Radno i socijalno pravo

Љ. Милосављевић: Остшваривање права на новчану награду... 165

– кад наврши 60 (мушкарац), односно 55 (жена) година живота и нај-

мање 20 година пензијског стажа;

– кад наврши 65 (мушкарац), односно 60 (жена) година живота и нај-

мање 15 година пензијског стажа;

– кад наврши 40 (мушкарац), односно 35 (жена) стажа осигурања и

најмање 50 година живота.

Дакле, кад незапослено лице испуни један од наведених услова за остваривање права на пензију, исплата новчане накнаде се обуставља.

Исплате новчане накнаде инвалидима. У члану 12 став 4 Закона о запошљавању предвиђено је да право на новчану накнаду по одредбама овог Закона остварују и инвалиди рада. То значи да су инвалиди рада изједначени у правима за случај незапослености, као и друга незапослена лица. Међутим, има подељених мишљења да ли право на новчану накнаду има и незапослени инвалид рада коме је радни однос престао по основу престанка потребе за његовим радом (технолошки вишак). Наиме, према одредбама. члана 26 став 4 Закона о радним односима запосленом инвалиду не може да престане радни однос док не оствари право на пензију или једно од права уз његову сагласност утврђено у том члану, а то је друго радно место, преквалификација, доквалификација или новчана накнада (24 до 36 зарада запосленог). Позивом на ову одредбу Закона има мишљења да инвалиду рада не би могао да престане радни однос, ако прихвати да му се исплати отпремнина из члана 34 Закона о радним односима. Код оваквог става немају се у виду друге одредбе Закона о радним односима и Закона о запошљавању и остваривању права незапослених лица, којима су уређени положај и права запослених за чијим је радом престала потреба.

Тумачењем члана 26 став 4 Закона о радним односима, управо би могао да се заузме супротан став. Наиме, инвалид рада заштићен је од престанка радног односа само када је у питању остваривање једног од права из члана 26 Закона о радним односима, а када се ради о исплати отпремнине из члана 34 Закона, инвалид рада није заштићен. У Закону о радним односима нема изричитих норми, да је потребна сагласност инвалида рада за исплату отпремнине, што би значило да у овом случају може да му престане радни однос без његове сагласности.

Сматрамо да ово становиште не би могло да се прихвати, већ је неопходно обезбедити апсолутну заштиту инвалида рада од престанка радног односа и у случају обезбеђивања права на отпремнину из члана 34 Закона. А то значи да је неопходна сагласност инвалида рада да прихвати престанак радног односа уз исплату отпремнине.

Неоспорно је да инвалид рада, у складу са програмом технолошких, економских и организационих промена и критеријумима утврђених Законом и колективним уговором, може да буде проглашен за технолошки вишак и инвалиду рада као и осталим запосленима може програмом остваривања