Radničke novine

дана заслуга је у првоме реду тога лажног инспектора, који је полицији н фабрикантима рекао да радници немају право на штрајкачке страже (Узвици гнушања и протеста). Тај господин безобзирно насрће на животе сиротих породица онда кад он сигурно више даје месечно на куповање свилених чарапа својој госпођи него што једна лесковачка босонога радница поједе за месец дана. (Одобравање). У опште Министарство Народне Привреде тоје за данас највећи непријатељ српске радничке класе. Кад би главе свих радничких непријатеља требало ради одсецања уједи нити у једну, онда би то требало извршити у овоме министарству! (Одобравање) У Београду је пре неколико дана један послодавачки агент на сред Теразија убо ножем и повредио бок сером тројицу штрајкача, а међу њима чак и једнога господина, безазленога мимопролазника. 7 ај се зликовац данас сербез шеШа по Београду, јер за њега се залаже послодаванки картел. У Крупњу је пре неки дан полиција на против^уставан начин забранила и растерала социјалистички збор, и та ко редом по целој земљи. Ето у томезнаку насиља живиданас око сго хиљада радника по фабрикама и радионицама, у којима су при повратку из три рата затекли смањене наднице и повећано радно време. Тој кризи придружује се нова беда због снупоће животних намирница. Јавна брига о томе злу је непозната у овој земљи, а сви захтеви социјалне демократије одбијају се о ледена срца буржоазије и њезине државе. Радничкој класи не остаје ништа друго него да се очајно и енергич но бори. Изборна борба је ту добро дошла и треба је потпунце кскористити. Не треба да буде ни једно га радника који ће мирно , седети.

А ко је тај који је парламентаризам изложио опасности? Ко је пот копао његове темеље? Ко је умањио његов углед? Нијв снага парламентариама у оних 166 посланика у Скупштини, већ у народу ноји иза Снупштина стоји. (Одобравањеитгљескање). Да би народ заиста био увек будан чувар права и моћи Скупштине, треба она да буде заиста народна Скупштина. А она ће бити народном само тада када је бира цео нгрод без обзира на имовне разлике (Тако је!). Нв држи се кућа о нрову, већ се кров држи на дуваровима који су у толино сигурнији у колино су темељи јачи. Да би се обезбедила моћ и углед Народне Скупштине, треба појачати темеље на којима лежи треба увођењем општега права гласа учинити цео народ чуварем парламентарнога рада (БурноЈодобравање.) И радикали, који су установом ценза ослабили везе између народа и Скупштине, носе главну одговор ност за гажењг угледа и угрожавање права Народнога Представништва. Пут да се тај грех према демократији и пзрламентаризму у Србији поправи јесте шго скориЈи сазив Велике Народне Скупштине у циљу увођења општега права гласа (Тако је!). Данашњим изборним скстемом искључене су из учешћа у бирању Скупштине радничка класа и потиштене народне масе. А те масе, другови, од увек су били главни носиоци борбе за парламентаризам и главни чувари народних слобида. Ја вас подсећам на један занимљив историски случај. Када је 1858 кренула војскв из касарне да разјури Взлику Светоандрејску Скупштину, која је заседавала негде тамо доле на Тобџијској Пијаци, народ је био заклонио својим грудима. А онај који се у одсудном часу први припес> на један камен и викнуо: „Народе, запињи орозе!' — то је био,

Сви треба да одушевљено раднмо по писању проф. Универзитета, г. на прибирању нових присталица, који ће социјзлиој демократији % дати првога августа свој глас за стварање оне живе политичке снаге, којом ће се пробнти ледена кора социјалне реакције

У-—' име да живи Социјална Де- [ тражи Живела изоорна оориа „ ^ (Бурно одобравање) _Д. Ту цоаиЈт.

Сл. Јовановића, један магазаџиски калфа, један пролетер. Пролетаријат је и данас најспособнија дру штвена класа да у .одсудчом часу викне: „Народе, зааг.њи орозе!" јер је њему парламенат потребан. Он

р«, пови слуга на двогога, већ Скупштинс ноја вољу народа вршн. _ . . Са гледишта социјалне демокра Овај митинг, за који потпуно вре- ј тије: боља је и најгора Скупштана ле песникове Јзечи Ђ Како се народ него без Скупштине, јер ако Скуп

и који не допуштаЈу либгралским фабрикантима да зараде ни колико им треба за хлеб: ни 500 на 100. ■јокк што п меј(.

