Radničke novine

I

Економско стање наше земље је одлично, изврсно, јецном речју завидно. Не верујете? Е па добро! Дозволите мн да се послужим цифрама, јер оне речитије говоре него ишта. За време владавине других партија

како ми можемо подносити ропство једног народа од кога нас раздваја свега једна замишљена административна линија коју су власници повукли у својој фантазији, ропство једног народа који нимало но култури и политичкој развијености не заостаје иза нас, а местимично нас чак и надмашује! ЈУ 1 и тражиЈио пуну подитичку равноправност Ј 1 ове Србије са досадаШнзод1! Исто тако, Д1и најенергиЧни]е тра?кид!о потпуну сло- ценг свиња ма С У билеГпод напред боду за културно развијање разлиЧитих нација Н а њацчмз цо толико гроша, (и ту потериторији Маћедоније ! ^ Додуше, имају и заробљени Маћедонци једну утеху: поред целе једне половине Србије за коју не важе земаљски закони постоји, у досадашњој Србији, још и читава једна класа за коју не важе закоки. Го је радничка класа, а закон који |е влада се сво]ид1 управнид1 властид1а суспендовала и огласила да за нас не ва?ки јесте Закон о радша/ла. И држање владе, и држање свију буржоаских партија, према Новој Србији и према радничкој класи служиће Историји као један страшан доказ о некултурности и варварству српске буржоа-шје. \ „ 0 Ј - Господин Настас сг мало проме оато се треба борнти за демокрагску реоргаиизацију Ср I шкољи, кашљуцну ситао као свакн бије! Зато ову изборну борбу треба водити у знаку општега човек којп греба да се иззуче из права гласа! Зато ова реформа треба да буде застава око које ћемо окупити широке масе незадовољнога света! Зато она треба да буде симзол наше ослободилачке борбе! гр 1 , Г 1 Ј1о’ ДСД I ЈЈП ЧУЈЈСОО опсао '»а 1 ада ће се сасвим друкчије расподелити порезн и уопште помијама... Јес — продера се олет сви државни терети; тада ће се повести друкчије финансијска онај сељак — кад ба се могле д праи привредна политика; тада ће се престати са пљачком народне ве 1ШМИ Ј е са с пе Р иа одбели лук. имовине и природних блага; тада ће се обуставити давање ма-

толико а за време самосталаца нисте их могли ни продавати већ сте их морали сами јести. А данзс? Свиње су на београдској пијаци 1.10 1.20, па ће богами дотерати и до 1.50 дин. Ето вам, браћо, на се узерите ко вам ствара благоста!ве. Мзса се ускомеша, отпоче једно гунђање, а сау ларму надвиси један коупан глас неког поцепаног сељака, чкчице, који подвикну: А камога свиње?

неприлике, па нај данпуг осмехну шго је нашао излаз и викну. А*о не можете да ранате чопоре^а ви I можете по два три бргва онако са

Сви смо нрсли у смех, а кад сам

с 7Са дрзу руку

сних конпесија и осталих богаташких привилегија; тада ће се '^ГнГњој ^"биГГко^ Гу сасвим друкчије удесити царина, тада ће се сузбити ова стра- глави ми је само зујало: свање, гоховита скупоћа која дави цео народ и која живот чини несно- споднн НЈСтас! лук и вода. сним; тада ће се повести једна културна политика која одговара Столв модерним потребама маса; тада ће се српски народ бацити на економско духовно и морално уздизање место на истребљивање суседних братских народа; тада ће се ова зеД1Д.а повести Д1иру и благосташу место ратозидла и дав/ваЧкол1 кдању; тада ће место Шовиниз/иа постепено завладати Социјадизам и сунце Слоооде и ^ратства пробиће најзад својим свет/шм и топди/и зрацид1а црне облаке рата ко]и грме над Србијодг и над целим |>алканом! Другови, На посао! У борбу за Социјалну Демократију, за свету ствар Социјализма !

