Radno i socijalno pravo

П. Спасић: Заштита материнства запослених жена са освртом на решења српског Закона о раду из 2001. 149

ЗАШТИТА МАТЕРИНСТВА У СРБИЈИ

Заштита здравља

1. Ноћни рад. По српском Закону о раду, рад који се обавља у времену од 22 часа до шест часова наредног дана сматра се радом ноћу. Ако је рад организован у сменама, мора да се обезбеди измена смена, тако да запослени не ради непрекидно више од једне радне недеље ноћу. Српски Закон о раду, даје послодавцу право да може да одреди запосленом да ради ноћу и дуже од једне радне недеље, али ће оваква одлука послодавца важити само ако се запослени на њу претходно или накнадно писмено сагласи (чл. 47. ст. 3.); доношење овакве одлуке, без писмене сагласности

. :2 запосленог, није Законом о раду предвиђено као прекршај. 28

Према члану 68. Став 1. Закона о раду, запослена жена за време последњих осам недеља трудноће не може да ради ноћу нити прековремено. Послодавац може одлучити да ради ноћу или прековремено жена са дететом до три године живота, самохрана мајка која има дете до седам година живота или дете које је тежак инвалид, али ће оваква одлука имати дејство само ако се мајка детета претходно писмено сагласи са таквом одлуком (члан 68. став 2. и 3.); доношење овакве одлуке, без основа у писменој сагласности запослене жене, предвиђено је као прекршај (члан 164. став 1. тачка 2.). Следи да је решење Закона о раду у супротности како са ратификованом Конвенцијом бр. 89, тако и са напред приказаним важећим стандардима у међународном и комунитарном праву. То што се

2 ТУ складу са тада важећим Законом о радним односима, Врховни суд Србије у пресуди, Рев. 2792/92 од 27.08.1993. истиче: према радници је изречена дисциплинска мера престанка радног односа, зато што у ноћним сменама није извршавала послове и радне задатке чистачице. Радница је овако поступила зато што је била у другом стању. По Закону о радним односима, радница за време трудноће и са дететом до две године живота не може да ради ноћу, нити дуже од пуног радног времена. Пошто је радница легално одбила да ради у наведеним нићним сменама, у њеној радњи нема противправности па, самим тим, ни повреде радне обавезе. Зато су нижестепепи судови правилно закључили да је изречена дисциплинска мера незаконита. Пропис о забрани ноћног рада је императиван, јер се њиме обезбеђује уставом прокламована посебна заштита жене на раду. Стога, на његову примену не утиче околност да ли је решење о распоређивању заштићене раднице правноснажно или не. Забрана је апсолутна и једнако делује у оба случаја."