Radno i socijalno pravo

Златибор 2005 Тенценције у развоју радног и социјалног права

су утврђене за послодавца стварају довољно правне наде да це колективно отпуштање бити законито, а оно це то и бити ако се постигну циљеви односно ако се пружи ваљана гаранција за заштиту права запослених као и створе услови за припрему одговарајућег органа јавне власти у држави чланици.

Најважнији циљ који се мора постићи код колективног отпуштања јесте стварање услова за адекватну компензацију запослених, која би требало да буде унапред позната.

Закон о раду Србије у доброј мери инкорпорира највише радноправне стандарде који се утврђују Директивом 98/59. Одредбе директиве неће се применити на запослене у органима

државне управе и у установама цији је оснивач држава као и на посаде бродова.

Директивом 98/59 утврђују се минимални стандарди (5. Лубарда, нав. дело) којих се послодавци морају придржавати ако имају намеру да прибегну колективном отпуштању. Сходно члану 5 Директиве државе чланице ЕУ националним и аутономним актима (пре свега колективним уговорима) могу предвидети и повољније одредбе за запослене.

У даљем писању задржаћемо се на следећим питањима: одређивање појма колективног отпуштања, територијална и персонална примена директиве, поступак саветовања (консултовања) и информисања са представницима запослених, улога надлежног државног тела у поступку колективног отпуштања и др.

Колективно отпуштање одређује се на основу следећих критеријума: први, колективно отпуштање се не може приписати кривици запосленог, односно послодавац не може као разлог за колективно отпуштање узети радну способност и понашање запосленог; други, послодавац може да откаже уговор о раду само ако зато постоји ваљани разлог, а исти се односи на престанак потребе за обављање посла; трећи, послодавац ће прибећи колективном отпуштању ако постоји економски вишак (у ужем значењу), односно технолошки или организациони вишак; четврти, послодавац ће приступити колективном отпуштању у одређеном временском периоду (30-90 дана); пети, колективно отпуштање односи се на унапред утврђен број запослених (минимални број) код којих престаје потреба за даљим радом код