Radničke novine
цијама, свраћајући на ших са великих и многољудних митинга! Са какаом је радошћу он, човек великих и ретких политичких способности, учествозао усвакоме ситном успеху наших синдикалних организација и тарифних покрета! Његова идеологија и у тој обласги социјалистичке борбе била је внша од идеологије самих радника, најамних робова, којих се тај успех тицао. Поред све те осетљивости према добру најамних радника Туцовић је још био и први који је унео модерну тактику у ту организацију социјалне демократије. Увек дубок у схватањима Туцовић је врло племехито осећао према свакоме
вати колнко и ка ти за партију! Зар да више . практичне идеје за послове чији си иелр„ Зар о.а се вишс, у најмањем раду као и у 1 корацнма, ие осећа твоја и твоја гвоздена рука! Зар и онда кад клонемо о;> зар и тада, мили Туцо, нећеш бити да нас днгнеш твојом великом душом пуном личног самопрегоревања које сс пело до хероизма? Зар све то да нзгубимо, оче и чедо српског пролетерског покрета! Партиска Упраза јс ззпрепашћенг
ПОСЛЕДЊИ члс (ТЕЛЕГРАМИ ПРЕС-БИРОА)
/гање на нашем боЈишту !.<рзгујевац, П.новембра.
а
Потом је усзојена ова резолуција: Престонички грађани окупљени данас у дворани „Дакије“ на позив
Ноћу између 8. и 9. новембра \ „Националне Акције\ ' поздрављају
Т У око 11 часова неприЈатељ јг покушао прелаз преко Колубаре на фронту Дражевачке Воденице Старо Село. Наш.е трупе пустиле су непријатеља да пребаце на десну обалу Колубаре један део
из дубине душе борце Тројнога Споразума, који се жртвују за правду и за победу начела народности. Они изражавају своје дивљење ррема храброме српском народу с којим румунски народ мора бити солидаран.
фабричком и радионичком робу. Никад*; губитком др*гог нам Дммитрија. Ми ње-ј С војс снаге, Па га затим снажно Они точисе да с А што пое поедузм он ниЈе падао у ону равмодушност према гови другови нећемо више никад видетн ■ Г п „„ппЛм ип,п, гД беди радника која је својствена људнма | иашег драгог Туцу, али ће он ипак жк- ( на!1але - Нра ОбОМ напаОу наше су ш остваривање народног идеала. што све обичпо гледају кроз фаталисти- вети у сваком пролстерскои соцу, и нп .' трупе зарооилс ЈеОног поручника , ј-1 а закључку, г. Филипеско је сачке паочари историје. Због тих својих кад ни каквом послу у покрету нећемо! КОМандира чстс, шест (6) водника општио импозантноме скупу да ће високих душевпих особина Туцовић је бао : се моћи наћи а да се са радом и трудом официра, 10 водника наредника, 18 цдућ.* недељ^ бити нов митинг на баш код најамнх радника најмилији друг, овог у исгини великог социјалпстичког ј поднаредника, 39 каплара и 278 ре- коме^ће узети учешћа делегати свију орат, отац, н још иешто више од свега борца не сусретнемо. Љегов напорпи пуи ; , Пгпшттг и»пп„,,,п,Рлп-е гип ' } у д , ЈУ ■ ” 1 г Ј 1 Т ф' 00ва - иси1а ђу ак неприЈашељске сна- округа у земљи и позвао је гра^зне
тога! У томе се врлом човеку по срдачности и по оданости нијс могао разликовати и видети интелектуалац. Његов је идеал и цео му живот бно соцнјалкстичкн покрет, до најситнијих и најудаљенијих делова својих. Његовс генијалне умие способности никада ннсу потцењивале ии најбезначајнијс улоге и и послове. Колико се пута могло рећк: овоме човеку још недостаје само плава радпичка блуза! Да. Зар он ннје боље, далеко бол,е од нас радннка знао све детаље наше бед* у фабрици и радиоиицн ? Зар он није од свих питања највишс волео и радпо на питањпмл из социјалне политике и заштитс радника? Алн сад нам несрећнима остаје само да га сс ссћамо и да плачемо. Да плачемо много и непрекидно. Плачмте и ви јадне и експлоатисаие раднице и мајке по фабрикама и радионнцама! Плачите н ви јадна недорасла дечица која већ заробљена у зидовима зарађујете свој горки хлебац! Плачитс, јер је умро један веллки човек, ваш Туцовић, који је увек мпого за све вас радио и од свега в*с ритерски браиио. Плачимо сви и мислимо на освету! Слава тн мили Туцовићу! Павле Павловнћ, сскретар Главног Радничког Савеза
љубавн и пожртаовања рад у партији. . > - : ■■ оснгурао му је дуг живот код пролетер- 1 ге < Д°Ј и Ј е оио преоачен преко Ко- да посете и овај скул, на коме ских маса које су га безгранично волеле лубаре, у главном је унишШен. Је- донети важна одлука.
