Radničke novine

Власник и одговорни уредник Драгиша Лапчевнћ, новинар.

Штампарија „Гутенберг“ Милана П. Стефановића — Ннш.

тако многострук, тако плодан и тако с.громан: проткан кроз све делове иашег социјалистичкога организма, и изражен у свима акцијама нашега покрета: на политичком оргаиизовашу као и на синдикалном; на конгресима и највећим јавним политичким зборовима, као и најужим синтикалним конферепцијама; иа пољу наше журналистике исто толико колико и на теориском расправљању нзјсуптилнијих партиских питања. Његов је рад пласиран у свима штампаним издањмма наше партије исто толико колико је изражен и у свим нашим акцнјама. И ако није доживео да уђе у парламенат, или да седне на столицу председника београдске општине, нпак је он у ствари кроз уста наших посланика и одборника говорио у парламенту као и општинском одбору. И тамо где се није видео и тамо се он осећао. И кад је био у Немачкој, или на краћем одмору код својих роднтеља, и тада је он био у иама. Пигање: шта ће рећи Димитрије? — било је у свима нама, корегирало нас и чувало да не би у нашем раду погрешнлн. Дпмнтрије је створио сзе наше организације, давао форме и одређивао дужиости свима инстанцама нашега покрета н, напоредо са тим, стварао људе који ће се умети у свнма тим разноликим дужностима и пословима наћи. Као што данас нема радничке орггнизације у Србијп за чије стварање Туца није радно, тако исто нема ни једног партиског човека који за своју ма и најмању вредпост не трсба највише Туци да захвали. По моме уверењу, многи од нас може рећи : ако што год за партпју вреднм, и ако сам ма кад ма шта корисно за партију и покрет урадио, то је у ствари урадио Туца, јер ме је ои научио да тако урадим. Само је ^Јимитрнје могао да створи организације и у исто вреуе и људс. И зато је он велики и за то се о њему може много писати. Али баш зато за толико дана ја не могох нпшта писати: не могох јер не знадох како да почнем и о коме делићу Туцииога живота да пишем. Па нпак, ја морам да пишем. Морам, јер ме је Димптрнје направио социјалдемократом. Он ми је. отворио очи да видим свет онако какав је.

вор на моје нападе друг Туца, и ја сам га заиста послушао н доциијим животом уверно се да сам ја био на погрешном а он иа правом путу.

ПОД КОСОМ РАТА

највише рачуна с бројем. Успех се обично приписује бројној надмоћности, ако се бори два себи дорасла и приближна протпвиика. Али није увек тако. Има ситуација у којпма се надмоћност броја ме можс да покаже. Преко | Арконскога Моста Бонапзртаније могао

::Рјсј< око њега пнј.: могло д.ч разп:.;е

Боривоје Ђорђевпћ, рез. пеш. п.поручник из Пирота

Поред осталих жртава погинуо је и симпатични Бора, који је, док је био опанчарскп радник, необнчно предано радио у нашем покрету, а нарочито у својој организацији. Сада пак у најбољој младости пао је на крвавој кланици. Слава му!

Панта Петровић ћурчијски радник из Пирота

I П! . јс снаге. Тек пошто га је ооиша > он 1 је улшо. Код Мара гопа Псрскјаици су стрзда.1.1 3'ЈГО шго у усхом бојном појљу пдсу моглида рнзикју своју надмоћну војску; код Саламл тке изглед ■ да је био |исти случај. На уском просгору персиска флота није могла да дејствује. У новијим ратовима видимо то исто 1 . ј Кад је Бурбако напао Лизенске положаје он није могао да развије своју снагу на сразмерно уском простору који је изабрао за место напада. Од 326 топова

колико је имао јелва је пласирао 80 за дејство; пешадија му се није могла да развије, и ои је претрпео пораз од много слабијег неиријатеља и у повлачењу страдао баш збогтога што се согромноммасо.м морао да крспе :.роз узани простор. Пл не сл .ш мсста, положаји дл Ј-гичу на број, пећ ::::<= 1 сти ктд у крсмену ш-могућпо ; .ги с са••.'.•.(.•ћипм бројем. Русло-јапаи':."’ рат пам је најболлј прп.мср ча то. У другим случлјевн.мз видимо како исход борбе зааисл сд мапевара, та бројиа надмоћкост може да претрпи пораз. С другс стране, терек, саобраћајча средства и могуђност исхраие чпне да многе комбинације с бројем не успевају, јер истрактна нздмоћност и сигурност победе на једном месту и једнога момента не доносе увек повољан крајњи резултат.

Друг Панта је био један од најтрезвенијих ћурчијских радаика и један од најтрезвенијих ћурчиских радника и један од најпреданијих фупкционера у својој оргинизацији. Још од почетка нашега покрета он је непрекидно радио за ствар социјзлизма до последњег часа. Стога иека је вечита успомеиа на друга Панту!