Изборна борба

Поот Шшш цата

После читаве Одисеје по Европи, бугарски министар финансија Тончев успео је да закључи у Берлину зајам о чијим смо условима говорили пре извесног времена, управо кад су пре ј говори били у почетку. Сва демократска, а нарочито социјалистичка штампа у Бугарској, осудила је услове који су стављени Бугарској за примање зајма и том приликом на-; гласила да једна самостална, независна држава не сме прнмити такве услове. Па ипак бугарска влада примила Ј'е све те услове. Бугарски зајам износиће 500 милиона и треба да буде остварен до 1917 године. Бугарска ће узети 84 лева место 100 ? (управо 7972 ) и пла- из тиће 5°/о интереса. Свега 300 милиона ! биће унето у земљу а све остало остаће у Немачкој. Овај бугарски зајам у ствари је само једна мала епизода из велике историје балканских зајмова који сви носе на себи печат зависности балканских држава од Европе, или још боље носе на себи робовски жиг ев ропском капиталу. У међусобној безумној борби, балкански народи су се предавали у руке појединим Великим Силама помоћу којих су ми слили да осгваре своје „снове о моћи и величини"; сваки поједини на рачун суседа; а ради постизања тогз ладали су у дужничке обавезе које су преличиле на ропствостраном капиталу, и. што је најгоре, ропство политици земље из које је добивен капитал. Готово цели ти зајмови које су они узимали из Европе ишли су на наоружање, и тако је однос из међу господара и вазала, остзјао сталан. Балкан никако није могао да развије своју г.ривреду толико да се ослободи притиске европске индустрије, да могне као исправан дужник правити услове за зајмове. Он их је увек морао примати, од аз до ижице. Читав низ зајмова сгоји иза нас са курсевима испод 80 одсто, са интересном стопом преко б°/° и 7°/о, сз обавезом да се све набавке морају ограса. узтпга-’зг}'апУ, -(.'отичнои земљи где се оставити у тој земљи, & са~јеЗ№5м политичким додатком уговоруозај му који је по неки пут одвео зојној коквенцији и томе подобно. Да не

Кандидати за округ тиД10ЧКИ. Наша Је Партија, на конферени,ији месних организациЈа истакла за посланичке кандидате у округу тимочкогл ове дрмгове: Димитрија Туцовића, новинара из Београда. Илију Ђ. Милкића, трг. помоћника из Београда. Петра Радовановића, рударског радника из Злота: Сретена Марковића, пушкара из Нњажевца. Марка Лазића, димничара ие Зајечара. Станоја Миљковића, земљод, Слатине. квалификовани: Анту Урошевића, адвоката из Неготина. Тасу Милојевића, инжињера из Београда. Кандидати за округ топдиЧки. Наша је Партија истакла за посланичке кандидате у округу Топличком ове другове: Благоја Брачинца, браварског радника из Београда. Милована Миљковића, млинарског радника из Прокупља.

{Зелимир "ђуракић, економ из Зеока. ^Киван бтанојевић, обалски радник из Београда. квалификовани: Коста Н°ваковић, новинар из Београда. ДОиливоје Тадић, адвокат из Ужица. блободни избори Какви ће бити слободни избори које врши радикална влада са енглеским парламентарцем, г. Стојаном Протићем, показују нам многоброЈ'ни примери фузионашке агитације и у округу топличком, као и другим окрузима. Полициском и пореском особљу, које је у служби владиној, наређено је да се обуку у цивилно одело и да иду у агитацију по округу, т, ј. српски речено, да иду да врше притисак на бираче, јер су то два најбоља вчадина ачарата ^а изнуђавање гласова од би-

гласова рач4г"*Али да би влада извршила још слободније изборе, она је спремила преко својих агената, а уз припомоћ војних зласти, спискове бирача која су за време прошлих ратоза и вежби били ослобођени или иису ни авати, па им се сгавља до зкања да ће, ако не глзсају за владиног кандидата, бити оптужени за избегавање војних дужноста, чак су и тужбе наиисали и сваком поднесу да га увере да ће бити оптужени. Андреју Лазаревића, седлара се у овом округу врши притисак ј од стране полициЈе, порезника и осуплента кружне команде, дотле Мита Влашче !у округу врањском такођер врши притисак на гласаче уз приломоћ државних сргана. Јђихове бриге Фузионаши се тешко забринули за народ још сада, пре кзбора: шта ће бити са њим јадним и кукавним ако они не добију већину и ако се не могне одмах склопити већина за владање? „Онда, продужење изборне кризе још за неколико месеца,

из Куршумлије. квалификовани: Милоша Требињца, из Пожаревца. Љубу Радованозића, суплента из Пожаревца. Кандидат за /1озницу. За посланичког кандидата у Лозници наша је ПартиЈа истакла друга Павла Павловнћа, абаџиског радника из Бе-

скуиља на мишинге, власници сшре- шшинаневаља, народћеје мењати гаворимо о оним зајмовчма чији је

Кандидат за Ј1рокупд>е 'РГ : -.""лАпдлтл. у Прокуиљу њаша ]е Парспи/с истакла друга Љубу Павићевића, ливачког радника.

