Radničke novine

БРОЈ 94

НИШ, ПОНЕДЕЉАК 6. АПРИЛА П15. ГОДИНЕ.

ГОД. XV.

УРЕДНИШТВО и АДМИНИСТРАЦИЈА НАЛАЗЕ СЕ V ШТАМПАРИЈИ „ГУТЕНБЕРГ* Број 5 пара

ОРГАН СРПСКЕ СОЦИЈАЛНЕ ДЕМОКРАТИЈЕ

Дитање пардаментаризма

Према томе, и протнвустанно и ненарламентарно је што је буџет за ову годину решен у ванредном сазиву, кад се данаиг-ва Скупштииа мора сматрати као законодавпо тело које функционише, бсз икаквих ограничења, као и Скупштина која није распуштена. За ово наше мишљење постоји још један разлог. Ако уопште ма која Народна Скупштина треба да буде само у ванредном сазиву, као што Самоуправа тврди за данашњу Скупштину, онда би парламенат, парцијално и провизорно, по гој логици имао да остави на страну рсдовне своје послове који се попављају сваке године и под свима околностима, сем у случају да државна заједпица прееТане постојати. Законодавац је баш и хтео чл. 54. Устава да парламенту сачува његов редовам карлктер, да га учини што независнијим од краља и владе, да бн појачао њего ју иницијзтиву и дао му могућности да не решава по кратком поступку. Ванредни сазив пак иде на руку краљу и влад,, да лакше, готово по својој вољи, прекидају рад законодавнога тела и сазивају Скупштину само онда када имају, поглаВ1.то, да се решавају њиховн предлози и држе га на окупу докле они налазе за потребио, у толнко пре шго у иашој парламентарпој пракси има неколико нреседаиа да се одложена Скупштина и после два месеца нпје сазивала поново у истом сазиву, што по чл. 54. ставу III Устава треба да буде, а да су и без престанка њеног седнице одлагане у истом сазиву по'други, па и трећи пут. Шго се тиче другога нашега захтева да Скупштина буде сталио на раду, ми имамо уза се масу политичких и моралних разлога који потирђују као правилно наше гледнште. Ми полазимо са гледишта да Народна Скупштнна није само репрезентант, већ и фукционар. Данас пак, нарочито, она треба да се осети као стожер напора сви/у нас, као жижа наше за/еднице, као будан чувао егзистенциЈе нације. Да је наша Народна Скупштина н. пр. оно што је у француској Комора, у којој, .с масом чланова, с пуно права и моћи, раде готово непрекидно разни одбори за послове из свих државних граиа, одбори који стоје у сталној вези са владом, који у неку руку оличавају непрекидно учешће нарламента у владином раду, који, тако рећи, представљају парламентарнуконтролу њенога рада, па отоме дају чак и јавна обавештења, онда би се ми мање бунили протину нерада Народне Скупштине. Или: кад влада не би толнко волела тајанственост собних зидова и прелазила преко многих важних предлога и питања која јој посланнци упућују зато што зна да може да их изигра, одн.

( 2 ) учини беспредметним кад се Скупштина одмора, — ми бисмо се уздржали од ошгрих напада које јој често упућујемо. Али зато што видимо како се данас не осећа моћ парламента, како он губи од своје вредносте и како се лишава задатака који данас има, мн у тој пракси гледамо озбнљну опасност за његову будућиост, опасност за жнвот масе народа, опасност за паше жртве. Отуда се н опажа једна страшна појава: како се губи поверење у Народау Скупштипу, те неће бити чудновато ако досадашња пракса нзазове и анархистичке тенденције доле а реакционарне ударе горе. Само гешефтс-патрпоти могу рећи: Кад топови грме Скупшгинп има да ћути! Правда то брани тиме што у рату нема унутрлшње полптике, а за спољну полнтику довољан је краљ и влада. Жалосно је што то мишљење деле и они који су тобож присталице парламеитаризма и који покадкад воте да се хвале својом етикетом „народна радикална странка* и ,,раднкална демократија 11 . Нзиховч ногледн па улогу парламента обога • ћавају нашу устазну праксу мзтеријалом који је државно-правним теоретичзрима добро дошао да оправдају своју реакцпонарну логику. Вапиз.

НА БРЗУ РУКУ Царство Немањнћа Изгласан је један ратни кредит од 90 милиона. За њим је изгласан други ратни кредит, од 110 милиона. А данас се изгласава тре/ш ратни кредит, од 200 милиона. Толико нас кошта ирва половина рата. Друга половина са трошковима око демобилизације и ликвидације кошта/хе најмање још толико, тако ћемо из овог ослободилачког рата изаћи стгегнути око ногу тешким златним окозом од једне милијарде. И онда, пошто смо годчну-две дана ратовали за наше савезнике, мораћемо ! бар сто-двеста година за њих радити'... I За мене данас више нема сумње: Србаја ће после рата збиља представљати царство немањића...

