамо сае редом давк, и плави преко 5 до 6 хиљада ектлра земље која никад пре тога није плав љена. Када је ова општинска управа при мила управу, поново је покренуто то питање, да би могла спасги се 1 поплаве. Актом својим општински суд Прњаворски подејствовао је те је окружни инжињер својим актом известио да ће изаћи на лице места и помоћи нам, али под услсвом да| да општина Прњаворска и Рибарска снесу све земљане радове па и за ћуприју да сиесемо материјалне жртве. Опшгина нам је на збору прочитала и збор је једногласко изјавио да пристаје да кулуксм изради земљане радове пз и ћуприју о саом трошку подигне, то је исто и Рибзрска општина на зобру објавила и збор је једнодушно изјавно да пристаје да да помоћ у рздној снази. После таке изјаве окружни инжи њер изађе на лице месга од извора! воде и прегледа цео терек, у при сусгву нашег кмета. Кгда је био на имању Исакозића један се од њих појавио са пушком да спречи рад инжињера, Такође и председчик оп | штинс Новоселске, опет Исаковлћ, грубо је предусрео инжињера па чак ка поједина питања инжињера није хтео давати одговора. Инжињер, када се са терена вратио у нашу општину причао је да је ње гово мишљење да вода треба дг се пусги у свој сгари гок и да се има

прокопзти један канал у дужини око 3 километра до у Дрину. Издао је наредбу да му се спреме потребан број људи за фигуранте и довољан броЈ кочића за обележавања Суд је кочиће спремио и потребан број људи одредио, али са радом се је стало, метута је тачка, јер су браћа Исаковнћи опет потрчали да тај рад спрече. И, како изгледа, наша акта о одзођењу воде спавају миран сан у архиви начелства а Прњаворци лс вг рибу пред судиицом; жита, ку курузи и поља беле се од воде, на ши грађани спавају на креветима под којим је вода. Наше Министарство Народне Привреде дало се на комисије и извештаје, а ми се давимо и умиремо од туберкулозе, барске грознице и шкрофула. Када би наша општккска уорава тај посао свршила био би велики саас за имања неколико села, нарочито сиротне класе које и оио мало имањз што има топи вода, па чак и Ланове појединих. Радикадни дна/ћаци Сићево Да овим рздикалним дивљацчма нема равна, да су претеклн свзјим гадлуком и мржњом против соци јалиста чак и. пред:едника аранђело вачке опшги.че доказује овај пример. Наш друг, Жкњић, учитељ, оставио је у сићевачкој школи са једном гђом учитељицом своју жену, другарицу, док јој из новога места пошаље новац ради другаричиног одласка са децом тамо где је друг Жуњућ. Али уплашени сићевачки општин ски рздикали, сад на челу једнога одвратнога писарскога типз, од социјалистичкога рада друга Жуљића бојали су се, сада нарочито пред изборе пссланика, дз другарица не утиче својом социјзлистичком појавом у Сићеву, те ће им осетно бити умањен број гласача 1. авгусга, ла су тражили од новог учитеља, дз саопшти другарици Жуњићки, да се , исели са децом. Овим су се још више ваљугили сићевачки другови, који су се после друга Жуњића зарекли, да неуморно раде, и кад су чули за ово дивљашгво општиаских скогова, почеше се још енергичније спремати за изборе народних посланика. И збиља ово заражено, тако рећи, фанатизовано радикализмом Сићево изненадиће радикалне главешине и у Нишу и у околини својим лепим бројем социјалистичких гласова. Продужнге ви, побеснели општински гадови, у толико је за социјализзм боље. Ових дана отићи ћесви другози Жуњићи из Сићева, али неће отићи нигде око тридесет органнзованих младих људи у социјали сгичку читаоницу, који ће имати присечно само својих укућана гласача по три. 1. августа биће вам мач. Радикал не годиие су избројане, народ тра-

жа политичкога, друштзеаога лекара и нашао га је у Соцчјализму, који народ све више схваћа и разуме, па се у толико енергичније и бори за победу Социјализма.