пе се
Сурова је вест к*оЈа-*«8м 'је у недељу стигла.., чоаражавајућа весг са којом ни кака не можемо да се помиримо ма да
које га не могу никад заборавати! Мнлош Тимотић, секретар Глапне Партнске Управе ДЦМИТРИЈУ ТУЦОВЦЋУ Ах, да! Ја добро познам грубу руку, Што свирепо нас у животу ко;ве, Што силом чупа крпла наше воље, И злобно гуши сузу у јауку. Суроау судбу којој не знпм реда, И збуњује ме одвратним кушањем, А чији мрак ме за срцс ујсда, Прожпже душу мржњом и гнушањем. Живот је горак. Наша љубав само Ј(аје му тајну лепоту што скрнва. Живот је кмштав ? Али куд нас шаље? О, етрашно време ! Ипак, мало знамо, Живот је вредност! А обично бнва Најлепше да је свагда и најдаље. Прока Јовкић.
ЗА СПОМЕН ТУЦОВИЋУ . Друп Веља ■СтојановиЦ; гвсф маркарнице, упутио пам је, са својом цардду.т цом, ово писмо: . Дуооко тренутн тугом и болом за нашим милим и неумрлим другом Туцом, ми вас другарскн молимо, да примите 30
дан мањи 'део, који се разбегао, не престано се предаЈе у мањим групама. У току 9. новембра продужени су бојеви на линији Лазаревац
Борбе Руса и Турака Петроград, 11. ковембра. — Зваиично. — 9. иовембра нстахнута руска одељења одбијала су непријатеља у правцу Ерзерума, пошто су потукла једну неприја-
• / » г —• , | ЈЈу В1и ј 11С/ Ш I \Ј V. V ШЈ 1 V Лј Мионица. У овим боЈввими, који-\ гељску колону и отсла јој каре н једну још трају, наше су трупс једним ј мунициону колону. смелим испадом ссверно од ссла Шопића бациле непријатеља у назад. Том Приликом наше су трупе заробиле 3 официра и 136 војника и заплениле 2 митраљеза. На осталим фронтовима није се десило ништа значајнаје.
Очајне борбе између Руса и Немаца Петроград, 10. новемба. Званично. — Између Висле и Варте борба
На југу од Кзра-Кмлиса м Алашкерда ]вођене су у разним правцима борбе, повољне по нас, са Курдима које су потпомагале регуларне трупе. — У Азербејџану Турци су бнли потучени, а исто тако и у кланцу Канесур и у кланцу који води од Долмана за Косур. У овим борбама рускс су трупе заплениле један део турске артилерије. Француска чини уступке Шпанији у Мароку Париз, 10. новембра. — „Тан“ сазнаје из Мадрида под 7 новембром да су шпански мннистар спољних послова и фран-
се продужује и постаје необнчно у-. цуски амбасадор потписали споразум, по порна на северу од Лођа. Целога I |<оме се Француска, нмајући уверење да
дана 9 новембра свуда смо одбили| ће шпа,,ски С УД°°« У Мароку подједнако м г Ј ,м м поступати и с француским поданицима, жестоке немачке нападе. Код Волона I примећене су нове непријатељске снаге које су имале за задатак да
одриче права да се у шпањолскоЈ зони у Мароку користн повластицама, које проистичу из капитулација.
већ два дана кружи од уста до уста пре- динара и да нх предате агитационом фон
ко целе пролетерске Србије и нагоии сузе на очи сваком пролетеру: всст да је Димитрије Туцовић, наш мнли Димитрије погинуо !
ду наше Партије, под чијом ће заставом једино и моћи да огране давно жељено Сунце ослобођења човечанства. Да жпвн Социјалистички Пролетари-
Крвави рат раск.чде најнлемспитије 'јат целога света! Да живи Социјализам!
срцс коЈе је тако тоило куцало за све | што је добро! Са страшћу коју само велика љубав на путу ка истини можс да створи он је радио у нашој средини неуморно, до исцрпљења, предано к са таком издржљивошћу којој смо се сви дивили. И не зна се на ком је послу био већи ! Ко се од нас појединаца не сећа да си нас ти, друже Туцовићу, својом силном енергијом за рлд и својим колосалним умом као какву дсцу уводио у разне тајне друштвена живота, скидао нам једну по једну заблуду, отварао нам очи учећн нзс вазда да волнмо и дп се бо римо за истину, коју си свнм жаром својс велике душе волсо впше свега а коју ми, твоји ученици, никад нс могосмо двојити од тебе, мили друже наш 1 За нас си поједннце престазљао читаву ризницу добара и тешко је се мирити са тим да смо те већ изгубнлн. Али не само ми него и целииа партије, а у првом реду Партпска Управа у којој си ти најбољс и по покрет најкорисније развијао своју делатиост! Ту у том нзјужем кругу твојих партиских другова осећаће се увек празнмна и ненакнаднв губитак. Зар да записник партиски не бележи више оне мудре савете које је само твој ум могао дати! Зар да иас ги својом бистрином погледа и дубином мисли на седницама не озараваш н ие крепиш уверењем да 1те и српски иролетаријат заузети скромно али пристојно место у борби за велики нам идеал ! Зар твоја проницљивост и далековидост којом си нас често поражавао да не буде више искоришћавана за партију!
