Radno i socijalno pravo

40 В. Поповић: Заштита права запослених у поступку пред судом

Судска пракса се још у овој законској празнини није изјаснила, јер за то није било времена, иако је то од битног значаја у систему заштите права запосленог.

Ово питање може да се реши на два начина: прихватањем досадашње судске праксе, засноване на ранијим прописима, по којој је надлежни орган послодавца био дужан да о захтеву запосленог одлучи у року од 30 дана од дана подношења захтева, или примењујући начело ефикасности из члана 7. Закона о општем управном поступку, а сходно применом члана 208. у вези члана 236. истог Закона, такође утврдити обавезу надлежног органа да по захтеву запосленог или по службеној дужности донесе одлуку о његовом праву у року од месец дана.!)

6) Рок за подношење тужбе

Подношење тужбе суду ради заштите права из радног односа у законском року је други битан услов за вођење судског поступка.

Према члану 58. и 69. Закона о основама радних односа и члану 114. Закона о радним односима РС запослени који није задовољан коначном одлуком има право да покрене спор код надлежног суда у року од 15 дана од дана достављања коначне одлуке, односно отказа уговора о раду.

Тај рок је преклузиван и не може се ни продужавати нити скраћивати, јер се ради о материјално правном року, а не о процесном року из члана 112. став 4. Закона о парничном поступку. То значи да ако последњи дан рока за подношење тужбе пада у недељу или који други дан када суд не ради, тај се рок не може померити на први радни дан. Због тога, протеком рока од 15 дана за подношење тужбе, запослени губи не само право на судску заштиту већ и право које је требало да буде предмет судске заштите, без обзира да ли се ради и о очигледној повреди права. О томе се судска пракса изјаснила бројним одлукама, а као пример наводимо решење Врховног суда Србиј 133. Op. 113/93.

oO

1) Проф. др Б. Шундерић у чланку “Право на приговор“ објављеном у часопису | -3/97 Југословенског удружења за радно право и социјално осигурање указује: ТУ поступку остваривања права примењују се одредбе Закона које регулишу радне односе и колективних уговора, општег акта и уговора. Међутим, ови тзв. матични прописи не садрже све неопходне одредбе за одлучивање, онда се супсидијерно примењују одредбе Закона о општем управном поступку. Управо се овде ради о једном важном односу за остваривање права који радно законодавство није регулисало. Ради се о току у коме би послодавац, односно његов орган били дужни да донесу решење. Тај рок је утврђен у члану 208. Закона о општем управном поступку...

Имајући у виду да природа права из радног односа захтева да се о њему одлучује по начелу хитности, ... требало би прихватити одредбу према којој је послодавац, односно његов орган дужан да решење о остваривању права донесе и достави га запосленом што пре, а најдоцније у року од једног месеца од дана предаје захтева, односно дана покретања поступка по службеној дужности“.