Radničke novine

нису маљи од 10 милиона дневно, паће' се добити најмаље 230 милиона динара као дневна сума трошкова свих зараћених држава. Но целокупни губитци су још мно- ј го већи. За првих пет месеци рат је прогутао | 377-2 милиарди дннара, без губитака које | су претрпиле нндустрија и друге гране рада. А ти су губитци велики. Штете које ј је нричинио рат изиосе само у Белгији на 5,32 милиарди динара, у Источној I Пруској 500 милиона дииара. Па затим долазе Пољска, Галиција, једаи део Француске, немачке колоније и други крајеви који су претрпели огромие штете. Осим тога огромни су губитци у трговачким лађама и њиховим товарима. Према свему иећемо погрешити ако све штете причиљене ратом за првих пет месеци оценимо на 50—60 милпарди динара. Ратни трошкови за ово време на тај начин се пењу до 8742—100 милиарди динара — сума која је равна целокупном капиталу уложеном у железнице у Европи.

ДЦВЦА Ј10СДД! Колико Ие трајати рат Нове Циршикс Новине, једаи озбиљан и објективан швајцарски л.ист који нема разлога да стаје нн на ову ни на ону страну, доносе, у броју од 5 јануара по иовом, један допис из Француске који се протеже у неколико чланака са пуно детаља и познавања ствари. Од великог је интереса за нас да изнесемо неколико места из те кореспонденције. О белгиЈској војсци, ту се вели ово: „Белгијска војска настрадала је тако страховито да се може сматрати да је уништена. По заузећу Лијежа и Намира разни њени корпуси узели су учешћа у општем иовлачењу од Шарлроа и борили су се са фраицуском војском у великој битки на Марни. Сад је један део белгијских војника нашао себи рада у грађанству а другн отпшао у Хавр, где белгијска влада покушава да поново формира неколико иукова... Врло је тешко утврдити садашње ефективно стање белгијске војске, пошто се оно брижљиво крије не би ли изгледало што веће. У ствари, мучно да има више од 30.000 људи, и поред свих напора белгијске владе. Белгијаици који већ нису војни обвезници изгледа да не показују баш тако много воље за војничку службу". „Што се тиче Енглеза, њихова бела војска у Француској није никада нремашила 200.000 људи, него је напротив пре испод те цифре. Једна добро информисана личност тврди ми да на самоме фронту није никада било вшие од 60.000 Енглеза-, само што се они стално замењују свежим трупама, тако да је то што је на фронту увек сасвим способно и спремно за борбу. Они се, у неку руку, боре на три смене. У тих 200.000 људи долазе и око 30.000 Индијанацз, који тешко подносе хладну климу. „Први већи контингент војске лорда Киченерз, који ће изнети тако око 200.000 људи, не очекује се пре марта, — бар тако се свуда говори. За то време, Енглези су се по Фран цуској разбашкарили. У Хавру, где се искрцавају, направљене су за њих бараке, у близини језичка Ла Хев,. где их можете видети како се егзерцирају. А нарочито су у Руану и Орлеану направљени велики енглески логори; то су два велика депоа енглеске војске у Француској. Један велики број енглеских официрских породица населио се у тим двема варошима и узео под кирију станове за три године, пошто се у

