Radničke novine
БРОЈ 179
НИШ, ПЕТАК 3 ЈУЛИ 1915 ГОПИНЕ
ГОД. XV.
ОРГАН СРПСКЕ СОЦИЈАЛНЕ,^МОКРАТГ!Ј1Г
УРЕДНИШТВО .4 АДМИНИСТРАЦШ * НАЛАЗР СР У ШТАМПАРИЈК .ГУТЕНБЕРГ*
Број
5 пара
Излазе сваки дан
Опанчари
гугарска и Споразу ч д Споро теку преи/В -ри Први чин је свршен. Оаанчари I мена на вречс огме се и нехотице ио- ј Како нише руски лист Б-лржетјх Вјсу лакованим иипелама попунили су некп прнгуше.гл цијук из ове г.жплс ! > ом °сшп у броју од 24 јунз. дипломатија ј .. . I , г Четво жога Спорааума још се испрестано ; апсане. пашли су с.е одјеаном на пацова који продре, преко шлкана, _ . _ Ј ; оиом месту о коме нису ни сањали. јМалог Журнала , Нозе Рсчи и ТриУверили су се у тачност скептичке \ буне у шнру ј.тносг. Го нацови дају филозофије, у оиу дубоку истииу:! од ссос ав а за да је све сумњиво, — па чак и моћ ј скреНемо пажњу па ове помилиона. И лок њнхове цимерколеге, Ј анс 11 ми позннамо па опрезносг.
пауци, преду тихо своју мрежу, оии, млаци и осиомм нашп капиталисти, размишљају, и кртз њихоне анрде и ограничсне главе почиње нзјззд пробијати уверење да чак ни у Србији није све могућно. Првн чин је свршен, и завеса је пала. Цела нублика, која је са нанрегну гом пажњом и страсним нитересовањсм нратила почетак ове скан-
Нека надчежии и одговорни отворе добро очи; нека јавно мњење и на род Д'»бро наоштре уши! Не треба да се занесемо п успавамо ирвим успехом зимушње потерс; треба у овој ајцц на курјнсе изгуратн до краја! Нека се јецанпут стекне уверење п добро запамги: да се у овој земљи има ие само осећање зл ре-
на последњу
занкма својим одговором бугарску ноту. (1твар је у томе што Бугарска тражи за своју иптерзенцију целу МаНедонију, заједчо са спорном зоном, а дипломатија Четворвога Споразума не даје ни у ком случају Скопље га скопљанским вилајетом У исто време Споразум изјавлује да ће помоћи Бугарима да оствзре своју жељу тек пошго ге сврши рат и у оној размери у кгјој С/ би »јуду дтбили Н“ие територије. У руским дипломатс <'им круговима неРУЈУ да с< -‘ ис 'Р е скоро одговоркти на Сугарску ногу.
Итзлкја у то време понудила'Француској Д плочагску потпору и то без услова и с ‘-м тога. на случај рата, обећала дз Француској стапи на расположење ита лцјанску војску од 500.000 љ>ди с тим да Француска гарантује Италији да је пе1»е напасги Аустрија. Ово саоиштење је потпуно неосновано: Игалија је осгала потпуно верна Тројиоме Савезу све докле Аустро-Угарска није повредила уговор. Овде треба лриметити да док оптужбе противу аустријске иолитике износе одговорни људи, и па основу званичних докумената, дотле се аустрнјске оптужбе иротиву италијанске полвтике оснивају на дажним свелочаиствчма једног неодгог рно! човека, којк нзмишља разговор са лицем, које Сада више не ж »ви те га пе може дрмантовзгн. ЛОЈђОПрНбрОДНИ Ј Говор минисфа Крипошејина
волг проти ! неваљзлсгана, него јочј далозне афере, одахнула /е са задо-! 11 енерп|јп за кажњапање. опзпљчв.ј вољством. Последњи покрет војног | кажњавање тпх неваљалс гана! Инје иследиика, г. КонстатиновиНа, који»допол>ио бунитп се н љупми се: то је, изненада, једним вештим ззмахом,;се све до сад рздило па нмшта није бацио мрежу на цео овај рој без- , помогло нити злочнне сиречпло; брижних милионарских лептирова, него треба још н бдигм, радити, изазнао је општи анлауз. И код насјтрджити, неуморно тражити, без по се почело водити рачуна о оправда- пуштања тражитн да зликозци буду'узсло >чешћа преко 100 лицз. Огварајући ном револту јавнога мњењп, и код најстрожпје кажњепн, јер би било кинг Р с *' миннс.гар пародне привреде Крк-. нас. се најзад почела давати сатис- безумно имати милости према онима факција увређеном народу, прелазе- ј који иису има.ти ммлосги према намл ћи преко извесних Јуристнчких фор- и прсма намим милим и лрагим малности које по правилу ометају на положајима! Правду место да је помажс.
