Radničke novine
јг, привремено опозицкч,..ога покрета као што је то био радикалдемократски покрет 1903. Били су то најтежи ( дани почеШка. од којнх је зависио'даљи развитаИ целога покрета, даии \а'да се ударао темељ за целу буд^ћност. И темељ је био доброуударен, одличио ударен! А међу првим наимарима данашњега социјалиЗма у Србији би о је Димитрије Туцовић, који тада тек ако је превалио двадесету годину! Неуморполрнвтојем у свима правцима, на с^^Дк г^^м а, он је то постигаб. Гр>ттсу г п^арм рсдуГон је то урад Љ^р^^новџЛгр. И кроз читавих пеАлј^^ч^ј^ћи^, он је радио као парЛШј\\^инар. Прву половину, са извепаим прекидимај, као њихов ,уредник и организатор, другу половину — од кад је предузео редактирање нашсг часописа Борбе — као њихов стални и иеуморни сарадншс и, у политнчком
поколебљив су; га макар један уверен да у » наша Паргија ж.. је бпло суђено д зае са политичке . !^бар једлнпута није парламентарну трибин, се према својим спосс према расположењу њ. требао још одавпо да иоип на коју, због своје превелике с^ром? ности, није хтео да се попне — да се попне, ла одржи макар један говбр, те да онда и српски парламенат п цела Србпја увиде одмах зашто га ми данас овако горко жалимо и оплдкујемо ! Али не само у Србнји : својнм беседппчким генијем, који је уз то бно оилођен дубоким и свестраним знањем а покретаи једннм бескрајним идеализмом и вером у победу пролегаријата и у светлу будућиост
на којој су били социјплистичкп представницн свију балканских земаља, :ојим рефератом, који је био глаа тачка целог дневнога реда, укар пут за решење балканскога пи гња\ а 1910 на огромном митппгу д Коларца ои је, заједпо, са дру-
њу и ширег јавног мњења у Интернационали, и изазвао код ње наде које смо ми већ одавно у Туцовића полагали'
И
сад су све те наде уништепе...
м Коларозим беседииком теспих 1 Убпјен је човек којм је до послед-
аугарских социјалиста, почео да 'риводи у дело резолуцију Балканеке Конференције. 1911 он је рефератом о једној централној инстанцији на Синдикалном Конгресу дао савршену форму унутрашње орга
њс-г тренутка живео зз Партију и са ПартиЈом. Још предамном на столу стоји један пакет последњих бројева Радничких Новина, заједно са страним социјалистичким листовима, које је Туцовпћ поручно да му се
смислу, коректор. За спе време, човечансгза, Туцовмћ би бриљирао,
Тешко иама!
Радничке Новине су стајале под његовим суверепим' утпцајем: и кад се у њима није осећало његово перо, другови су у Њима осећали његов дух. Што се мене тиче, за мгне'нема ни партпјски пп лнчио срећнијих једним делом и очигледно уверпмо,! шта тек да се каже за оне безбројне дана у животу нсго што су они за|приликом многобројаих посета пај- говоре по синдикатима, по партијвреме тешке аиексионе крпзе, када истакнутијих и најчувенчјих соцпја- [ ским организацијама, по изборшш сам радио поред њега у редакцији ! листичкнх гозорника са стране.
Туцовић је већ почео бриљирати и у' Социјалистичкој Интернационалн, која је показала и показЈ^је иајвећејби предсгављале драги камен не саговорнике што се могу замислкти . 1 мо нашег социјалистичкога него н Мч смо већ пмалп прплике да се у то ! уопште српскога беседништва. А
низације нашега покрета. 1912, сво- однесу тамо на бојно поље. Више ти јим рефератом о раду на селу, он, не требају, несрећни наш Диммтрије! је дао прлвац нашем покрету у том Ннкада ти више нећеш читати Радсудбоиосном гштању које има огром- ничке Новине, пикада ти више пспога значаја и за унутрашњи живот I ћеш писати Радничке НовинА... наше партије и за целокупан иолп-! тички живот Србије. Шгета је, грдна ]е штета, пе само за нашу Партију него и за културиу [ историју ове земље што нисмо пма-; ;ш тс-лико новчанпх средстава да стенографски ухватимо бар најважнмје беседе Димигрија Туцовића које
Душан Поповић
као његов сарадник и помагач.
