Radno i socijalno pravo

ПОРУКЕ СА ЗЛАТИБОРА

15.

16.

17.

18.

19.

20.

21.

22.

23.

Дефинисање "оправданог разлога" код престанка радног односа ( члан 101 ), нарочито у тачки 3 и 4 става 1 Закона о раду, је посебно значајно. Са овим питањем је повезано и питање повреде радне обавезе, односно повреде рацне дисциплине. У погледу разјашњења ових односа, потребно је и дефинисање тзв. претходног упозорења. Поменута разјашњења би могла бити остварена кроз социјални дијалог и закључивање споразума трипартитних страна у раније поменутом смислу ( тачке 6-8 ). То би се могло сматрати одговарајућим решењем, до допуна гоменутих одредби Закона о раду.

Решавањг проблема вишка запослених је комплексан проблем. Многобројни проблеми, који се јављају не проистичу из стања прописа. Ипак је констатовано, да у тумачењу и примени прописа има проблема. Захтевају одговор питања која се тичу очувања права. Одрицање од стечених права, уколико новоустановљена права не представљају одговарајућу компензацију, тешко је прихватљиво ( неки сматрају да је апсолутно неприхватљиво ). Ретроактивна примена прописа и одлука такође није прихватљива.

Правила о правима о престанку радног односа, постају све бројнија и компликованија. Очекујемо да нови Закон о запошљавању те тешкоће умањи, односно стабилизује одређена решења.

Неправилна примена прописа, или одсуство примене прописа су основа за настанак спорова, али спорови, како индивидуални, тако и колективни, настају и из других бројних основаних, и неоснованих разлога.

Значајно је указати нпр. да би се прописи морали тумачити тако, да се радни спор може водити и у случају спора око заснивања радног односа, но тада се опет сукобљавамо са тумачењем Закона о раду, да нема јавног оглашавања радних места.

У погледу решавања радних спорова очекујемо даљу доградњу правила, све до увођења специјализованих судова за радне спорове.

Учињен је напредак у изградњи правила о арбитражи и арбитражном решавању радних спорова. То нарочито важи за састав и поступак формирафа арбитража. Но, и овде је потребна имплементација одговара,ућих решења, из права држава тржишне привреде. Проблеми који се појављују у вези са арбитражом за индивидуалне и колективне радне спорове су само делом истоветни, а самим тим и решењем могу само делом бити јединствени.

У погледу колективних радних спорова није до краја адекватно изграђен систем правила о арбитражама. Нарочито има питања у погледу решења која се односе на обавезност арбитраже, односло добровољност арбитраже, и питања обавезности одлуке арбитраже. То се посебно односи на арбитраже у вези са штрајковима.

Питања решавања интересних и правних спорова нису довољно дефинисана. Свему овоме треба додати непрецизну терминологију, и формулације одређивања права и обавеза, у области решавања колективчих спорова.