26. ов. м. у 10 сати пре подне у Жабару. Позивају се представници на ше листе, чувари кутије и агитатори из свих општина ових срезова да неизостзвно дођу у одређене дане на конференције.

Ј/зузиохаш/^и изборхи махифесШ У данашњем свом манифесту наша Главна ПарШијска Управа твр ди нако буржоаске партије нису још написале своје изборне манифесШе, па шШа више сумња да ће их оне уопшШе и написаШи. Гоније танно. Много пре него ли и ми, све буржоаске партије израдиле су своје изборне манифесте, и по њима се већ води агишици/а. Фузионашки изборни манифесШ, например, саставила су два нај■ истакнутија владина шероричара г. Пачу и г. ПрошиН. 1иј манифесШ, додуше. ни/е Јааан: ок /е Ша/ан. , , ј , | Али то Је сам због познате фу зела да ру рђазу иолитику 'слрСчи, [ зионашке скромносши. Ни г. Пачу И ти чла.чци само су Један д.-каз Ј ни г. ПроШић не воле да се разме внше 32 нашс непресгани тврђењс I ћу пред светом: они раде за добро у пота/и, политиком само гурала овај народ у ј скривени, шако да Шо нико непри

Изборна борба Конферекци]а у округу по?кареваЧком За срез МораВСКИ у четвртак ј да~^ бурж^скГ'онозицнја'ТвоТо“м 7 ееличин^Ша&те

још већу пропаст. Дср, чуЈте само шта „Српска Здстава” уписује себи у заслугЈ'! ' Ни мање на в ше него да је она еиновник братоубилачког раша између Србије и Бугарске. У броју од недеље, 2г. о в. м-ца, Српска Засгава оптужује Пашићеву

На овим конференцијама гово- да радила 33 ^У ГЈ Р е > и Д а 'г « I би Бугари усаели да није оило нариће се О изборној оорби, о | ц И01 Ј ла Д а Д в0 ј Ске . .Радикадна начину вођења наспе социјали- да , пише .ЗасгаЕа

стичке изборне борбе, и даће се врло важна упуства нашим агитаторима и партиским представницима. На свима овим конференцијама у име главне партиске управе присуствоваће и говориће друг Триша Кацлеровић, народни посланик. Окру?кна конференцх]а у ра/веву

водила Је рат проткву Турске јаш и за националну полктику Бугарске, али јој је, срећом, и Ша политика, пропала услед политике Народне Сшранке, коју је осшварила српска војскаУ Дскле, нвционалци хоће да узму на себ<; братоубилачки злочин, прим?ју ка себе одговорност за шриоесеШ и неколико хиљада српских жртзва у рату с Бугарском. 6 ли су Д 8клј инсценкрали последшу, нзјкрвавају кланицу на Балкану. Оки су дакле, сгворили нов/ омразу ипро лили братску крв! То је, дакле, за-

одржаће се 29. ов. м. ради кан- ' слуга националистичке партије1 По дидације народних посланика. штојена Горачнћу жандарским пло

тунима решетао српске грађане, г. Рибарац их јс у дослуку с милита ристичким главешииам'. извео па кла ницу на Брегалници. Српски народ платио му је* за лрави здочина; 1 августа он ће њега и њсгову стран ку наградити и за овај нови злочин. ^ Н ка/ио ги свиње?! Било је то прошлих изб, ра. Ра дикали заказали збор зз срез темнићски у Варварину. Свег као свет: Слегао се са свију страиа, и они ко|и су радикалцч, и онн који нису, тек дошао да чује шга ће се збзри. Нз имлрсвизираној грибини од бу кових дасака на којима је просгрга асург појави се на једанпут као д*)е из земље изннко једка крупна људсскера, нроглади бркоае, и громг.о узвикну'. Бр?ћо! Овај. . . . мисло вхс звали да се уверите како ми нитмо баш толико рђави колико нам ге набаца. Ми хоћемо да вам ствоои мо благостање. Зато је потегао чзк избора да га лажу. Њихо' из Бсограда и господин Настао Пе * ■ 1 тровић нзш бивши минкстар. Молим ае браћо да га чујете. На трибинн сеуказа познаЈа нам фигура. господина Настаса, и њему урсђсним вачином отпоче: Ми смо за слободу свију и свакога, за пра