Отворен је конгрес лелегата' пољонрииредног одељења Миннсгарстаа Привреде за откуп жита за иотребе аојске у присуству председника земсгава и пред ставника ми..истар»;тавз. На конгресу је
НА БРЗУ РУКУ
Кроз кратко време има да се настави драма.Треба продужити онде | Коме „ р " т " а слава где се почело. Треба дати народуј Највећа сеизација данашњега раша , 11 уНу сатисфакцију поит го је ОВО ДО- ћ.репуног иовишсшима и изченађењимааио \ поколеоалз јззтна годива. Нзше земљи-
вошеин одржао Је говор, у коме Је >ка-; зао, да је задатак делегата припрсмање ј хране за трупе од нове жетвс за борбу ј с непријатељем до потпуне добеде. Сада ћемо, казао је Кривошеин, доч^кати нову жетву, имајући још резерве од старе. Главни циљ конфер. нције јесте израђивање гепералнога илзна за предстојећи рад. С,ви извоштаји, казао једаље министар Крнвошеин, уливзју једну главну мвсао, један општи утисак о пољопривредној моћи Русије, коју ни мало није
сад сзмо обепање. 1реба зликовце нојпише и. ирославили Као чешири наји казнити а не само заплашити. Тој вс/1Г њихове кулШурнг јпекозине сматра. „■ ју се: Каншсва Кришика Чистог Ума, господи којз су досад летила на кри- ф ^ сШ< к ^ ш топ коли6ра 4 ј лима својих милиона, треба датн при- и ова загушљиви гасови. лике да осете сурову стварност. Кад МНјутим, шт ј се бар овога последЈ г њег шиче, Немци су плпгиЈашори, и они небројепс жртне њихове несавесно- С у украли туђу славу. Чију? Ношу\ Не сти и адапљивосги труну у гробу, всрујете? Е чујте: , " Вџ се дабоме се/шше оне дцв*е нанраио ](. Г -а бар њих неколицина р 0 (ј Н( . цесме Женидба изра Душана. И труну !а робнји. Кад се нису хтели онда. свакако ћете се сетиша и нојводс Ва
' су загу гиљиеи гасови. Због н>их су се Немци ј ште, као и раније, изобилује резервама;
у храки, благодарећи Богу, који нам јс ; гогова свуда подарио величанствечу жетву. Русија је спремна аа издржи борбу ј још годинама без и иајмање опасности; од ма каквог ослабљења. Више него то,
1ЈЈ1 (II! Ш IУ ШЏ
Средишни Одбор тражи извештај о држ њу и раду г. Ђоке Несторовића О држању г. Ђорђа Несторовића, предссдиика београдске општине, о и.егоном узурпирању одлука месног одбора и нападу на поједине одборнике, било је нсколико пута речи у Радничким Нови нама. Го је, као што чујс-мо, дало повода средишном одбору да о твм стварима потражи изрештај пуног месног одбора, према коме ће он предузети даље кораке. Ми држимо да ће се меснн одбор показати на висини свога позива и савесно ооавештење датн. Разуме се, да се и нашим друговимз, који су или у месном одбору узимали учешћа или његов и г. Несторовићев рад имали прилике пратити, пружа могућност да и са своје стране средишном одбору пошаљу потребна обавештеља, како би се једаред стало на пут самовољи и шелртљанству овога господина, који ни толико прибраности мема да сам увиди: како ннје за положај којега је се примио на несрећу београдске сироткње м на срамоту демократије.