ЕСТИ

(ТЕЛЕГРАМИ ПРЕС-БИРОА)

НАШМ ТУГИ ЗД ТУЦОВИЋЕМ

Било је то 1901. год. Друг Никола Велнчковић, познавајући ме из ранијег нашег заједннчког рада у Занатлнском Савезу и првом Београдском Радничком Друштву које је било 1897 и 8 године код Малог Париза, позове ме да дођем и упишем се у Београдско Радничко Друштво.које је тада бкло са станом код Штибнера, што је одлучно одбијем јер нисам хтео „да ми ђацн кроје капу“. Алн напослетку пристадох, те једне педел.е дођох на предавање у први Синдикат Дрводељских Радника, који је тада био код „Царице Милице“. Тема предавања је бпла „О значају радничке класне борбе“, а говорио је Димитрије Туцовић правник I. године. Слушам ја Димитрија и допада мп се говор. Говори као да је радинк. Али до ђавола: он је ђак, и предиспокиран против ђака не могох никако да верујем да Димитрије онако и мисли као што товори. За то после реферата узмем реч и, гледајући у њему раније. ђаке и интелектуалце који су били у Занатлнском Савезу као социјалисти па после одлазили у порезнике и продавали иароду бакраче а радницпма простираче и покриваче, ја га нападнем и кажем како је и „он дошао да се преко радничких леђа попне на народну грбачу“. На ово се Туца само насмејао. И далеко од тога да буде увређен, он ми на најлепши и другарскн начин објасии, како је опстапак људн ::з школске интелигенције у радничкоме покрету условл.ен многим објективним и субјектпвним чнњеницама које, врло често, нису чак ни у власти тога друга, али да тб никад не треба да опредељује радника хоће ли ои бити члан своје стручне организације и своје радничке социјалдемократске партије. „Ви, пролетери, треба да сс користите нашом интелигенцијом и да раднте са нама гледајући у нама партиске другове све дотле док корисно за радничку класу радимо. А, радећи са нама, ви треба да се старате и да свој интелскт читањем социјалистичке штампс и литерзтуре уздигнете, како бп све своје ствари могли држати .у својим рукамз. И чим бн ко од нас интелектузлаца отпшао од вас, или изневерио заставу соцнјалнзма, ви треба без нкаква револта да нам кажете — срећан пут. И зато ја држим да ће друг Лука одмах из ових стопл огићи у Београдско Радничко Друштво и организовати се“. Тако је завршио свој одго-

Изјавили су нам саучешће за другом Туцовићем: друг А. Германов и Драга Германошћка крој. радп. из Трстеника; друг Јанко Ђ. Нчколић, трговачки помоћник из Београда.

Ф Е Љ Т О Н

1 И И Џ\ I «1111 РТУ

— МИШЉЕЊЕ НЕМАЧКОГА ГЕНЕРАЛА фон Бернхарди

Вера у број је често варка; то нам показују искуства из досадашњих ратоза, и ништа није опасније него од бројне иадмоћности очекиватн око што она по себи није у стању да да. Несумњиво, всличина војске је један од најважнијих фактора сиаге, али не треба прецењивати њен значај. Потребно је што боље познавати значај броја у рату, ако се желе да избегну погрешке у операцијама. У модерном рату ретко се узнма број као једино мерило вредности снаге. Међу разним факторима, нз којих извире снага, број има иарочити значај. Бројна јачима је једнни фактор снаге једне војске која се да снгурно одредити. Све друге компокенте те снаге су нсодређене и пружају безброј могућности за обману. Познавање бројне јачине непријатеља, ако се доведе у везу са зероватним судовима о војнпчким особинама н слабостима противкика, пружа у неку руку сигуран ослонац за оцену предузећа које непријатељ предузима. Да, али уз то треба да дође и ратно искуство које говори о духу стратегије и тактике непријатеља. Тада број може да игра решавзјућу улогу, под условом да су остале околности од истога значаја за обе стране, што врло, врло ретко бива. Међутим и тада не треба губити из вида састав војсака. Код трупа са хетерогеним елемснтпма број не иружа никакво сигурно мерило за њихову акцију и оно што се од ње очекује. Затим се мора узимати у обзир и вредност, квалитет, морал трупа, као и цео онај процес којн се у рату врши: слабији војници подлежу, нови се имају да прилагоде наиорима, покретима и животу у логору, старије трупе се проређују али и челиче, психологпја се мења, позаднина јача или слабија се осећа у својим услугама војсци која оперише, и т. д. Све су то моменти који се укрштају и узајамно дејствују, те је врло тешко, често искључено свакоме од њих у том процесу одредити праву вредност и моћи одредити просечну вредносг трупа. Тск кад се у том пбглсду дође до тачнога сазиања, може се на основу поређења и изједначавања броју дати пресудна реч. То не важи само за непрнјатеља. Напротив војсковође морају с истом анализом, — само, разумс се, с бољим резултатима— испитати и упознати своје трупе, и кад моралнн н физички моменат својих трупа уравнотежи с непријатељем, онда могу с успехом оперисати бројем. У стратегиским комбинацијама се по-

СИНОЋНИ ТЕЛЕГРАМИ

Турци и даље трпе поразе Петроград, 31 декембра.—Службемо. —- Ка Олти, на реци Олтизу и западпије, огорчена борба са тур ском заштитпнцом се продужује. У крају Караоргап бпло је огорчене борбе која се завршила у нашу корисг. Двадесет деветог декембра ми смо заробилм 92-гг; пешадиски пук (11 офицпра, 3 хирурга и с-ко 1500 војнпка) и уништили смо један батаљон 52-ог пешадиског пука, од кога су заостали 1 официр и 250 војника заробљени. Заузнмајућп једну планину на турској територији, наше труие су заузеле један иепријатељскп логор са депоом артилеријске и пушчане муницнје.

