Radničke novine

— ЊЕНА БОРБА ПРОТИВ РАТА —

Досад наши другови у Румунији нису били озбиљно узнемиравани од владе у њиховој борби за неутралност. Но од неког времена, код румунске владе се може констатовати друго једно расположење. Тако например, у ону прошлу недељу другови Раковски, Божур и Кристеску отпутовали су у Фокшаии, да говоре на збору који је приредила тамошња партијска организација. Још на станици, њих је дочекала једна банда бивших и садашњих посланика, општинских чиновника и служитеља који су били под покровитељством полиције, и поче дз приређује читав скандал допутовалим говорницима. ј Али су фокшански радкнци очитали добру лекцију тој банди: глава и леђа пуцали су им на све стране. А кад уплашени газда великога хотела „Бристол“ не хтеде да отвори кафану за збор, огромна маса света, која се за час претвори у једну величанствену демонстрацију, отиде пред стан соцнјалистичке организације, где се одржа један тако импозантан збор какав ова варош још није запамтила. Збор се завршио доношењем резолуције против рата. Истога дана био је заказан и збор против рата у Галацу. И ту хотелијер, заплашен од полиције, није хтео да отвори салу. Но другови избију врата и за трен ока огромна сала напуни се светом! Полиција онда није смела ништа да предузме. По завршетку збора приређена је једна величаиствена демонстрација против рата, са хором и многобројним социјалистичким заставама на челу.

Из Софије јављају да је, на захтев Србије, Бугарска пристала да се формира једна мешовита комисија која би утврдила одговорности за последњи сукоб на српско-бугарској граници.

• Иалко џт шштш Париски лист Матен доноси неколико интересантних података из овога рата. Француска територија, која се сад налази у рукама Немаца, износи 20.100 квадратних километара. Немци владају сад над белгијском територијом од 29.456 квадратних километара, и само је још 40 квадратних километара остало у рукама Белгијанаца. По једној полузваничној статистици,| материјална штега Белгије од рата из-1 носи до сада 5,319,000.000: пет милијарди и триста деветнајест милиона динара. По тој статистици, губитци се расподељују овако: Лијеж и околина гриста седамдесет и три милиона; Лувен сто осамдесет и шест милиона; Намир сто и двадесет милиона ; Шарлроа гтст стотина и шеснајеет милиона; с :.верс пет стотина шест милиона; штета коју је претрпела пољопривреда мнлијарду четири стотине и једанајест мнлиона; штета коју је претрпела држава једну милијарду. Писац ове статистике, професор Масен, додаје да би се најмање три н по милијарде од тих губитака могло спречити да се по паду Лијежа закључио мир. Ето шта значи рат !

лржћн глис

Кореспондент Журнали де Балкан из Атине јав.ња да је српски министар спољних послоза демантовао вест енглескога листа Дели Телеграфа, као да је тобож Аустрија нудила Србији мнр, прво преко Грчке а други пут непосредно.

ИЗ ДАНА У ДАН

Другови из Београда. — Сви наши 4ланови покрета интересују се судбином другова и другарица који живе у Београду и који су за време аустријскога упада остали тамо.

Са највећим задовољством можемо им саопштити да су сви живи и читави. Колико смо могли дознати, само су друг Милан Каљевић, машинист, и Алексан-

ПОСЛЕДЊЕ ВЕСТИ (ТЕЛЕГРАМИ ПРЕС-БИРОА)

дар Живковић, столарски радник, одведенн у ропство.

СИНОЋНИ ТЕЛЕГРАМИ

ј Иетар Калиннћ| столарски радник из Власотинаца умро је од болести 12 ов. м. у лесковачкој болници као регрут. Друг Калинић је био вредан радник у нашем покрету, добар члан синдиката и партије и благајник власотиначке партијске организације. Сви ће другови сачуватн успомену овог нашег вредног, ваљаног и симпатичног борца.