Мишљење Фрлнцуза Париски социјалистички лист 1‘Нитапће доноси ову кореспонденцију из Копенхагена: Ево уопште како се сад одржава ситуација. У Румунији се ратоборност смаљила; Бугарска се све вшце приближава Тројном Споразуму; Грчка сад муку мучи са својим унутрашњим односима. Разуме се, сувише би рано било рећи да ће Румунија до краја остати неутрална. Али је очигледно да њу узнемирава судбина Цариграда. Она

се боји да Дарданели не пређу у руке неке велике силе у место да се интернационализују, у ком би случају Румунија постала васална држава те велике силе. У Бугарској је положај сасвим друкчији. Може се позитивно рећи да се она све више удаљује од Немачке; и није нимало немогућно да она узме оружје и приђе Силама Тројнога Споразума. Та промена има у првом реду да се припише паду Венизелосовом. Што се тиче Грчке, она ће стално чекати док се Бугарска не определи. Србија и Италија Далматинско пигање Париски кореспондеит добро информисаиога швајцарског листа Оагеие сЈе Гаибанпе саопштава како се нзмеђу Руса и Талијана развио жесток спор око питаља да ли да Србија изађе на Јадранско Море. Италија не одричс то право Србији; само је питање — и ту посгоји велика разлика у мишљењу — где да буде Шај излаз и колики да буде. Србија трзжн да влада целом Да.шацијом, чнје се становништво по раси, по језику и аспирацијама сматра као српско. Тиме би се дефиинтивно решило питање српског иридентизма и Србијл би се дао један про' зор на мору од Задра до Котара, у ду| жини тако од 400 километара. Контра-предлози Италије још нису I довољно познати. У париским дипломатј ским круговима овако фор.мулишу тали| јанске контра-предлоге: Италија, која на основу иринципа националности оће да влада Трентином и Трстом, не присгаје да Србија, у име истога принципа, влада Далмацнјом. Она нуди Србији једну планинску линију која почиње од вароши Метковића, при ушћу реке Неретзе, у јужној Далмацији, па се свршава код Драча. (Подела Албаннје између Србије, Италије и Грчке сматра се као неизбежна). Срби енергично одбацују такво решење питања, и то из ова три разлога: 1) Што у том случају српско становништво у Далмацији неће бити ослобођено иего ће само променити јарам; 2)Јадраиска обала између Метковића и Драча нема-ни једне погодне тачке за подизање пристаништа; 3) Цела Босна као год и северни део Србије биће принуђен да преко туђих пристаништа излазе на море, те ће, на тај начин, остати и даље у економској зависности.

Комунадна подитика Како се ради у крагујевачкој оп штини За ових 7 месеци од како живимо у овој ратној атмосфери, наша општина или боље рећи општинска управа показала се тотално неспособна да ма шта корисно учини за благостање својих грађана. Социјална политика општине крагујечачке била је сведена на мртву тачку.

Излазе сваки дан

Нзша одборничка социјалистичка група била је та која је општинску управу стално подстрекавала на рад, на сазивање седница, а логично је да у овим ратним данима свака општина која жели да ради за благостање својих грађана има пуне руке посла. Наша група обратила је нзрочиту пажњу на ове гри ствари: 1) Помагаље сирогиње и породица војних обвезннка. 2) Питаље о хлебу и набавци брашна. 3) Питање о онштинском санитету. Ја ћу вам у неколико кратких хипотеза изнети наша гледишта и акцију по свима овим питањима која горе споменух. 1) Помагање сиротиње Крагујевачка сиротиња н добеглице из разиих места пе добијају скоро никакву помоћ од општиие.

Тада сам помислио: Зар није „Србија рај сиромашног човека "? А о псмоћи снротних породица, и војних обвезника и да не говоримо. Пре неколико дана пред одбор су биле изнесене нз секције неколике молбе за решење помоћи. Од 80 молби решено је 10 свега: по* 5 дин. месечно. За осШале је речено да се нема кредита\ Председник општине г. Сава Јанковић отишао је толико далеко да је рекавћ „Стари људи не треба да живе“. Наша група протестозала је енергично иротиву ове жалосне изјаве као и противу целокупке нсхатности општинске управе по овоме питању. Кад су у питању банкети, параде и подмирење разних партизанских прохтева, онда се новац увек нађе па макар се од општинског одбора и ванредни кредит тражио. Наши одборници притерали су у тесиац сзу господу одборнике из већине да се донесе оваква одлука: „да се. ово питање прве идуће седнице изнесе на решавање као врло акутно с, тим да општински суд нађе иачина и пута да се и потребан кредит стави на расположење за помагање сиротиље".

Бездушни /вуди Све је профанисано!

И најхуманија друштва и установе код нас су промашили свој циљ, јер у њих су увучени људи који и туна хоће да се користе и да теку себи капитале на рачун ове сиротиње, која по њиховом нахођењу не треба ни да живи или боље рећи да живи у толико, — у колико ће само моћи бити од користи газдама. Тако, јављају нам неки другови из Ужица да су д>д скоро почели тамо раздавати жито као помоћ сиротиљи и да је томе одбору благајник газда Јевта Виторовић, опанчар тамошњи. Пошто људи нема, то за ово жито у општину са џаковкма махом долазе жене и деца, које човек од туге не може да гледа, како су голи босн, бледи, испијени, да се једва као неке мумиЈе крећу. Жито ово које добијају ваљда по пола кииограма дневно на једно чељаде, морају сами да насипају у своје цакове, да носе до ваге да мере и да носе својој кући. Која пак од жена или деце није кздра то учинити, одмах јој се г. Јевто да се не би мучила стави на услугу н понуди јој да јој плати у новцу по 0-20 п. д. кг. док је на пијаци 030 п. д. Те тако и вук сит и овце на броју: и г. Јевто учинио сиротињи услугу и на сваких 100 к. добио без икаква труда по 10 д. И што је још најжалосније, ова пљачка сиротиње врши се под кровом Богиње