/ /«.& ЈУС&ГОИ иСЧ- Г * ^ ^ ^****** -** Ј **Ј ** Ј ** (идооравање,) не МЈжемо завр- ц дотерати да буде боља. (Одобоа емисиони курс био чак6‘2одсто, са Кандидат За Пожаревац. , 3 ЦА иГТ-Ј 1'иЛ«1Л ЈЛ.,1 .... . . _ _ ' * _

ие шити а не истакнемо још Једну ми сао. Другови, на путу да наш борбени фронт буде прзвилно постављен према фронту целокупне буржоазије, на путу да се финансиски, културно и политички неиздржљив систем стајаће во/ске темом народне одбране, да се демократија у земљи и мир међу народима обезбеде од монархизма у киоањем монархије и завођењем републике, да се сузбије социјална реакци/а и пролетариЈату, неодрас лој деци, женама и ничим необезбеђеним људима даде законска заштита од капиталистичке само вољне експлоатације, — на томе путу истиче се пред социјалну де мократију неодложна потреба да се што пре сазове Велика Народна Скупштина у циљу увођења општега права гласа. (Бурно одобравање и пљескање). Радници, то право је данас кључ многих наших практичних први и најважниЈи услов успеха у борби. Можете ли снажно ударити секиром по корену зла, ако немате држаље у руци? Е, ту држаљу представља за нас опште право гласа. Оно треба да даде замаха и да појача ударну моћ нашој борби. Оно треба да јој осигура резултате (Одо бравање). Увођење општега права гласа је данас општа политичка потреба. Ја вас, подсећам на споразум који је непосредно пред последњу министарску кризу био постигнут у Скупштини да се иде на Велику Народну Скупштину. У међувремену од тога споразума до кризе одиграла се изван Скупштине, у двору и око двора, позната борба ско вла сти, у којој је углед Народнога Представништва био згажен, јер је у њој главну улогу играла солдатеска. (Знаци протеста). Али одговорносг за погажени углед Народнога Представништва носе буржоаске партије, јер су се све оне биле залетеле да преко утицаја у двору уседну на \власт преко које ће стварати и народно поверење', место да се преко народнога поверења дижу горе, ка власти (Бурно одобравање)

; вање). И баш због тога социјална [ демократија има историску задаћу: да Скупштину учини верним изразом целога народа извојввањем општега права гласа, да оснажи везе између народнога тега и његозе парламензамени сис - : тарне главе и да ауторитет Снупшти не подигне на широком н неразори вом темељу свега народа. Нгка та мисао ових избора што дубље проникне широке народае слојеве! (Бурно одобравање и пљескање).

залагањем државних добара и при мањемстранихчиновникакоји ћепри бирати приходе. Такве зајмове изазивали су нарочити моменги. Али и _ таквих момената на Балкану било јс ! КОВИћа, шииографа

Пожаревцу наша је Партија истакла друга Милана Недељ-

сЖд &рзу руку Ј7и6ералс1(и изборхи махифесш Либерали су већ малко спорији на писању. Отежале им нешто ру не од кесица са песком помоћу којих су, за време свога режима , ширили. ,либерализам“ по Срби/и. Незахтева, како много лакше рукују буџом него ли пером. Имају она боље апсанџије него новинаре. Због тога, они све до скора. нису имали ни свој партијски орган. Српска Застава се залепрша над овим народом само с времена на време,

: веомл много: незгодних ситуациЈа због међусобних борби на Балкану било је у свакој балканској држави | те су и такви зајмови били чести. Данашњи бугарски зајзм закључен је у таквом једном несрећном моменту по бугарски народ, после једног злочиначког рата који су му његови и балкански власпитници прире| дили. То је била згодна прилика за ; европске грабљивице да се устреме на свој плеч да га рашчупају у толико више у колико је немоћнији да се брани. Нема лепше слике за бал- из Црне Траве.'^Р е/оигт/Р иаглптто пила т пмгш тг ј » -—-■ /-* «

Кандндати за округ врањскн. Наша јс Партија истакла за посланичке кандидате у округу врањском ове другове: Луку Павићевића, агента из Београда. Милана Станојевића, бакалина из Лесковца. Јовака Цветковића ^дрворесца

канске народе у којима се види боље љубав Европских Великих Сила према њима као што су ти тренутци несреће и недаће које ихзааесе. „При јатељи* и „савезници* изЕвролеод-Ј Коњувца. мах наваљују на њих да их што више ј очерупају и да их што више вежу дулице за себе и своју личну политику која је увек далеко од политике балкан ских народа. Ако кажемо да је Бугарска за закључени зајам морала дати гаранције

