Radno i socijalno pravo

200 РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО

Уважавајући поменута начела у већ наведеном чланку проф. В. Брајић се залаже за релативну рестриктивну примјену дисциплинске мјере престанка радног односа. Правичност и социјални разлози налажу да радник буде заштићен од злоупотреба и самовоље. То нарочито важи у структурама гдје има доста незапослених у време када је незапосленост врло висока. У таквим условима послодавац може да се руководи и недозвољеним мотивима, јер на тржишту има довољно кандидата за радно мјесто, и њихови интереси не могу бити оштећени недозвољеним, односно незаконитим поступком. Због тога је потребно да се кроз доградњу законских рјешења (кроз колективне уговоре) унесу одредбе о незаконитости изрицања дисциплинске мере престанка радног односа ако се одлука заснива на нејасном чињеничном стању и недозвољеним мотивима, односно мотивима ван чињеничног стања, које би оправдало изрицање дисциплинске мере престанка радног односа".

Приликом изрицања мјере престанка радног односа нема спора да је морало доћи до нових рјешења у циљу ефикасности пословања у новим тржишним условима. Но то ни у ком случају не значи да не постоји никаква потреба да би се обезбједила примјерена заштита радника. Аутор ових редова се залаже за пуну афирмацију синдиката, тј. да законодавна рјешења императивно, а када ово кажемо и рјешења у колективним уговорима неизоставно би требала у том смислу доградити да се мјера престанка рад ног односа не може изрицати без претходно прибављеног мишљења надлежног синдикалног органа, или бар кроз давање посебног места синдикату у том поступку, или неком посебном партнерском или трипартитном

телу у форми обавезне арбитраже""',

Савремени тржишни начин привређивања недвосмислено од радника тражи, односно захтијева обим и квалитет рада. То је уједно императив сваког послодавца. Уколико тржиште као једини мериторни арбитар "пресуди" послодавцу да економски није пословао, таква економска позиција не би оправдала послодавца да се он придржавао одредби дисциплинског поступка. Не улазећи у анализу поменутих економских а и правних позиција, јер нам то није ни циљ овог рада, осјећамо за потребу да кажемо да наше радно законодавство мора настојати да у основи помири два тешко помирљива захтјева, захтјева послодавца и захтјева радника. Напуштањем концепције изградње социјалистичког самоуправљања и прихватање концепције тржишног начина привређивања, неминовно смо прихватили и концепцију уговорног — најамног радног односа. У тако створеним новим условима изградње нових радних односа радници морају бити свјесни да се "процедурал-

[0 Оп. цит. стр. 610