Radno i socijalno pravo

В. Вучковић: Одговори на питања 369

ба донети решење којим ће радник бити трајно распоређен на послове и задашке које је обављао пре доношења оспореног решења

Одговор:

Не. Он остаје трајно распоређен на раније радно место, чак и да је решење о привременом распоређивању законито. На то радно место вратиће се или кад прође време привременог распоређивања, али ако се у судском поступку испостави да је решење о привременом распоређивању било незаконито. Ваља само напоменути да овај случај упућује на режим раније важећег Закона о радним односима ("Службени гласник РС" бр. 45/91...) који је познавао интерну заштиту у сваком случају када је одлучено о његовом праву, обавези или одговорности, за разлику од новог Закона о радним односима ("Службени гласник РС" бр. 55/96) у коме је интерна заштита сведена на случајеве изречене дисциплинске мере престанка радног односа.

7. Питање:

Запослени Против кога се води дисциплински поступак је обавестио дисциплински орган да због болести не може да присусшвује. Дисцинлински орган га није саслушао већ је прочитао његову изјаву. Да ли се ради о повреди правила дисциплинског поступка

Одговор:

Расправа пред органом надлежним за вођење дисциплинског поступка је усмена и јавна, ово правило поставља члан 95. став 2. Закона о радним односима. Запослени мора бити саслушан пред дисциплинским органом, осим ако се без оправданих разлога не одазове на уредно достављен позив. Међутим, дисциплински поступак је и хитан. Одраз овог другог начела је и институт застарелости вођења дисциплинског поступка. Стога се пред дисциплински орган поставља захтев да не повреди начело непосредности, а ипак спроведе поступак у границама прописаног рока. Ако је запослени одиста био болестан, и о томе доставио доказе, не би се могла донети одлука на основу његове писмене изјаве јер би начело непосредности било повређено. Са друге стране, ако би пролонгирањем запослени покушао да доведе до обуставе дисциплинског поступка услед застарелости, дисциплински орган не би смео да погодује таквим његовим тежњама. Питање да ли се ради о повреди поступка мора се обзиром на све околности случаја процењивати у сваком конкретном поступку, али је основни захтев тај да све чињенице од којих зависи одлука о изрицању мере због повреде радне обавезе буду несумњиво утврђене.