На фракцуском бојишту

зила у тамној ноћи Бреславу. По другом плотуну са наших ратних бродова, светлостје на Бреслави угашена и непријатељска крстарица успела је да се спасе помрчипом. У лукама Сурмен п Риза уииштили смо велики број нспријатељских бродова. Бомбардовањем пристанмшта Хопа кој; хранн земљу са оме стране Чорока запаљено је неколико кућа. Бреслава је, у заблуди, бомбардовала позиције које су заузимали Турци и наше трупе тада, неузнемириване, заузеле су све ове позиције које су Турци били приморани да напусте.

Борба код Самика Петроград, 30 декембра. — У борби 28 декембра код Самика Немци су оставили на бојном пољу 1500 убијених. На осталом делу фронта нема ничега нхрочитог <

Париз, 30. децембра. Службено. Јуче није било никакве промене у ситуацији. Држање Румуније

Париз, 31. декембра. — Коментаришући изјаве Г. Дијаманди-а учињене на фрапцуско-румунском вечгру, „Тан“ велп: Прпсуство посланнка Србије, Грчке, Бугзрске и Црне Горе проширује његоз зиачај и представља символичку демонстрацију јединства, које кма да руководи оствареље нада ових земаља. „Жарнал де Балкан“ пише: Румунски представкици су врло јасно рекли на чијој је страни њихова земља, али су прећутали да су словенске жртве помогле неутралиим државама да победоносно уђу У борбу.

Огорчене борбе између Немаца и Руса

један ребус

Париз, 31. декембра. — Из Женеве јављају, да су чешки интелектуалци тражили у Бечу установу Народне Владе, која бн једкна могла дати гаранције за очување њихозих народних интереса.

Петроград, 30 декембра. — Службено. Ноћу између 28 и 29 и преко дана 29 декембра на лсвој обали Висле, Немци су наставили своје покушаје, који су посаали обични у последње време, да нападају малим одељењима поједнне делове нашег фрснта. Ови су покушаји билн олако спречепи ватром наше пешадкје и наше артилерије, нзневши непријатељу великих губитака. Огорченпја офанзивл немачка, која се свршила неуспехом, манпфестовала се у пределу боикћа. Нспрвјатељ нас је нападао четири пута преко дана а и код мајура Могели учннно је два напада. Сви ови напади били су одбијени. 29 декембра на једном делу нашег фронта наше извидн.ице сасвим се приближиле немачкнм опкопима у које су убацили ручнс бомбе.

О Г Л А С И

Талијански ратни зајам

Рим, 30. децембра. — Агенција Стефани јавља: Према још непотпуним вестима којс су овамо стигле за време прошлс ноћи и од]утрос, народни зајам од једне милијарде је покривен са више од 1300 милиона. Финансиски заводи и бан-

Сима Дешић бнв - иф - и ?. Скопља да се м-

. вн Алекси Мијушковнћу крој. раднику, Ниш, Габровачка ул. бр. 23.

Душан Трипковић еуп - 1С " т мол " се да

ке у конзорцијуму су уписале нешто мање од 200 милиона.

дакцнјп Радничких Новина.

ј.чвн своју адресу ре-

С 01 / 17 - потребује боља кућа. Јавити сјДуж«Ш! 1 у се _Дмерикан. Крал»у Дијаманата - . Ниш, Обрсновићсва, 13.

1—3

Сајџијеког радника .Ц р љ еб $ Ја фн а? Ннш, Обреновићева 13. Ступити може одмах

1-3

ТрЗЖИМ М ° Га ^ ата Т° Ш У Нсшковића опанча-

1 уипнпи ра цз ЦЈапца, пошто се ја налазнм као заробљеннк у Крагујевцу у VI рсз. болници.

ЈУТРОШЊИ ТЕЛЕГРАМИ

Борба на Црном Мору Петроград, 31 декембра. — У поморској битки од 22 декембра, о којој смо већ јапили, паша артилерија нанела је великог квара Меџидији. 24 декембра наша је флота опа-

Ђока Исшковић, аустро-угар. војник заробл,сннк.

ДООЈШ

рр ДРУ Г Радивоје Јелић рад, опанч. из Азан.е да радпичка правила Вула Зла-

тановића рад. опанч. које му је дао на чување да иста пошаљс нд адресу пододбора опанчарских радника у Крушенцу. 1—2

Драгомира ЈЛидовановића редо?а у

■ чсте II батаљона XIX пеш. пука 1 поз. којн је рањен 18. октобра — тражн њсгов отац Светозар Миловановнћ тежак нз Малнх Пчелнца окр. крагујсвачки. Моли се ко ма шта зна о њему да јави њсговом оцу. 1-3