Конференци]а у ^еограду Управа месне партијске организације позива управе свих секција, секретаре сгвеза и секретаријат жека на заједнкчку конференцију у среду, 25 јуна у Народни Дом. Дневни ред конференције: 1) организовање мвтинга, 2) кандидација за Беогрзд. Управа позива пописиваче свихсекиија да продуже посао ка пописивању и да у администрацијк „Р. Новина" узму летећи листић п раздају гз, уз попис по етановнма Управе поједкних секција, лак, пре писаће све попјњене пописнел^сте и послати их месној паргијској организацији. Ако би им требало формулара, нека се обрате сскретару месне органисзције. Национадистичка заслуга Ако им је народ иначе девета брига, буржоаске иартије умсју бгр з* време ви парткски органи већ аочињуго вори.и 0 заслугама својих странака по /р:бро и благостање ове јадне и напгћене ремље. .Српска застава" орган либерала, као да је прва започела. Већ недељу данз она кри

меши. Њима није стало до славе\ њима је сшало до народа. Гај изборни манифесш није упу ћен непосредно бирачима: он /е упућен полицијским и пореским вла стима, а иорезнчци и полицајци, уз припомоћ жандара и добошара објасниће то већ популарно маса бирача. Они ће то учинити много разумљивије и многоубедљивијс не го ли што би могла госаода из Београда у једном јавном манифесту штампаном у новинама али у агишационим лисШовима. Порезници и полицајци, крећућа се сва ки дан по народу, позна/у најбоље његове жеље, аотребе и навике, зна ]у , шшо но реч, где га највише боли, Ше ће онда најбоље и проагитовати за владин манифесш. Зли језици рећиће да Шо није изборни манифест нсго да Је шо по лициЈски распис. Али ко шако мисли шај је бедник ; тај се још креће у идеологији апсолутистичкога система, Шај још живи у Шрадицијама Обреновићева режима; шај још не разуме шеорију и праксу енглескога парламентаризма. Нека говоре владини противници шша хоће: фузионаши ће неуморно, као и досад, радити, уз припомоћ по резника и полицајаца, на добру и благостању народа. Чоаек што се смеје.

тикује владину спољну политику и во наше и износи шта је њена странка преду ! н провоз.

Конгрес у /оублаии Петнајестога и шеснаесгога јуна одржан јс у Љубљани IX годишњи конгрес Јнословенске соцнјалдемо кратске странке у Словеначкој рачунајући ту Штајерску, Корушку, Крањску, Истру и Д<млацију. На скупштинн је било 126 делегага и четири госта: Соукуп (из Прагз), Винарски (из Беча), Лавренчић (из Трсга) и Јурај Деметровић (из За греба). Међу ссталим пословима, конгрес је успешно окончао нсспоразум међу далматинскнм радницима који су се билп поделили на две организа ције Конгрео је искључио Јерка Дор бића, који је РјДарском савезу про неверио 1350 крун- и унео раздор у синдикзлне оргакизгције. Такоће радничке организације у Далмзцији за слободан извоз , сада развити живљи рад удружпим 'снагама.

