Radno i socijalno pravo

178 РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО

д) Право на новчану накнаду за телесно оштећење

Право на новчану накнаду за телесно оштећење може се остварити само уколико је телесно оштећење настало услед повреде на раду или професионалне болести. Под телесним оштећењем подразумева се губитак, битније оштећење или битнија онеспособљеност појединих органа или делова тела, што отежава нормалну активност организма и изискује веће напоре у остваривању животних потреба без обзира на то да ли проузрокује или не проузрокује инвалидност.

Право на новчану накнаду стиче се ако телесно оштећење износи најмање 30%.

Правилником о утврђивању телесних оштећења (подзаконски акт) набројана су сва телесна оштећења према деловима тела, односно њим се утврђују телесна оштећења од најмање 30%, као и проценти тих оштећења, која су основ за стицање права на новчану накнаду и за рачунање стажа осигурања са увећаним трајањем.

Према Републичком закону, телесна оштећења разврставају се према тежини, у осам степена и то зависно од процената који не може износити више од 100%, односно према тежини телесног оштећења. Тако су телесна оштећења разврстана у осам степена тј. у процентима од 30% до 100%, а степени и проценти су елементи на основу којих се одређује висина новчане накнаде за телесно оштећење.

Висина новчане накнаде за телесно оштећење одређује се, према степену телесног оштећења, у проценту утврђеном за односни степен телесног оштећења, од основа који износи 25% просечне месечне нето зараде по запосленом остварене у Републици у претходној години.

ђ) Право на новчану накнаду за помоћ и негу

Право на новчану накнаду за помоћ и негу, институисано је Републичким законом.

Право на новчану накнаду за помоћ и негу другог лица има осигураник, корисник пензије и инвалид рада с преосталом радном способношћу, ако му је због природе и тежине стања повреде или болести неопходна помоћ и нега за обављање радњи ради задовољавања основних животних потреба, а потреба за помоћи и негом другог лица постоји када у току трајања осигурања ово лице постане непокретно, као и ако због тежине и природе трајних болести и болесног стања није способно да се самостално креће ни у оквиру стана уз употребу одговарајућих помагала, нити да се само храни, свлачи, облачи, и да одржава основну личну хигијену, као и слепо лице које је изгубило осећај светлости са тачном пројекцијом и лице које постиже вид са корекцијом до 0,05.