Radno i socijalno pravo

Д. Паравина: Пресшанак радног односа и нови Закон о раду Србије: склад и 25 несклад са правилима Међународне организације рада

широм света доносе беду и одрицања и то путем права. Те високе циљеве

могуће је остварити кроз сталну сарадњу претставника влада земаља чланица, послодаваца и радника. Најпре у оквиру Друштва народа, а иза Другог светског рата у систему Организације уједињених нација (ОУН), као специјализована агенција за широку радноправну област МОР је непрекидно у служби прогре и социјалне правде ево већ дуже од осам деценија на задово љство 174 државе у њеном чланству, укључујући и Југославију као фондатора. Досада је МОР усвојила 183 конвенције и 194 препоруке о готово свим аспектима широке радноправне области. Трипартитна структура директно најзаинтересованијих фактора и двотрећинска већина гласова као услов за усвајање актима МОР-а обезбеђује висок степен реалности, широку применљивост у државама чланицама и неспоран ауторитет који тек после ратификације, односно акцептирања постају саставни део унутардржавног правног поретка.

Друго, све конвенције и препоруке МОР-а узете заједно генерички се називају "Међународни кодекс о раду" Правила из њега чине признату минималну доњу границу правне заштите радника на универзалном међународном плану испод које се несме ићи актима националног нити регионалног међународног радног права. Тако се константно унапређује положај запослених лица и хармонизује радно право широм света.

Треће, због назначених особености акти МОР-а снажно инспиришу даљи развој и унапређивање радног права на националном и регионалном међународном плану чинећи са њима складну и непротивречну целину. То се најбоље види из примера односа два најзачајнија радноправна акта водећих европских интеграција до чијег разумевања и сарадње нам је толико стало на једној страни, и МОР-а на другој страни. Први пример тиче се Европске социјалне повеље Савета Европе. У уводном делу уз тај акт под насловом

"Радничка Европа" читамо како је по захтеву Савета Европе већ 1958. год. МОР сазвала у Стразбуру трипартитну конференцију – влада, послодаваца и радника – ради разматрања пројекта Повеље, иначе усвојене 1961. у Торину и ревидиране 1996. у Стразбуру, а У чл. 26. изричито говори о партиципацији МОР-а и прописује да ће она бити позвана да означи свога представника који

ће, у консултативном својству, учествовати у одлучивању Комитета 4 експерата '. Од сваке државе која се жели учланити у Савет Европе, између

осталог, очекује се ратификација ове Повеље. Други пример тиче се Комунитарне повеље о фундаменталним социјалним правима радника

Европске заједнице, односно Уније усвојене у Стразбуру 1989. године. ов 8 2 и 888 7204 =

+ Види:[“ Еигоре дег ттаудШеигх, Те5 аппајез де 1" Еџгоре, 5тазђоџга, 1961, стр. 4 и чл.