Затим је конгрес, после опширног претресања рада извршног одбора странке, донео одлуку у том смислу да странка развије што живљу агитацију мсђу словенским живљем, који је сразмерно веома слабо организован. Организовање треба да се прошири и на раднички подмладак који ће сутра прихватихи социјалиI стичку борбу, 4 сгога конгрес доноси 'следећу резолуцпју о сШварању омладинске организације. 1. Девети конгес југослове'<ске со цијалдемократске странке увиђа потребу стварања омладинских организација југословенске омладине по свима југословенским крзјевима, стога свима организациЈа даје ззједничко име: /угословенска социјаластичка омладина. 2. Конгрес препоручује југословенсхој социјалистичкој омладини да сазове у згодно време, конференцију делегата свих омладинскнх организација која ће одлучити о циљу и тактици Југословонске с. омладине. 3. Социјалистичким партиским орггнизацијама се препоручује да потломажу образовање организација Југословенске соц, омладине. 4. У партиском оргаку се заводи засабна рубрика .Југословенска соц. омладинг“. 5. Југословенска соц. омладина сама одлучује о нословима своЈе организације. 6. Позивају се чланови Југословенске социјалистичке омладине да по навршетку 21 године присгупе социјалдемократској партији као њени чланови. Друга резолуција, друга 7 уме, од ређује гледиште партије на општин ску политику која се састоји у пуној аутономији општика. Конгрес сматра да је за пролетаријат веома ааж:;о учешће у општинама, где се могу спровести многи важни захтеви социјалне демократије гдесе и пролетарИјат може оспоеобити за политичку борбу. Али једна од најважних одлука конгреса јесте премештање средишта покрета из Љубљане у Трст. На тгј начин и „Зарја" се премешта из Љубљане у Трсг. „ЗарЈа“, једини орган словекачке СоциЈалне Дгмократије, шткмпа се сада двапут не дељнО и расгура у 3.410—4000 примера^з. Донесећиову одлуку, конг рес је имао у виду то што је Трст већа и индустријски развијенија варош, где ће и лист одмах добити внше чаталаца и социјилистичка реч зише утицаја на радничке масе. Ми са радошћу поздрављамо ује дињење срцијалистичких радничких организација у Дглмацији. Исто тако желимо ус^шха својим младим дру говима и очекујемо да ће девети кокгрес Југссловенсхе социјалдемократ ске сгранке дати потстрека за један бујан развитак социјализма међу словенским елементом и тиме створити аустријској и езропској Социјалној Демократији једнога врснога садруга у борби против имаеријглист.ччке и милитаристичке политике аустријског и европског капитализма.

Ево опет згодне прилике за нашу буржоаску и „патриотску“ штампу ла ћари и од социЈалиста. Европска буржоаск« штампа иријатељских земаља са Србијом, и поред прнЈатељства, говори о сарајевским догађајима после атентата веома ладно, резервисано или државнички. Наша штампа вади отуда цитате, савете који се упућују аустријској влади да буде умерена у гоњењу Срба у аустро угарској монархији, опомене влади аусгријслој да промени поли- ' тику... али се са највећом готовошћу ' прештампавају цели чланци из европ ских социјалисгичких листова свих земаља: и оних чије су владе против Србије и оних чиЈе владе помажу Србију. Зз чудо, господо, српски журналисти, да тако радо узимеге у номоћ сзда СоциЈалну Демократију, а још чудније што и сада нистс мало пажљивији према њој, па не нала зите да су ти чланци који највише изазавају“допадање код српских читалаца изашли у оргавима Социјал не Демократије. Они заузимају у вашим листсвима најугледнија места. „Самоуправа" доноси као увадни чланак бечког „АгћеИег-2акипд-а*, органа аустријске СвциЈалне Дсмскратије. „Пијемонт* прсштампавадва чланка из „Нарсда“, органа бугар ске Соцнјалне Демократије. „Шгампа“ наводи тгкође „АгћеИег-2сЦип§* а у броју од понедељника доноси на првоЈ страни цео чланак из па риског социјалистичког лисга „Ба §пегге 50с1а1е“, који уређује друг Гусгав Ерве и т. д. и т. д. Сви наши лисгови наводе држање | Социјалне Демократије у Хрватској