«3 рддн комвре За вуд Добрих Л>уди на Чукарици На питање начелства среза врачарског, да ли треба основати Суд Дзбрих Људи на Чукарици, шеф призредне инспекције, осведочени не пријатељ радничке класе и познати социални реакционар г. Сима Аврамовић одговорио је, како није потребан Чукарици Суд Добрих Људи, пошто није Београд удзљен од Чу карице 5 километара. Озо је већ јеI дна н-тормална и болесна појава , ! хад шеф олсека за социјалну полиI тику води тахву гнусну, одвратнуи подмуклу борбу противу оснивања !лривредних судова. Не обзирући се на жеље и поI требе чукаричхог радн.ишгва и не водећи ни мзло рачуна о беогрздском Суду Дзбрих Људи, који је и онако претрпан споровима овдаш њих ргдника и послодавзца, шеф привредне инспекције г. Счма Аврамовић злонаиерно тумачи чл. 1, Уредбе о Суду Добрих Људи и тврди како Чукарица и ако је велико индустриЈСко место нема права на овај Суд, јер тобож Београд се граничи са Чукарицом и ни)е удаљен ! 5 километара. Али ако шеф одсека за социјалну политику ие обраћа никакву пажњу на интересе радничке класе, он за то води и сувише велику бригу о чукаричким фабриканI тима и даје им тиме очигледан миг, да могу и даље закидати и пљачкати крваво зарађене радничке зараде. Его види, јадчи српски радни народе, у чијим се рукамасада налази руковођење социјалном политиком и ко упраеља привредном инспекцијом у Министарству Привреде.

Из треће државе Лесковац само географски припада Србији, али је политички и уставчо нешто засебно, нешто специјално. То нешто не постоји ни у осталим сгарим ни у оним новим границама ове земље. У Лесковцу за радчичку класу нема Уетава ни Јавне безбедносги. Тамо владају неписани и јоште нигде нефзрмулисана закони. Тиме је у Србији сгворена једна трећа и нова политичка јавно правна област. Можда је то због тога шго је Лесковац из средокрапа сгаре и нове територије Србије на којима су инсталирана два политичка режама. Можда је то преношење грубих власничких нарави нз суседсгва, нз Маћедовије. Отуда ова збрка: на једној страни штрајкачн употребљују право штрајка ослањајући се на писане законе и на законе десетогодишње праксе; на другој сграки власги буквално третирају ту употребу као злочин, као кривичну радњу. На једној страни безаз.леност мирних људи, жена и деце, а на другој страни дивље и безумно режаше и кежење жандарма, који иесметано пребијају једнога по Једнога радника.

Ф Е Љ Т О Н

Днатох Фраис: ОСТРВО ПВНГВИНАЦА 43 КЊИГА VI. Ј4ово доба Афера са осамдесет хиљада бала сена Оче Зевсе, избави синовс ахај. ске из магле, Дај нам ведрине и да можемо очима видети, Па нас убиј у светлости, када ти је тако мило. (Илијада, XVII). ПРВА ГЛАВА Генерал Греток, дука од Скила После крагкога времена одбегства адмиралова, ступи у пингвинску вој ску један јеврејин, из средњегаста лежа, по имену Пиро, којега је вукла жеља да дође у додир са аристократијом, и који је желео да служи својој отаџбини. Тадашњи министар војни Греток, дука од Скила, није могао да гатрпи. Он му пребациваше због његове дебљине, због његовога кривога носа, због његове сујете, због његове тежње за студијама, због његових дебелих усница и због његовога примернога држзња. Сваки пут, када би се тражио иницијатор как-

вога рђавога дела, он би обично рекао: — То је, сигурно, Пиро! Једнога јутра генерал Пантер, шеф гевералштаба, извести Гретока о јед ној великој афери. Осамдесет хиљада бала сена намењених коњици биле су исчезле без трага и гласз. Греток одмах викну: — Сено је, сигурно, покрао Пиро! Неко време размишљаше, па онда изјави: — Што више размишљам, све јасније ми је да је ссамдесет бала сека покрао Пиро. Сено је њему било поверено: он га је пскрас, да би га за багателу лиферовао Марзинк ји, нашој заклетој непријатељица. Срамна издаја! — Сасвимтачно, одговори Пантер. Само то морамо и да до.чажемо. Тога истога дана прође принц од Босеноа поред коњичке касарне и чу како кирасири у дворишту ке вају: Боссноа је једна дебела свиња,, Од љега ћемо да правимо шунке И кобасице, мале и великс, За наше пролетерске стомаке. Учини му се сасвим противно дис циплини што војници урлају тур/жну и, при том, револуционарну песму. Жаљаше морално срозавање војске, и, горко смешећи се, премишљаше да је његов стари друг Греток, шеф ове морално посрнуле војске, машице у рукама једне анти патриотске владе. И он се реши да том стане на пут колико може.

