Radno i socijalno pravo

34 Б. Шундерић: Да ли може Народна скупштина Ребублике Србије извршиши нулификацију савезног Закона о раду _

ЗАШТО СЕ МОРА ПОСТАВИТИ ПИТАЊЕ НАДЛЕЖНОСТИ

Питање надлежности се поставља због тога што је Република Србија још увек чланица Савезне Републике Југославије (чл. 2 Устава СРЈ). Југославија је суверена савезна држава заснована на равноправности грађана и равноправности република чланица (чл. 1. Устава СРЈ). Њу сачињавају Република Србија и Република Црна Гора као републике чланице. Према чл. 6. ст. 2. Устава СРЈ република чланица је суверена у питањима која нису савезним уставом утврђена као надлежност Савезне Републике Југославије. Ово посебно истичемо из разлога што се питање надлежности поставља и мора поставити само у савезној (федералној) држави. Пошто Република Србија није ни савезна држава, нити, пак, унитарна држава, него једна од чланица савезне државе, питање надлежности за регулисање радних односа се мора поставити. Кад се говори законодавној надлежности у Југославији онда је неопходно имати у виду уставне одредбе из наведеног члана и не само из њега. Ради се, у ствари, о основним одредбама Устава СРЈ. Важно је упозорити и на то да Савезна Република Југославија постоји као субјект и у унутрашњим односима и у међународним односима (чланица је ОУН и других међународних организација). Она има свој правни систем заснован на Уставу из 1992. године, има организовану законодавну, извршну и судску власт. Све три наведене државе власти функционишу. Ако је ово неоспорно, а чини се да јесте, онда су творци Закона о раду (предлога) морали имати у виду да постоји правни систем Југославије (који се примењује на територији Републике Србије) и потврђене и објављене међународне конвенције, закони које је донела Савезна скупштина, акти Владе и савезних органа управе. Наведени акти су обавезни на целој територији савезне државе. Овоме треба додати и да су одлуке Савезног суда и Савезног уставног суда обавезне и извршне на целој територији Југославије. Према томе, на подручју Републике Србије примењују се и савезни и републички прописи (што се не сме заборавити) између којих мора да постоји усклађеност _ Уставом је то изричито утврђено. Тако према члану 115. Устава СРЈ закони, други прописи и општи акти у републици Србији, као и прописи и други општи акти савезних органа морају бити сагласни са савезним законом. Савезни закони морају бити сагласни са Уставом Југославије. То важи и за уставе република чланица.Да ли се принцип сагласности републичког закона са савезним

“ Овај рад аутор је написао у време које је претходило упућивању предлога Закона о раду у скупштинску процедуру У том периоду није био у могућности да га објави. Мислимо да је он актуелан и након усвајања Закона о раду.