којој се једино има захвзлити што ни)е дошло до онаквих рушења и пљачкања као у Сарајеву. А, нема сумње, наши листови се помало чуде држзњу органа Социјалне Демокрлтије у Ауетрији чији је нзследник пресгола убијен. — Покој мртзима, еели Социјална Демократија, али то нас не може саречити да најенергичније устанемо у одбрачу основног лринципа: слободе и права сва кога народа. Стојећи на томе становишту, будући верна своме програму, Социјална ДемокраШи/а има такво бржање данас када сза буржоаска штампа Аусгрије и Немзчке бзца дрвље и камење на српски народ. Па нпак сви наши буржоаски листови женирају се да увек назначе кадг се послуже социјалистичком штампом. Боје се да тиме сами себи не одузму могућност да сзцијалисте иападну када они буду узимали у зашгигу неку сгвар којанеће годити званичној Србији. Нека се не боје тога; јер С>ца)злна Д;мократија навикла је на казнве „издајника отаџбине“ који су се прекјуче упућивали нама, јуче немачким и францускчм друговима, данас аустријским, босааским а хрватским друговима, сузра бугарским а прекосутрз можда опет нама. Ми ћемс- бити задовољни, као што смо задовољни данас што можемо констаговати да је у Европи највећи и најискренији бранилац потишШеног српског народа у АусшроУгарско/ Социјална Демократија, сва без изузетка.. Исто тако ми ћемо бкти зздовољни када Социјална Демократија, безизузетка, ссуди сваки режим сличан ономе у АустроУглрској: било то у Маћедонији, у Трзкији — грчкој, турскоЈ и бугарск^ј — и ми ћемо радо понети име „издзјкика“ које сада носе аустриЈски, босанскн, и хрватски другови што не плачу за Фердинандом и не обуставе борбу за права и слободу народу.

о [^ајевшом шш\

И у српским иу бугарским шовинисгичкам листовима већ годину дана се још више дубе ране створене несреаним ратом између дза братска народа. НиЈСчтнија вест која би ишла на то да подрије углед једног народа кадувзва се од српске и бугарске штампе и ставља се на терет нк кривом ни дужном народу српском и бугарском. У име његово говоре они к>ји немају никаквог праза да говоре у његово име. У име српског народа, српска жута штампа нзпада и прља блатом бугарски народ за дела бугарске владе и бугарсксг двора\ у име бугарског народа бугарска жута шгампа набацује српском народу сва недела српске владе. Па не само да се напада за оно шго постоји.

кего се сгварају кајфактастичкији догађаји који посгоје сгмо у гллвама тих дрилзвих журналиста. Последњи догађ>ј у Сарајеву дао је приллке буржоагкој оугарској штамни да окриве Србе и „иепријчтељски“ српски народ а не режим који је владао у Босни, и који је стзорио у раздражљквим мозговима два младића ту апсурдну ндеЈу, да ће убиством престолонаследника Фердинанда убити реакцију у Босни и Херцеговини. Буржоаска бугарска штамаа сматра да тим достојно одговзра на глупаво и одвратно писаље наше „Трибуне*. Па онда и оаа испада глупава и одврагна. Тако управо и јесте, и ми уз онај чланакиздругарског „Народа“, који смо домели у претпронмом броју, додаЈемо нзколико места из Једног другарског чланка из „ Работническог Вјесника“, органа бугарских „тесних“ социјалисга. Обе социјалисгичке фракциЈе у својим органима осуђују држање буржоаске шгампс која, уз облнгатну и иеискрену тугу за престолонаслед ником Фердинакдом, велича његова дела и оплакује што нсће настати њ.гова мудра владавина. Акаква је га мудра владавпна, познато је свпма словенским народимау Аустро Уг«р с.чој ноји одавна осећају реакционарне прохгеве Фердннандове на својим леђама. „Сва наша буржоаска штампа, и русофилска и русофобска, и партиЈСка и жута, стоји под силним узбуђењем због двоструког убиства у Сарајеву. Она ксказује једнодушно своје пошговање према хабсбуршкој монархији, њеном престолу и нреузноси „СЈајне особине* убијенога ерцхерцша који је требао да посгане владалац аустро-угарске имаериЈе. У том општем хору за опеаање аустријског апсолутизма а имперИЈализма нк изосгаје и пискави глас оргааа радикалнс демократије (.Еа