— Та пропзлица, Греток, рече он у себи, неће дуго бнти министзр Принц од Босеноа био је најнепоштеднији непријатељ модерне де мократије, слободне мисли и владе која је дала Пингвинији слободу. Према Јеврејима гајио је силну, али поштену, мржњу; јавно и тајно, дзњу и ноћу радио је на повратку драко нида. Његов жарки ројализам постао је још већи због његових дома ћих прилика које су бивзле из дана у дан све горе. Јер он је веровго да се његове материјалне . прил.чке могу да поправе само тако ако у град Алку дође наследкик Дракона Великога, Вративши се у сеоју вилу, принц од Босеноа извади из једне фијоке свежањ старих писама, приватну, већим делом тајну преписку коју му је био дао један неверни чиновник. Та писма показивала су да је његов сгари друг Греток дука од Скила, био сумњиво умешан у неке лифе рације, и да га је неки индустријалац, по имену Малури, јако компромитовао. Халапљиво прочита принц та писма поново, брижљиво их опет сакри у фијоку и отрча у Министарство Војно. Он је био човек одлучна карактера. Када му рекоше да Министар не прима, гурну у страну вратара, склони са пута ордонанса и уђе у кабинет зачуђенога Гретока, — Једна, али вредна, рече он Министру. Ти си стари лупеж. Али то још није ништа. Ја сам те молио да

извучеш уши генералу Моншену, креатури републикакца; ти то ниси хтео учинити. Ја сам те молио да дадеш комзнду генералу Клатијеру који ради за дракониде и који ме је личцо обавезао; ти то ниси хтео учинити. Ја сам те молио да сврг.чеш са положаја генерала Тандема команданта присганишта, који ме је опљачкао са педесет лујдора и који је наредно да се окујем када су ме предали суду као саучесника адмирала Шатиљоиа; ти то ниси хтео учинити. Ја сам те молао да лиферујем зоб и сено; ти то ниси хтео дати. Ја сам те молио да предузмем једну тајну мчсију у Марзинији; ти то ниси хтео допустити. И није ти било доста што си ме стално понижавао, што си ме својим колегама у влади представљао као опасну ин дивидуу на коју се мора мотрнти. Теби имам да благодарим што по лиција њушка, стзри издајниче! Сада те више не молим ни за шта и само ти кажсм: Чисти сеј Превршила је дара меру. Уосталом, место тебе доћи ће неки лруги, од наших. Ти знаш, ја се држим своје речи. Ако за двадесет и четнри часа не отступиш, новине ће донети акта Малуријева. Али Греток рече мирно и весело: — Та буди мнран, идиоте! Баш сада шаљем у рупу једнога Јеврејина. Оптужио сам Пироа, јер је покрао осамдесет хиљада бала сена. Принц од Босеноа се насмеши, и

његов бес спаде са њега као какзв вео. — Одиста? — Да, видећеш већ. — Честитам ти, Греточе. Ала код тебе човгк увек мора да буде опрезан. Добру новост ћу радо одмах распространити. Вечерас ће бити у свима новинама да је Пиро ухапшен. И, одлазећи, он гунђаше: — Пиро! Та ја сам слутио да ће он скрхати врат одједном. После неколнко тренутака пријави се Гретоку генерал Пантер. — Господине Министре, ја сам баш сзда иепитао аферу са осамдесет хиљада бала сена. Противу Пиро не може >„е ништа доказати. — Оида морате пронаћи доказе, одговори Греток. То тражи правда. Сместа ухалситс Пироа. ДРУГА ГЛАВА Пиро Цела Пингвинија слушаше са ужасавањем о злочину Пироа. Али се ипак налазила нека врста сатисфа«' ције у том што је тај злочин извршио један мали Јеврејин. Да би се такво осећање појмило мора се знати како се јавно мишљење држало према великим и малим Јеврејима. (наставиће се)