војничким круговима веруЈе да ће рат отприлике толико трајати и . Као што се види, све лепше од лепшега... ШТА РАДЕ БИРОКРАТИ Једна битка у позадини , Још почетком рата отпочела је љута 1 и очајна битка у нозадини у Нишу изI међу бирократа Министарства Просвете и Министарства Војног. Повод за ову ' битку дао је главни санитет, кад је отпочео решавати: у којој згради треба отворити резервне војне болнице. Почетком Августа између осталог решено је било 1 да се отвори у новој гимназијској згради 'једна резервна војна болннца. Истина, та зграда још није била са свим завршена, јер врата и прозори нису били постав! љени на своје место. Али за то су г. г. јбирократи из Главног Санитета наредили предузимачу да одмах пожури са вратима и прозорима. Предузимач, познати српски патриота и родољуб, научен горком праксом, иије хгео ни да макне са завршивањем дрводељских радова у новој гимназијској згради, док се не рашчисги иитање: ко ће њему платити за ове прозоре и врага: Министарство војво или просвете ? Ето тада је и отпочела крвничка битка између бирокрага у позадини све због спорног питања: ко је надлежан за плаћање завршних радова у новој гимназијској згради. Г. Г. бирократи из Министарства просвете увераваху своје колеге како те радове треба да плати Министарство војно, пошто ће оно у прво време искоришћавати ту нову зграду. Али тим резоновањем нису били задовољни г.г. бирократи Мицистарства војног. Они одмах одговоре својим друговима у министарству просвете, да је веома логично да се предузимачу плати из касе Мипиетарства просвете пошто се зграда зида за њихову употребу, јер ће се у њој доцније сместити нишка гимназијз. Али — не лези враже! на тако мудровање виши бирократи у просвегн љутило су одговорили да је логика бирократа Министарства војног испод сваке критике, јер за сада је у питању само ко ће да плати не зграду већ врата и прозоре, који се могу искварити до оног врсмена кад проради нова гимпазија. И ево прође пет месеци од како траје ова оригинална битка у Нишу, а још се не зна да ли ће се она завршити пре или после завршетка овог светског рага. И док се по Нишу отварају болнице и по кафанама н док се на надлежним местима виче на сва уста, како нема зграде у Нишу за болнице, дотле ево већ шести месец како зјапи празна нова гимнгзијска зграда, која би могла примити барем 10С0 раљеника. Ова гадна и глуиа препирка између бирократа двају Мннистарстава може да послужи неком приповедачу као дивна тема за причу како раде и шта раде бирократи за време рата. Пред овом причом побледела би и она прича Чехова, у којој он опиеује како је један млад човек поднео молбу за службу једном руском министарству, са прописном гаксом, и добио одговор да је посгављен за чиновника тек оног истог дана када је умирао у дубокој старости.

ИЗ ДАНА У ДАН

Отпутовалн министри. Синоћ у 10 час. отпутовали су нарочитим возом за Београд: Председник Министарског Савета Росподин Н. Пашић, Г. Г. Министри: Љ. Давидовић, М. Драшковнћ, Д-р Воја Маринковић и Изванредни Посланик и Пуномоћни Министар у Риму, Господин Мих. Ристић. — Заш?о ли то? Отпочело опет примање пакета. Пошто су сви заостали пакети, због познатих догађаја на бојишту, а који су били намељени за I и11 позив оперативне војске, — раздати војницима, Инспекција војннх пошта, решењем од 2. јануара ове године, издала је налог свима војним поштама на војишном делу, а преко Миннстарства Грађевина свима поштама у позадини, да, почевши од 2. јануара ове године, све поште у Краљевини оупочну пријем пакета за војнике свих родова оружја, свих позива и јединица.

ПОСЛЕДЊЕ ВЕСТИ (ТЕЛЕГРАМИ ПРЕС-БИРОА)

СИНОЋНИ ТЕЛЕГРАМИ

Између Немаца и Руса Петроград, 3. јануара. Званично. На свима фронтовима ноћу између 1 и 2 јаиуара и преко дана 2 јануара владало је релативно затишје. Чула се артилериска паљда и пушкарање на левој обали Висле, нарочито на фронту Сохачев-Болимов. На том истом фронту Немци су наставили, без успеха, својс покушаје да пређу у офанзиву. Утврдило се, да су Немци на неколико места употребљавали белу заставу, да би се приближили неузнемиравани нашим позицијама. У области северно од Раве непријатељ употребљава тешку артилерију. Заробљено 1000 Турака Петроград, 4 јануара. — Генералштаб кавкаске војске саопштава: Наше трупе настављају успешно офанзиву у области Караургана. 2 јапуауа смо заробили преко 1000 људи и задобили богат ратни плен. На осталом фронту не јављају ни за какав важнији догађај. Савезничка офанзива Париз, 4. јануара. — Енглеске трупе освојиле су неке немачке позиције код Ла Басе и нанеле су озбиљне губитке непријатељу. Приликом последњих борби код Соасона, цар Виљем је лично руководио операцијама да би охрабрио Немце пред француском офанзивом. Председник Републике одликовао је медаљом за војничке заслуге великога кнеза Николу, рускога генералисима, а Великим Крстом Почасне Легије генерале Јанушкевића, Данилова, Рушког и Иванова. Из Португалије Париз, 2, јануара. — „Фигаро" јавља из Лисабона, да је Сенат усвојио и иа последњем читању енглеско-португалски тргбвннски уговор. Конгрес је одложен до 1 априла (по иовом). Бирачки одбор састаће се 7 априла. Немачки аероплан над Темзом Лондон, 2. јануара. — „Дељи Теле : граф“ јавља из Сут-Еида, да је при светлости рефлектора примећен 31. декембра један немачки аероплан нешто више изнад утока Темзе. Мало после је ишчезао у северном правцу. Страхоте земљотреса у Италији Рим, 2. јануара. — Агеиција Стефани јавља из Сора (Абруца), да је начелник министарства грађевина стигао у Сора са више чиновника министарстза. Држи се да број мртвих у Сора достиже од прилике 350 лица. Агенција Стефани јавља из Рима: „Ђорнале д‘ Италија" дознаје, да је у Пешћини, вароши са 6.000 становника, остало само 1500 живих. Влада јака зима. „Трибуна" јавља из Сора, да су се на тамошњем гробљу отвориле јаме у дужину од по неколико метара, из којих избија сумпоровита пара, гас и млазеви сумпоровите кључале воде. У Патерну су се зграде сасвим срушиле. Држи се да у тој вароши има преко 1000 мртвих. Сампелино је готово сасвим разорен; у тој вароши има од прилике 600 мргвих; Капело је само маса рушевина. Италија одбија прикупљање прилога за пострадале Рим, 2. јануара. — Агенција Стефани јавља, „Ђорнале д‘ Италија" дознаје, да је амбасада једне стране државе учтиво изразила жељу да у иностранству отпочне скупљаље прилога у корист по-