У дугпм пернодима пуним жи-
| агитацнјама, по партијским школама по студентским организацћјзма, п
т у ц о в и Ћ КЛО СОЦШАЛНИ ПОЛИТИЧАР
Српски прслетарнјат је задрхтао чјвшп стрзшну али на несрећу провереиу вест да је трагичио погинуо иаш омиљени друг Димитрије' Туцовић у цвету развитка својих генијалних способности. Несгало нам је онога, који је својим целокунним бићем испољавао најбоље особине међународног пролетгрнјата. Престало је да куца оно благодетно и межно срце,
И као новИнар, Туцонић је бпс вога и нластике у којимл се никада голпким другим јавним манифеста- затворила су се за увек уста великог триврло јака и изразита индивидуал- ј није губио, са таквим познавањем 1 цијама наше мисли и акције !... б Ј на с Р пске социјалне демократије. И * Ј _ ‘ •' \ ј Ј- 1 ,Ј * ГППГк - « МЛДЛЛ ГПТП11ЛПНА ППП МТМ!/а
ност. Чак и они другови, простн: ствзри да никада сумњу ннје о
радници, који не могу имати развијен литерарни критеријум, познавали су брзо и лако свакп његов чланак. Писани снажно, задирући увек у сам предмет, потсећајући на плуг који рије дубоко по земљи и нзбацује читаве прегршти, ти чланци, без много фрлза али ипак са потребним литерарппм украсимз, са пластичним метафорама у првом реду, остав.љали су увек јак утисак у све
стављао, са толиким уверењем у моћ и победу соцпјализма да је својом снажном фнгуром и сигурним покрегима тела, а нзрочпто руке, просто вршио сугестију над целом мдсом која га је слушала, са гласом који је ис*очетка био рапав али после, због унугзрње тонлмне, постајао јасан, звонак и силан као јек убојне трубе, са оним малим па-
Туцовић као организагор Требало би још говорити о Туцовпћу као организатору. Али о томе ће говорнги остлли другови. То је, међутим, такође једна од најважнијих страна њсговога талента. Ту је оп иарочито брнљирао кло секретар Партије, то ће рећи душз, унутрашњи центар наше Партије. У Главнбј Партијској Управи
сти читалаца п стално појачазали искре дубоке унутра.шње вагре и
метним очнма из којих су пзбијалејон је пграо прву и искључипу уло-
класиу марксистичку ндеологију рад- несаломљивог убг-ђења, са
чина. Јср оп јс попгЈмпрстио слвптио псодољивчм полетогд КСЈЈИ би ПрСО као нужиу форму за поиуларисање ;бразпо целу његову фмгуру па му компликоваис мЛрксистичке теорпје ! чак и лпце правио лепим, врло леи марксистичке праксе; Према ио-;пим, тако да се више нису виђале вннзрству кг ( о нрема професијн, [ оне богињасте порице —- Туцовић као „самосталној бранши* он није! је пленио слушаоце, прикнвао их за имао много симпатија, н ма да ијместо иа коме су, да бп пх на сам цслог века новипзр, он се увск крају свога говора дпгао зисоко од осећао нелагодпо кад би имао пред'земље, завршним гестом своје снасобом каквог ковинара —ис нравом. [ жне руке. Због тога његове књнжице, ма И иије ту реч само о форми: да по формн брбшуре ‘и публици јсзаки његоз већи говор био је је
трајие ; врбдно- ј дан догађај за наш сти. Он је увек волео да злдпре уЈзначзјан моменат у
сгичке, имају дуољ:
