Radno i socijalno pravo
»
Ј. Василић; Заштита права радника у случају ликвидације, 306 односно престанка рада организације
Према томе у начелу радници настављају са радом без ограничења, осим ако суд донесе одлуку о ограничењу права овлашћених лица дужника односно о ограничењу права располагања са средствима.
Права радника у стечајном поступку
Када суд утврди у претходном поступку да су испуњени услови за отварање поступка стечаја доноси решење којим се поступак стечаја отвара. Правне последице отварања стечајног поступка настају почетком дана истицања огласа о његовом отварању на огласној табли суда. Правне последице отварања стечајног поступка односе се на статус субјекта стечаја, његових органа, на имовину субјекта и на правне послове.
Наше излагање ограничиће се само на правне послове отварања стечајног поступка у односу на статус субјекта стечаја, његових органа и статус радника.
Отварањем стечајног поступка долази до правних последица које се односе на статус стечајног дужника, његових органа и радника, јер престаје пословна способност свих органа, заступника и пуномоћника, који губе своје функције, ограничава се правна способност, јер стечајни дужник може вршити само послове у окончању започетих послова, дужник мења фирму, јер се називу предузећа морају додати речи “у стечају.
Даном отварања стечајног поступка престају радни односи запослених код дужника. Радни односи радника престају по сили закона, а решења о престанку рада радника, која доноси стечајни управник, уручују се радницима и та решења имају само декларативан карактер. Овим решењима се само констатује да су наступили услови за престанак радног односа, односно да је отворени поступак стечаја - разлог за престанак радног односа по сили закона.
С обзиром на специфичност престанка рада радника због отварања стечајног поступка, због објективне немогућности обављања рада, радници немају могућност за отказни рок. Према томе, радни однос престаје отварањем стечајног поступка, без отказног рока, а решења представљају само констатацију о престанку радног односа.
Стечајни управник дужан је да о престанку радног односа зпослених обавести надлежни орган за запошљавање на чијој територији се налази седиште дужника, а ради остваривања права запослених у смислу члана 93. став 3 горе наведеног Закона. Према томе органи стечаја пријављују раднике код органа за запошљавање и након тога радници остварују права код надлежног органа за запошљавање.
Стечајно веће може док траје стечајни поступак задржати на раду потребан број запослених, ради завршења започетих послова у циљу