Radničke novine

БРОЈ 8

НИШ, ЧЕТВРТАК 8. ЈАНУАРА 1915 ГОДИНЕ.

ГОД. XV.

УРЕДНИШТВО и АДМИНИСТРАЦИЈА НЛЛАЗИ СЕ У ШТАМПАРИЈИ „ГУТЕНБЕР Г* Број 5 пара

ОРГАН СРПСКЕ СОЦИЈАЛНЕ ДЕМОКРАТИЈЕ

№$ШНА БРЗУ РУК.У

Писмо атииског дописника „Јоигпа1 с!ез Ва1капз“ које доносимо у данашњем броју постакло нас је да, већ не знамо који пут, говоримо о држању балканских држава кад је реч о савезу међу њима. Атински дописннк је неоспорно упознат са гледиштем атинских званичних кругова, као што и Радославов говори у име званичпих бугарских кругова, као што и „Самоуправа" сваки дан у својим полемикама са бугарском штампом износи гледиште вођа радикалне странке, то Не рећи меродавних лица за решење ннтања о балканском споразуму. Врло је интересантна ствар како се за толико време не може наћи основа за тај споразум, кад га „сви желе“ и кад сви траже ту основу. Још је интересантнија ствар што на ствзрање те основе није могао да утиче ии европски рат, а најинтересантнија је ствар шго оча пнје могла бити створепа ни онда када је Балкану запретнла опасност од немачког блока, када је Аустрија крочила једном ногом у каплју истока, у Балкан. И још самоједан корак, па да Балкан за дуго времена — можда и до Социјалне Револуције — остане погчињен и ексллоатисан као колонија. Ако је до увиђавности и политичке проницаљивости, ми чак верујемо да је и ње довољно бпло у балканских државника да се увиди неопходна потреба не само балканскога споразума већ најчвршег бал канског савеза. Ако јс до искуства, и њега је довољно било из целе историје Бзлкана да и слепима у политици отвори очи. Ако је, најзад, требало показати истинске брнге нрема балканским народима и њиховим судбинама, то је био једини начин да се она испољи. Савез се наметао свакога тренутка, свакога политичког момента. Па ипак савеза још нема, а из свакидашњих изјава државника балканских не види се искрена тежња ни за каквим озбнљним споразумом. Грчка влада отворено изјављује бојазан да јој Бугарска не дође за суседа у околини Битоља где нема стратегијских граница. Она и после измирења очекује напад од Бугарске. Она очекује истребљење грчкога живља са територнје која би се уступила Бугарској за споразум. Она очекује савез Бугарске са Албанијом а преко ове и са Аустријом или Италијом против ње и против Србије, када Бугарска добије додир са Албанијом. И не вара се када то очекује, јер је она заједно са српском владом задужила Бугарску многим сличним стварима. Бугарска влада, опет, озлојеђена

губитцима у прошлом рату са Србијом и Грчком, злурадо се смешка на тешку ситуацију у којој се налазила и налази Србија, а у којој ће бити и Грчка ускоро, и тражи целу Македонију, Солун, Кавалу и Драму па да склопи споразум. Она нарочито настојава на томе да предвоји Грчку и Србпју, да добије везе са Албапијом и да увећа своју територију толмко како би била најјача држава на Балкану. Српска влада и српски владајући кругови, под притиском Аустрије и под саветпма Русије пристају на споразум, само да увек остане могућност да два савезника могу скочити на једнога и удавити га. Они шкргућући зубима пружају усне на пољубац и спремају се да одгризу успу своме савезнику с којим треба да се пољубе. Румунска влада би се мирилаали јој се не упушта уграбљени плен прошлога рата; или, ако што од њега даје, тражи да јој се сгоструко накнади на другој страни. А над свима њима стоји руска влада, руски царизам који, сада ил никада, хоће Цариград и Мраморно Море. Њему је пошто пото стало до тога да оствари најдражи циљ своје спољне политике. Балкански народи треба да му послуже за то а он ће њима бацити коју кост да се кољу око ње. Сада му треба да су они мпрнн и да су сви на његовој страни, зато се и упнње да створи па Балкаиу ма какав споразум; још боље ако неће бити трајан, још боље ако ће изазвати размирнце одмах после свршетка европског рата. И сада нам није чудно нити је ствар више интересантпа што савеза и споразумл иема. У преговарачкпх страна нема пскреностп, нема тежње за споразумом, као што у њиховог судије нема искреностн да ствар правилно пресуди. Сви владајући кругови су заинтересовани само тиме да добију што већу територију, без обзира на народност која је насељава; да обезбеде своју надмоћност над осталим савезницнма, без обзпра хоће ли сутра бити због тога нових сукоба; да круне својих дннастија ставе изнад што више балканских сиромашнпх сељака; да омогуће што већу експлоатацпју својим младим капиталистима и зеленашима. Ето, зато они не могу ннкада створнти трајан савез, трајан споразум. Један трајан савез је сасвим друкчи од онога што они покушавају створити, на другој основи, управо на здравој основи која почива у интересима народа. Но о томе у идућем броју.