ИИ1ГЗ заТриИ Уредништву Радничких Новина Драги Туцо, допусти да ти неколико речи проговори твој стари друг Реброња. Зар се више нећемо видети да би могли да се споразумевамо и да слушамо твој теоријски и практични упут за ослобођење пролетаријата из ропста свог највећег и јединог непријатеља капитала! Али, драги друже, ти си оставио доста твојих ученика, старих по годинама али младих по енергији, да раде за твоје, за наше идеје које си нам ти у срце и душу усадио твојим писањем, предавањима и личним примером. Твојим путем којим си нас водио ми ћемо и даље продужити, па ма колика нам препреке биле стављане од нашег јединог непријатеља, капитализма. Драги Туцо, овако би се с тобом и даље разговарао али не могу: душа ми је клонула а очи су ми пуне суза да невидим више писати. Али ми ћемо се виђати свакад, свуда на зборовима и конференцијама на којима ћемо увек твоју слику имати пред очима. И она ће нам давати енергије за рад да не клонемо у борби тешкој и пуној опасности, али која ће донети пуно ослобођење целог човечанства! Алекса РебриН тапетарски радник Уредништву Радничких Новина У име моје и свих организова\ IX качарских радника, изјављујем најживље саучешће, и узимам удела у општој нам тузи за нашим неумрлим другом Димитријем Туцовићем. Када се, ко остане жив, вратимо нашој кући — Социјалистичком Дому, онда ћемо тек осетити кога смо изгубили. Сваку пролетерску и радничку кућу треба да кити портрет Димитрија Туцовића. На грудима сваког пролетера и радника треба, из поштовања, да се види лик великог учитеља и борца за народна права. И то је један од многих начина да се ода признање нашем добром Туци, Слава великом борцу Туцовићу. Драгомир В. Л1илосављевић качар Уредништву Радничких Новина

Све за љубав Арбанасе! Валона, 13 децембра. — Упућена је оваква прокламација становништву: Озбиљни немири, који су се у кратким размацима низали у овој области, паралисали су трговину, радове и иницијативе, ловодећп у опасност живот и имања становника. Италијанска влада, као будни чувар судбине Албаније, жели да ваше спјкојсгво, коме је претила озбиљна опасност, буде обезбеђено. Позвани по вашој жељи, италијански се мрнари искрцавају са својих бродова, да би сачували поредак п вашу одбрану. (Погпис: Патрис). (Агенција Стефани). Потонуо норвешки пароброд Петроград, 14. децембра. — Норвешки пароброд „Ели“ наишао је на мину у Северном мору и потонуо је. Борба на мору Лондон, 15 декембра. — Адмиралитет јавља: Седам енглеских хидроплана, у пратњи лаких крстарица, контраторпиљера и подморских бродова бацили су бомбу на немачке ратне бродове код Куксхафена. Непријатељ је извршио контра-напад подморским бродовима, хидропланима и са два цепелина. Наше крстарице су нагнале у бегство цепелине. Једног енглеског авијатичара је нестало. Ни један немачки брод није се усудио да напада. Немачки бродови су оштећени. ЈУТРОШЊИ ТЕЛЕГРАМИ Колико је Русија заробила Петроград, 15 декембра. — Од почетка рата до 11 децембра Руси су заробили Иемаца и АустриЈанаца у свему: 4326 официра и 353.184 војника, ито Немаца официра 1040, а војникл 131.737; Аустријанаца : 3186 официра и 221.447 војника. Бацање бомби с аероплана Тужни и жалоснн глас о погибији нашег врлог и честитог друга Туцовића, допро је већ у све крајеве српства, па и у овај крај. И ма да нас је овај догађај ожало: стио а,о дна душе, ипик нас није много изненадио, јер смо знали, да су сви, који су отишли у овај крвави покољ, унапред осуђени на грозну и убилачку смрг и да су поред друга Туцовића постали и постаће жртве још доста наших другова, јер рат сатире оно што је најбоље у друштву, — цвет народа и културе. Али мн који останемо у животу, не смемо и нећемо заборавити своју свету дужност: да осветимо наше другове, боI рећи се против капитализма, тога виновј ника данашњег покоља људског, и спреј мајући нова поколења за борбу, која ће ј високо уздигнути нашу заставу, коју је друг Туцовић носио, и носити је до коначне победе — уништења капиталистичког н остварења социјалистичког друштва, када ће место данашње дивљачке мржње и крвавих покоља завладати мир и љубав међу људима и народима. Нека је незаборављен овај аманет. Нека је незаборављен спомен и вечна слава нашем врлом другу Туцовићу! Ивањица Миљко Савић Миодраг Симић са друговима