Ђорђа Јовића, обућара из Власотинаца. Николаја Динића, земљ. из Д. ) њувца. Ристу Павловнћа, трг. из Сурстолар. о иразницима и приличом иараде. ј да ће све наруџбине: воЈне, железОни ироговоре само онда кад треба I ничке, санитетске, морати наручити

изазвати покољ. 1е хи/ене оживе само онда кад осете мирис лешгва. Никада они нису били тако агилни као пред српско-бугарски рат; ни када нису толико клицали него кад су видели море од крви два братска народа. Па ипак, и они су се потрудили да напишу манифест. У манифесту се тражи опште право гласа. 1ај захтев треба даостварг комите и расходовани подофициои којима је манифест и упућен. Због тога се по зивоЈу сви ти агитатори либералне партије да на дан избора дођу на биралиште са брзометкама, камама и бомбама и да пропагирају идеје г. Ри барца. Према увима противницима ДемократиЈе треба бити немилосрдан, у првомреду према социјалистима. Лесковац ће бити јгдно од глав- \ них места где ће се поделити избор на битка између либерала, предста

Тада да је парламентаризам у опасности. 1 лисша, који угушују сваку слободу\ политике.

у Немачкој и Аустрији, да је потпи сала или дала пристанак на склапање политичког уговора са Немачком и Аустријом, да је пристала на банкротски емисиони курс; да је став љена на милост и немилост банака кад ће јој издати цео зајам и да ли ће јој обуставити издавање зајма у току 1916 године; да је се обавезала да све дугове учињене за време рата исплати и да ни марјаша не унесе у земљу на привредно јачање и опорављењг становништва, — онда ми само мало појачано понављамо оно што су урадиле Србија, Грчка, Тур ска и Румунија. Бугарска срља уекономско и политичко ропство немачком и аустријском капитализму а Србија, Грчка, Турска и Румунија запалесу вгћ у ропство француском, еиглеском и руском капитализму. Политика зајмова балканских држава јесге само последица њихове

је радикална влада закукала вника српске демокрашије и соци]а- безумне унутрашње и међубалканске

то јест пропаст и јесење сезоне за ‘_ привредни живот земље!...‘ „и^л.ио-га. „е ла изглед за српске привреднике!...* Тако сажаљиво пише „Самоуправа“ у своме уводном чланку од че_ . твртка, пошто је напричала пуно и За иослиничог кандидата у много о недаћама и незгодама које трпи народ сада после рата. На прнмер, вели она: „Послови у чаршији са свим застали; код занатлија исто тако; сељак се забркнуо за исллату порезе, и једва да је, како тако, уновчио прве плодове својега рада. Није му ни до какве куповине, и тога ради стеже своју отанчглу кесу. Од тога, застој у пословима општи. Банке огказале даљедавање кредита. Свако се забринуо и повукао у себе. У најскупље време у години, сељак се позива на зборове и партијске конфереиције. Летња сезона за трговце скоро је сасвим изгубљена. Избори ће доћи и проћи, од њих нас раставља нешто јаче сд месец дана. После избсра, треба да отпочну послови, и да колико толико накнаде штету онима који буду кадри поднети је. Са онима који посрну и I падну, биће што и са палим ратницима: прећи ће се преко њих. Коме ли је, у Србији, све то требало?!...“ А коме ли је требало да ви ратно стање продужите од 3 месеца на годину и три месеца?! Коме је било потребно да изазиваге једну па другу побуну Арнаута и да тиме задржавате све послове у земљи, господо фузионашки државници? Што вас не заболе срце за народом тада и шго се не сажалисте сад на њега када дође са рата него му тражите порезу за то време рата и ако је он цело време продангубио заједно са својом стоком, а његове су њиве пусте и необрађене лежале? Откуда вам сад та болећивост када Јв не имадосте приликом доношења буџета од 214 милиона, приликом предлсга да се сви сиромашни и инокосни ратници ослободе порсзе за време рата, приликом доношења указа о незаслуженом унапређењу официра којим је државна каса оптерећена са неколико милиона динара годишње? Што се не сажалисте на оне несретнике који остајаху на вежби по гри, четири, пет па и читавих шесг месеца место шссг недеља? Куд сад баш да дође тај последњи час трпљења и муке српскога народа, после кога ће насгупити

Носту Стефановића, рад. из Лесковца. Петра Милосављевића, столара из Врање. Трајка Стојановића, земљ. из Турековца. Ђорђа Нартаревића дуванског, радника из Лесковца. квалификовани: Тасу Миљковића, адвоката из Лесковца. Филипа Филиповића, секретара Радничке коморе из Београда. Кандидати за округ Чачански За посланичке кандидате наше Партије у округу ЧаЧанском утврђени су другови: Радомир Ивановић, абаџија из Чачка. ДОи/бко бавић, економ из Свештице. Коста 1?орђевић, каменоразац из Краљева.