гу. И ако млад, оп је имао огрсмно једним | партнјско искустзо и невероватно -гразвијенио чуло за правнлио ћријентирање нашега покрета. ®/ Ј0 рада Главне П. 1 ртијске Управе за ов 1 :х седам осам година') то су његовп говори, савети и упутства на партијским седнмцама. И није да се он каметао: његова се реч сваки час очекивала, тражила. После нзузе и ћутања од минут два све би се очи инстинктивно упериле у њега, и он је онда бивло принуђен да узме реч. Какав тактичар! какав практични и оргапокрет, једлн 1 низаторСки таленат! какав унугражнвоту наше шњи партијски регулатор! Никада
прбблем, у суштину стварн, и у тим Партије. Јер, у тим својим велирм • таквог нећемо имати! И када ис-- 'торичар буде сабирао целокуп:!а
малим' књигама кго' што су: Србија , беседамз, он би увек формулисао и Арбанија, Социјалистички ' Аги- јодио актуелно. или спорно питање татор, О порезима, Закон о рад- 1 било иашег унутрашњег бнло опњама и СоциЈална Дсмократија/цпгг нолитичког жиЗота, снабдевао га иајјачим аргументпма, пречишга дефинитпвно, скидао с
Једна централна инстапца, и толике другс; кма више новнх и ори-
ћззао
‘гикалпих идеја но штб'има страиица, дневиога реда, — илп га,.прерађено док је имаче код пубЛицасТ^ обичај и, удешено као што треба, преднвао да једну једину идеју —- која нај-; агцтаторима иашега покрега „надачешће није њпховз — нласирају у'љн поступак.“
1904
ои јс својкм знаменптим го-
три четири књ!:ге. А чаОопис Борба, ј која ће сиака*Ла, бпр 'зл једно дуже ( вором у тадашњој кооперативм у време, 'лећИ' у гроб заједно са Ту- ј Балкакској улицм, у јавној молеммцм,
дсла Димитрмја Туцовића, он никако не сме изгубити из вида оних пет дебелих књига Партијскога За-! ]- н Р ово ђ е . љ У и конт Р° лисањ У тога Закона. . * Ј И ППП7Л 1г* РР пптллит/пкл \Х П ГТ Г\ п _\1 п п пиптто писника!
српска млгда социјална политика горкмм сузама оплакује соога славног пионерз, чије је искуство, ум, ватрено срце н одушевљс-на рсч њој учикила онаке колосалне услуге. Дубока туга и жалост обузеће све нскреие и ираве српске социјалне политичаре, кад чују ужасну вест, да смо изгубили нашег младог али генијалног Димптрија Туцовића. На првом свом конгресу 1903. г. иаша Партија је иетакла у први ред ене; гичну борбу за заштиту и осигураље рг ника. Одмах за овим министарство вреде одредило је комисију за закона за осигурање радника. С; рањем капитализма и јачањем рпокрета а и под прИтиском нг ставника у комисији За израд радњама јасно је било истакнут; Рада и представници буржоазије ли више у стању одлагати га. За социјалну политику колосална је ^ била, што је баш на време нашла свс природног заштитнпка и борца, свога мла дог, одушевљеног, геиијалног и социјали стички прожетог Димитрија Туцовића. Својим, ватреним говорима на зборовима, и својим јаким пером преко штампе он је прибирао, организовао и уводио у борбу све шире радничке масе, које су иа крају крајева успеле да Народна Скупштина 10. јула 1910. г. доиесе Закон о радњамз, у који су унете прве и најелементарније основице заштитс и осигурања радника. По Закону о радњама требала је да се обрагује Радничка Комора, која би имала за задатак да понајвише ради на
