Radno i socijalno pravo

квих законских прописа потребно створити одговарајући амбијент за успешно спровођење закона и то првенствено укидањем или реорганизацијом, као и изградњом читавог низа нових институција.

Тренутно у Државној Заједници Србија и Црна Гора егзистира велики број привредних субјеката који дуже време испуњавају услове за покретање стечајног поступка, што није последица важећег Закона о принудном поравнању, стечају и ликвидацији, већ његове неадекватне примене. Као резултат тога створен је амбијент правне несигурности, који се нарочито одразио на положај радника у предузећима која су под стечајем. У најмању руку "променљива" пракса Привредног суда и понека правна празнина, створили су много проблема који се дуго времена нису решавали. Доношење новог Закона о раду, али и ступање на снагу Закона о стечају, требало би да реше нека од постојећих питања и тиме допринесу већој сигурности потраживања запослених у предузећима под стечајем, на тај начин што ће извршити афирмацију поверилаца као централне фигуре стечајног поступка уз обезбеђење максималне заштите у погледу њиховог намирења. Нужно је напустити досадашњу праксу по којој су интереси дужника стављани испред интереса поверилаца. Убудуће, интереси дужника не смеју бити од таквог утицаја на вођење стечајног поступка, нарочито уколико истовремено нису у сагласју са интересима поверилаца. Уколико, пак, држава има интерес да поједина предузећа сачува од поступка стечаја и ликвидације, то може остварити спровођењем санације, односно реорганизације привредних друштава као алтернативама стечаја, што би користило и повериоцима пружајући им могућност намиривања потраживања у целости.

Међународни правни акти у овој области формулисали су концепцију јединственог међународног стечајног поступка коју ће стечајно и радно законодавство Републике Србије морати да прихвати уколико жели да приступи европским интеграционим процесима.