страдалпх Италијана од земл>отреса, као што је то учињено -у своје време прилпком катастрофс у Месинп. Лист додајс, да је италијанска влада, иолузвапичио извештена о томе, изјавила огворено, да под садашњим околностима рад на овоме у иностранству не бн наишао на одзив. Овај одговор, заснован на озбиљности и деликатности међународне ситуације, односи сс како на неутралне, гако и на зараћене државе. „Ђорнале д’ Италија“ одобрава одлуку италијанске владе. ЈУТРОШЊИ ТЕЛЕГРАМИ

Дејство енглеских топова Лондон, 3 јануара. Званично — У своме иззештају објавњеном јуче, извештач енглеског војногмннистарства, по нарочитом одобрењу владе, истиче велико дејстно енглеских топова свих калибара. Артилеријски двобоји, који се увек окрећу у нашу корист, чине карактеристику бораба. Поплава у Белгији Лондон, 3 јануара. — У Белгији се од извесног времена брзо шире поплаве. Река Лис је надошла са два метара преко своје обичне висине и на неколико места вире изнад воде само друмови по брацама, Квалигет немачких трупа Лондон, 3 јануара. — Квалитет непријатељских трупа се много разликује: Могло би се рећи много доброг о војницима ландвера, али војници ландштурма, који имају преко 35 година, ретко могу да издрже ратне напоре. Богиње у Аустрији Лсндон, 3. јануара. Службено.— Јављају нз Беча да се у Аустрији појавиле зараза богиња и да у самој престоници има 150 случајева. > 30000 погинуло од земљотреса Рим, Зјануара. — „Агенција Стефани “ јавља: Ђорнале д‘ Италија вели да се према прибављеним податцима може приближно утврдити број мртеих : Авецано 10000, П ешћине 5000, Сора 4000, Челано неколико хиљада. У сваком од 50 села на обалама језера Фучино по неколико стотина, тико да ће се целокупни број жртава попети на 30000. Шведски парламенат Беч, 3. јануара. — Јављају из Штокхолма, да је данас отворен парламенат у редовном сазиву. Експлозија у Лисабону Беч, 3 јануара. — „Пти Паризијен" јавља из Лисабона, да је у главпој улици те варошн експлодовала једна бомба и тешко ранила три жене. Трење између Енглеза и Америке Беч, 3. јануара. — Из Вашингтона извештавају, да је државни департман покушао да се споразуме са Енглеском о неодложном Јодласку пароброда „Дације“, који носи памук за Ротердам. (Јрема жељама државног департмана, пут пароброда „Дације“ биће само провизоран,ако му бу^де допуштено да путује без узапћивања. Државни департман је поднео овај предлог енглеском амбасадору (Кор. Бнро).

Штампарија „Гутенберг* Милана П. Стефановића — Ниш.

Власник и одговорни уредник Драгиша Лапчевић, новинар.