Лондон, 14. децембра. — 11 децембра Командант ескадре Ришар Давид летео је изнад Брисела на једном биплану и бацио је дванаест бомби на сместиште немачких дирижабла. Из сместишта подигао се у вис облак дпма. Борба у Француској Париз, 14 децембра. — 13 децембра између мора и Лиса дан је прошао на миру. Испрекидзна канонада између Лиса и Оаза; нема шта да се забележи сем што смо пред Донтјером (југозападно од Перона) разрушили минама постројење контрамина немачких. У долини Ена и у Шампањи артилеријски дуел, у Венгру ућуткали смо батерију хаубица, која је бацала гранате на наше опкопе; код Болна уништили смо митраљезе; у пределу Перта непријатељ је после жестоког бомбардовања покушао на опкопе, које је изгубио, против-напад који је одмах одбијен нашом артилериском ватром. У Аргони незнатно напредовање: бомбардовали смо један насип где је непријатељ евакуисао више опкопа; у шуми Грири ди-

гли смо у ваздух минама једну предстражу

немачку. Између Меза и Мозела источно од Сен Мијела немачки напади против редуга у Боа Бриле потпуно су одбијени. Наши су авијатичари бомбардовалц авијатичарско сместиште Фрескати, једну станицу у Мецу, где је запажено кретање возова и касарне у Сен Прива код Меца. У горњем Алзасу наше су трупе имале нових успеха на висовима који доминирају Сернејом. Италија се све више гњезди у Албанији Рим, 14 децембра. — Агенција Стефани Јавља да је издата наредба да у Валону отпутује један пук берсаљера да тамо замени одред мрнара, који су се тамо искрцали. Овај ће пук приспети у Валону сутра. Шпекуланти на рачун Србије Петроград, 15. децембра. — Пошто нека лица, која чак нису ни српски поданици, користећи се данашњим приликама, злоупотребљавају руске симпатије на рачун скупљања добровољних прилога за Србију, то је овдашње посланство објавило у новинама, да прилоге ваља искључиво слати или дворској канцеларији књегиње Јелене Петровне или Комитету општине петроградске, или непосредно посланству.

За Радничке Новине — ДОБРОВОЉНИ ПРИЛОЗИ —

Из почасти према сенп неумрлога Туце, место венца, прнкуписмо доњи прилог за наш орган „Рад. Новине.' Драгутин Цветковић ков. рад. 4 днн., Илија Кнежевић ков. рад. 2 дин., Стеван Савић ков. рад. 2.50 дин., Васа Тодоровић ков. рад. 2 дин., Димитрије Николић брав. рад. 1 дин., Светислав Живић брав. рад. 1 дин., Драгутин Стојановић (пурца) 1 дин., Душан Ивановић ков. рад. 1 дин., Чедомир Трифуновић ков. рад. 1 дин., Влада Газибарић ков. рад. 1 д., Јован Чупић ков. р. 1 д. Свега дин. 17.50. Сви из радионице Раднвоја Павловића, Ниш.

О Г Л А С И МЛГШ РР сваки ко буд е ма шта знао |У1\Ј)Ш оО или чуо о мом брату Драгутину Благојевићу родом из Лешнице, војник III чете Ш батаљона 3 прекобројног пука да ми јави на адресу Ристи Благојевићу зан. чета дрин. дивизије Ниш. 1-3

МПГШ РР сваки оиа Ј ко би знао да ме |УШ|Ш 1>С извести у којој се болници налази мој рањен син Ђорђе А. Станчић редов 3 чета 2 батаљ. 2 прекобројни пук комбиноване Дибиз. да се извести Алекса Стакчић, Пирот. 3—3

свих Р аз Р еда гимназије спреIЈаК< мам за полагање разредних и приватних испита.

Никола Богдановић фнл. IV године 11. Царице Маре 11.

Тражим мужа бравара аз Београда, редова VII пука II позива I батаљона, нека се јави својој породици у Лесковац.

71 _ о,,за Ниш тражи адДва продавца министрација Радничких Новина. Услови повољни. Обратити се штампарији Гутемберг. Дивојин Ђокић ски из Крагујевца Ненадовића бр. 32. тражи своју мајку Ђенодију и брата Радомира из села Пасковца ср. јадранског окр. подринског који су приликом бежања од Аустријанаца напустили своју кућу. Моли сваког ко ма шта буде о њима знао да му јави на горњу адресу. 5—10 Млпгт д РУ гове к °1 и зна ЈУ где се ЈУШјШМ лази Мита Јакиновић обућар да се јави на адресу Стојан Манић у кући Дине Маздића, Лесковац. 3—3

Власник и одговорни уредник Драгиша Лапчевић, новинар.

Штампарија „Гутенберг* Милана П. Стефановића — Ниш.