Талијанске финансије
она може изобилно свабдевати потребним ј Један звапичан извештај
резервзма не само своју сопсгвсну вој- I ску, него такођс и све савезничке војске.! Крквошеин тврди, да поред ратнога ста-1 жа нарочито висока цена житу не постоји као општа чињекица у земљи и да ништа не дзје повода предвиђати је и у ј
покопаватп злновестнма С-вести ие- лачка ' ко Ј и Ј е цушшоо из уста »одар ништа не дзје повода предвиђати јс иу риннш ЗЛИОВССШМЈ ^.нсити, пе ВламениШак0 „злзиаао ианику у Душа- будуће. Подсећајући иа говор Лојда Џорка сад савијају главу пред наредба- ! новој во/сци. џа да у садашњем светском рату сиага ма апсанџија. Кад 31 њих нису ва-ј 010 Р' чидите, тај зигушљивч гас\ постићи победу нс лежи у ефективима и ! којпм данас Немци изазива/у сшрах и војпичкој спрс-ми него у савршенству техжпле моралпе регуле, Јгека бнда важе ј јпреЦет у војс.ци тројнога Спорозума. |ничке производње зараћепих народа, Критамничка правила. Не бисмо се ми враћали па ову ствар да нисмо изазвати Не бисмо опомињали судије да не осећамо извесну бојазан. Јер у овој паузи, у овој тншини која је насгала после првог чпна, ми поодшна слушамо 1 их шум и ивтајно глоцкање једног легиона капиталистичких и бирократсккх пацова који су ирилегли и навалили сним силамл дч прогрнзу и раскнну мрежу у којој се на лазе уловл.еич њихови богати рођаци, комиањоК'Л и протекгори. Го се све ради опрезно, у највећој тзјности, алн се ипак радн, енергично ради, неуморпо ради; и сам ј с вре-
.4 ево како су Немци дошли до њега: ‘ вошеин је казао: Делећи је и идући нај Као што се зна, покојни Јохан Волф- '■ даље у тој парздоксалној мчсли, алн која ] ганг/ете био Је. после А1а/ кса, нојвећи' представља сгварност, тачно јс да ћ;, пангерманисш. Онје, управо, први и почео ако рат дуго потрајс, иматн последњу ирипремаши данашњи евроиски рпт. И, одсудну реч земљз, која јс калра да не измишлмхјући шако спа могућна средстпа | ограничепо својим сопствсним срсдствима прошив сила Тројнога Сиоаазумо, Гете, храни своје становништво и своју војску, преко снзга пријатеља Грима и преко \ па ма се они безгрзнично множили. Вука Караиића (који је, као што се сад јасно види, био немачки агент) сазна за ] овај хемијски проналозчк г. Валачка ' ТРЖПК П РПК ПРМ (коме нијебило баш шешко пронаћи ово ’ “/!>***\ Ц* «У^1СјУ1 генијално срхдство пшито је им јо три Ко ј е : АуСТриј Р ц | пли главе, кано нас »верава народни гуслог). ТаттиЈапи?' Гете оом х се /« , посведе то. з јед- -* но са „Ж л г - см ч>еснницо.ч Хасан-и •. нице“ (оео о.!. ,им Чесмом само је хтео ■ Тз шјанска влада саопштава оао: да затура Шраг и да сакри/е своју главну ; „Винер Алгемајне Цајтунг" <>б)авл.уЈ'у нам ру) и тако украде ЏаШент нашега ] |>езиме једнога поверљивог разговора,; Балачка. Државни хемичари одм^х пре- ] који је његов дирекгор, како се тврди у пишу из те песме рецепт за Балачкове листу, водио 10 ј нуард 1906 (нони пил) модре пламгноае,дотури јошнсшто мало ' у очи алгеоираске конференцијс са фрзнса сооје стрпне, и. тако Чостану данашњи цуским министром војним Рувисом. Том загушљиви гасови. 1 приликом је Руаке тобож казао, да је I
Дз. би демантовалн тенденциозне гласове, које је аустријска влада пустила у иносгранство, о финансијској ситуацији Италије, изнећемо овде резултате финансијске године 1914—1915. закључене 30 јуиа (нови стил) а за коју већ имамо на расположежу провизорне статистичке податке. Узевши у обзир главне приходе, налазимо да су порези на рад донели 298 милиона лира, са повећањем од пет ипо милнона према постигнутим резултатима у буџсту за 1913 — 1914. Порези нз потрошњу дали су приход од 478 милиона лира, док се месеца децембра прсдвиђало десет милиона више. Монополи (со, луван и т. д.) дали су 573 милиона, дакле пет и по милиона мање него што је предвиђено и 26 милиона мање него раније године. Непосредни порези дали с:у 578 мнлиона, т.ј 39 мнлиона више него прошле Риднас а шест иио милиона више нсто цао је поедвиђено. Државие устзнозе (пошта, телеграф г телефон) дали су прихода 171 милион, пег милнона више него што је предвиђено. Укупна сума главннх прихода без трошарине на жито, била је две милијарде и 100 милиона са мањком од 23 милиона према буџетској години 1913 — 14, али сд пет милиона више него шго је предвиђено децембра месеца.