Radno i socijalno pravo

ПОРУКЕ СА ЗЛАТИБОРА

ПОРУКЕ СА ПЕТОГОДИШЊЕГ СТРУЧНОГ САВЕТОВАЊА

ЈУГОСЛОВЕНСКОГ УДРУЖЕЊА ЗА РАДНО ПРАВОМ

СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ

На петогодишњем стручном саветовању у току два дана ( 25. и 26. 10. 2002. године) разматрано је 25 реферата, који су покренули нека најзначајнија начелна, али и низ конкретних питања, везаних за Закон о раду Републике Србије из 2001. године. Питања, одговори и дискусије, су биле саставни део укупног рада, на разматрању атуелних питања теорије и праксе, у вези са Законом о раду из 2001. године. За расправу су претходно штампане две свеске реферата.

Lo

Питање адекватног уређивања права и обавеза у области рада, путем закона и других општих аката, јесте претходно питање садржине укупне регулативе у области радних односа, посебно њеног уговорног дела. Адекватност регулисања и садржине регулативне структуре неодвојива је од адекватног тумачења. Адекватно тумачење није само прагматично, већ оно које одговара утврђеним начелима у савременим тржишним условима и у складу је са неспорним социјалним правима.

У рефератима и дискусијама су разматране тезе о теоријским питањима, али ради разјашњавања појединих проблема и недоумица. Ова и друга разматрања су била у функцији решавања проблема и дилема, које се јављају, или се могу појавити, у пракси.

Полазећу од одредби Закона о раду (2001.година), и неопходности његове примене, указано је на потребу да се дефинишу односр између појединих делова регулативне структуре. То се у актуелној ситуацији тиче односа између: закона, колективних уговора, правилника о раду ( односно општег акта послодавца ) и уговора о раду.

Посебно се показало значајним одређивање односа између колективног уговора и општег акта послодавца. И једни и други од свих аката, имају своје "подручје" регулисања и могу улазити у подручје другог, само у одређеној мери, и под посебно и адекватно утврђеним условима. Требало је да то уради закон, а пошто није, то би се морало урадити договором социјалнах партнера или колективним уговорима. Проблеми који ће се сигурно појавити у одсуству колективног уговора ( а тим и прекомерног ширења подручја општег акта послодавца ), могу се решити поменутим адекватним дефинисањем подручја једног и другог акта.

Једно од решења може бити у томе да се Општим колективним уговором или попсебним споразумом социјалних партнера дефинише: садржина општег «кта послодавца у делу који се тиче колективног уговора и уговора о раду. У овом дефинисању се мора поћи од става да односи који се регулишу колективним уговором, не могу бити у целини уређени

75