Туцовић у Интернационали Још док је био у Берлину, Туцовнћ је дошао у лични додир са Карлом Кауцким, са којим је после сталпо одржавао корее.понденцију !! јкоји је о Туцовићу имао врло високо мишљење. А за време анексмцовићем, сћ'-<ћтбјпм Уредпбком: Бор- ј у јсдирм дивном социјцлцстичком ] оне криз.е он је о том питању наба у сђвлри ћредсЋтвља Тебријсгш турпиру са покојним Мплорздом По-1 писао је дан чландк у Иеие 2е!ђ који сбцијалћо-ћалитички дневнпк једног ј Новићем, решио питање о одџосима ; му је великог савремећпка ' Србијерсојп је пз иеђу парШијг и синдиката, о та-! паите својим 0 ,'ПтрИ^'ум-пИм п гГрђЈћша- дл такозпаиој иеутралностп сивдн-' ћим оком прлтло, бележио и ::луч :о[к,;т.;. 1907 — 1905-1906 објашњпвЈо ћврку пром‘ену уЈфшој војсцч — 1907, у сали БлјНоповој | угледнијнм члановнмт Соцчјалистич економскеј и ћршЈјНлној СтЈзуктури, на тадашњем СинДикалпоМ ^бнгресу ке Интернационалс: то је више личЈ ' : : јр' у Јбдном беседничкп с.-шрше- [ иа ствлр. Оно што међутим треба ном 'реферату формулпсад < наше др- ј о>зде забележитн то је његово акжање према генералном штрајку, \ тпвнб учешће иа Интсрпациопалном
после отзорио врата у овај паи.тери млрксизма. Дуго би било набрајати 1 вегопе бпб је у ј разгрунпте и ћптимне везе са нај-
сваки вбЖгШЈИ’ момепаг у оврм перибду прСВирла.п II' преббражлја. Туцовић као беседник
Али око што‘|е било најмаркјцт-! 1908, на онОм колосллном збору је гсод Туцовића,' и што га је пре Булевара на коме је билр ба»>
којп је тада шјго на дИевмо.‘Уе реду. Кбпгресу у Копенхагену 1910, када 1 ОГ*0 Л., А,. „Х.Д . .. : _ ... . !
НИЈс сТтега и ч
IV гГннДо бним што је, то [С
њсгопа ораторскл моћ коју је губила наша Партпја изгубИВши ОЈ1Г1П Њ Л
и.4ње- га. Мно 1 *о њих говбре; врло је мало г. . биб је
ловииа политички школс интересоване буржбаске^ је,' у облику који је цЏ" акламацију и паших про мулисао гдедђште ТУ кратије иа нациокал; он је, на I рШад<*
ВлаОН!<Жли одговории уредник Драгиша Лапчевић г ЛГПТНКОП ОТЗНИ 10 НДУЈ Н ,ПДОиШ |ОННП 2
•{с у Једном говору иа немзчком је!ку б, балкаиском пигању корегпао гледиште ау.стријске социјалне •лократије на анексиону кризу и зао на опасност која се јавља за' кад станемо и сувише на диматски терен. Тпм својим гобм, који је пожњео опште одовање, он је скренуо. на себе паж-
И овом је се приликом испољила дивна и осетљива Душа нашег борца. Наш неуморни Димптрије одмах је почсо радти на организацији Радничке Коморе, израдио је статут и пристао на опште наваљивање, да буде њезт секретар. И поред осталих својнх дужности, које је вршио у нашем покрету, иаш вођа је са колосалном енергијом испушавао све послове у Радничкој Комори као њезин секрегар. Радећи свесрдно овај посао као и сваки други он је први од свију комора наиисао извештај РадничкеКоморе за 1911 г. И тек после тога кад је потпуно организовао послове у Радничкој Комори, он је престао бити њезин секретар али ипак био је за све време њезнн сарадник. Када се војна оЛуја стиша и кад се потресена, радна Србија врати своме мирноме раду и унутрашњем уређењу, туга и аЖлост иеће ослабити нц у колико успомену на нашег, изгубљеног, социјалног полнтпчара, него на против баш тада ћемо још више осетити кога смо изгубили. Само тада српска соцнјална политнка и Радничка Комора разумеће још страшније, кога је нестало. Друг Днмитрије Туцсвнћ као први секретар Рддничке Комој« био ј!Ш*бст ; аје и даље наша дика и напа гбрдост. Српски организовани пролеиријат умеће после рата Да се достојаг ствено одужи шеговој успомени... Филнп Филиповић, сскретар Радничке Кбмор
&
Штампарија „Гутенберг" Милана П. Стефановића — Ниш. 9 » ОЈЦ И ОВЧМј ,ћ 8 ''!и!Ј.»Ч <*4 ,НДН(Д 01 ) 01 Т &ЧЗДН ћМТООНДО МГ