Лепосава, Момир, Анка и Веља.
ИЗ ДДНА У ДАН
заобиђу руско лево к.грт.л^, \та фронту према Кракову нема никакве битне измене. У бпрбама 9. новембра заробили смо више од 5000 АустриЈанаца. Руси потискују Немце Петроград, 11. новембра. — Званично. — Са фронта Висла—Варта стигле су повољне вести. Немци одступају на линији Стриков - Згирс Шадек—Здунска—Волиа—Возники. Узрујаност у Румунији
диштански 500 дин., велешкн 500 дин., скопски 500 дин. Сем тога послато је топла одела.
За Радничке Новине — ДОБРОВОЉНИ ПРИЛОЗИ —
Васа МикиН, бнвши трговац из Шапца 10дцц.
кући Обреновића улица, и Зар нам примером који нам је увек сортирао новом робом за сг био звезда водиља нећеш више покази- Продаја но веома умереи Бласник н одговорни уредннк Драгиша Лапчевић, н
Помоћ. Главни Одбор за помоћ вој- ј Букурешт, 10. новембра. — Јуче пим обвезпицима и нострадалим у рату:; е КОМ итет „Националне акције“ оми ™ нг на коме Је бнл ° ок ° за пододбор иишки 1000 дин., великогра- десет хиљада лица из свију друш1 твених класа. Говорили су: доктор Истрати, председник Академије, Кантакузен и Мандреско, професори универзитета, Миле, директор листова „Диминеаца” и „Адеверул"; Ксенопол, Делавранцеа и Филипеско, ранији министри. Говорници су критиковали неактивност Владе на раду око уједињења Румуна из краљевине са четири милијуна Румуна у Угарској, доказујући да ће овај саи којн су Румуни столећима миловали постати за увек неостварљив, ако Немачка буде победила и да Румунија треба да се бори уз Тројни Споразум, јер се овај бори за победу начела народности. Говорници представљају три политичке партије у земљи и у својим говорима, који су поздрављени због патриотског акцента, истицали су патриотизам Срба и херојство њихових зојника који, и ако су изнурени двоодишњим ратовањем, иду из победе тобеду, додајући да је судбина Рушје везана за судбину Србије.
О Г Л А С Сајџијски раденик потребује радња „Краљ. Дијамлпт*, ступитп може одмах, награда добра.
СНВА Н. КОСТИЋ ТРГОВАЦ ОВДАШЊИ нзвештава своје муштерије и осталу поштовану публику да је своју Мануфакт- 1 платнарску радњу преселио одг пута у својој сопствеио) к
На Француском бојишгу Бордо, 10. новембра. Службено. — У току јучерашњег дана била је жестока артилеријска борба на целоме фронту. Непријатељ је своје нападе нарочито управио на Ипр, у коме су порушени најлепши споменици, а затим на Соасон и Ренс. У Аргони непријатељ је извршио жестоке нападе који су били одбијени с великим губитцима за њега. У Вевру и Вогезима ситуација је непромењена. Енглески буџет Лондон, 11. новембра. — „Моринг Пост“ сазнаје да је Чемберлен примио иозив Лојда Џорџа да га помогне у изради детаља за ратни буџет. Бугарска неутрална Софија, 11. новембра. —• У Собрању је министар просвете, Г. Пешев, допуњујући г. Радослављеве изјаве, објаснио : да нико не може сумњичити држање бугарске владе. Она се стара да одржи исту неутралност према обема групама зараћених сила, и тто год је одобрила једној групи одобрила је и другој. Ухваћена турска једрилица Атича, 8. иовембра. — Једна енглеска оклопњача ухватила је на морској пучкни пред острвом Тенедосом једну турску једрилицу, на којој су била два прерушена немачка официра, који су путовали за Смирну. Оба су официра заробљена и одведена на адмиралску -савезничку лађу. Јављају из Цариграда и Једрена да су добеглице из Трапезунта закупиле све хришћанске магацнне. Три су хришћзнина убијена. Персија неутрална Петроград, 11. новембра. — Персијски шах известио је француску владу о својој чврстој одлуци да ће поштовати стриктну неутралност.
Штампарија „Гугенберг" Милана П. Стефановића — Ниш.