Новинарски јеловник

Ја незнам затто овај свет баца маријаше за Трибуну, Новости и остале шовинистичке листиће. Разумем да их човек купује и чита једну недељу дана ; али зашто и после, кад се сваке недеље понавља само оно што је писано прве недеље европскога рата? Наши ресторани имају свој строго утврђени јеловник. Зна се: понедеоником граишк пире, уторником кељ, средом пасуљ, четвртком кисео купус, петком пасуљ, суботом кромпир (и палачинке), недељом сарма. Е, тако исто и ови наши шовинистички листићи имају свој строго утврђени јеловник којим сваке недеље сервирају своју стрпљиву публику. Ево тог њиховог јеловника: Нонедеоником: Белика руска победа. Уторником: Фрања Јосиф на умору (а можс и абдицирао). Средом: Виљем полудео. Четвртком: Руси пред Пештом. Петком: Чеси се буне. Суботом: Аустрија моли за мир. Недељом: Немачка моли за мир. И тако стално: данас добили ба • тине Немци, сутра добили батшне Аустријанци, прекосутра добшш батине Турци ; док је у ствари само једно тачно и нссумњиво у току целог досадашњега рата, а то је — да је батине добио Наум Геџа, уредник Трибуне.

Оставка графа Берхтолда Шта мисле Бугари

Прспорец, орган демократске парлије којој стоји на челу г. Малинов, бивши министар председник, овако коментарише, у броју од 3. јануара, Берхтолдозу оставку: Досадашљи аустро-угарски минисгар сполјНих послова, граф Берхтолд, папушта руководство спол.ном полигиком дзоглаве монархије. Он је важио као учсник покојнога графа Ерентала, који га је и наместио као свог каследника на тај високи положај. Школа Еренталова одликује се тиме што се њени ученнци упињу да сачувају извесну иезависност Аустрије у односу према Немачкој и да створе и ојачају нарочити аустријски патриотизам. Та политика коју је спроводноједан снажан човек као што је Ерентал, имала је извесног успеха. Њоме су били незадовољни и Немци и Маџари, али су је триели. Његов наследиик Берхтолд није оправдао наде свога прсгходннка: он иије имао моћну руку Еремталову. И како према свему изгледа, оскудица снаге и решености и оборила га је са овог високог положаја. У толико пре што је, иа супрот љему, у Угарској министар председник граф Тнса, човек енергичан, силан, државник првога реда. Сви маџарски државници имају ово политнчко схватаље: Маџари треба да се ослањају на једну велику силу, сад ианрнмер иа Немачку, како према свсму изгледа; само таква Угарска моГш је да сачува власт над оиима који улазе под круну светог Стеаана и може да има великог утицзја. Најбољи помагач Немачке у садашњем рату несумљиво је маџарска армија. Ето ту се додирују интереси ових двеју земаља, као год и у подземној борби протнв школе графа Ерентала. Смеиа графа Берхтолда управо и значи то да у Аустро-Угарској утицај Немачке постаје све јачи и да ће у њој, још колико сутра, Маџари бити пот-

Излазе сваки дан

пуни господари. Наследник графа Берхтолда, Буријан, помаџарени је Словенин. Додуше, велику су улогу играли и дипломатски неуспеси Берхтолда за ово љегово уклаљање са ноложаја. Савезници Аустро-Угарска, Италија и Румунија, тек што нису прешли у противнички логор. Додајте свему томе и војне неуспехе и унутрашње незадовољство, које обично добија свога израза у променама миннстара, па ће вам онда бити јасно зашто је граф Берхтолд напустио свој положај. _______ Гољење еоцијалиета Царизам остаје увек исти У Одеси је осуђен друг Адамовић, са још 73 друга, што су издавали једтн синдикални лист а нису га пријлвили цензури. Адамовић је осуђен на прогонство у Сибир, двојица његових другова на дугогодишњу робнју, а остали на дугогодишњи тежак затвор. Вук длаку мења, али ћуд никако.

Око опакака Пацови беже Кад су несавесни лиферанти румунског опанка ухваћени па делу, онда је цела компанија уз припомоћ својих јаких веза развнла акцију да се ако ништа друго а оно бар спасе оптуженичке клупе. Али како изгледа они ни сами не верују да се овако сраман злочин може заташкати, и сад се спремају да беже. Поуздано смо извештени да је један од главних представника те компаније извадио пасош, и по савету најближих пријатеља спрема се да бежи у свет, као војни бегунац; а пријатељи који га не могу спасти апсе, теше га тиме да ће носле рата бити опште помиловање. Добро би било да наше пограничне страже буду упозорепе на ово.

ГРЧКИ ПОГДЕДИ На балкаиски споразум Једна политичка личиост из Атине износи у једном писму „Јоигпа! без Ва1капз“-у мишљења грчких меродавних кругова о споразуму између Грчке, Србије п Бугарске. Из тога писма вадммо све главне мисли. Мисли се да се Грчка противи концесијама које би Србнја учинила Бугарској ради учвршћавања споразума. Међутим њени захтеви се своде на двоје: 1) да добије онај угао са Дојраном у случају да Бугарска добије леву обалу Вардара. 2) у случају да се Бугарима да и преко Вардара, да се не може ићи даље од граннце битољског округа. Дописник, затим, образложава грчко гледиште. Дојран је веома важан као стратегијска тачка. Он је удаљен свега три часа жељезницом од Солуна. Грчка га је уступила (према уговору одјула 1913) Србији стога што је Србија савезница и за доказ поверења које има у Србију због чега јој је дала и све трговинске повластице у Солуну. Али Грчкој се не би могло опростити ако би она показала исте осећаје према Бугарској у погледу повластица у Солуну, тој „Меки бугар-