Radno i socijalno pravo

Златибор 2006 Промене у радном и социјалном законодавству

с обзиром на број радника, је значило подизање здравог становништва. С друге стране посматрано овде се није радило о сукобу појединаца него о сукобу две класе, што је засецало и у опстанак државе.

Потреба обезбеђења мира је била неопходна. Међутим, и економски интереси су били значајни јер заштићена и здрава радна снага је утицала директно на висину националног прихода. Читав сплет разлога је утицао на државу да интервенише у односе радника и послодавца. На овај начин се успостављају односи између субјеката радног односа и државе чиме радно право постаје све више јавно право и постепено се ослобађа окриља грађанског права.

У

Радни односи постају односи од посебног друштвеног интересе из разлога што су они облици у којима се примењују и искоришћавају радне способности становништва једне државе. Држава интервенише у ове односе да би заштитила те интересе, па разуме се и интересе запослених. Реч је о интересима који се односе на економске, одбрамбене и демографске потенцијале државе.

Устави донети у ХЛХ веку нису се много бавили радним правима (нпр. устав Белгије и 1832. год. - регулише право на рад - представља изузетак), тако да уставно-правни метод у регулисању радних односа није у овом веку унапређиван. Међутим, држава је законодавним методом све више и више интервенисала у радни однос. Као последица тога јесте признавање нових права радницима (нпр. право на социјално осигурање), укинута је забрана синдикалног организовања и синдикалног деловања (штрајк није био више кривично кажњиво дело).

У области филозофских и доктринарних дела оформила се нова солидаристичка теорија која ће имати утицаја на уставе донете у ХХ веку. Реч је о теорији према којој држава треба да интервенише у радне односе ради заштите националних интереса. Тако, својина се не може искључиво користити у интересу власника, већ и у интересу општег добра. Стање створено ратом, а и утицај ове теорије, допринело је да су устави донети после рата садржавали многобројне одредбе радног права (нпр. Вајмарски устав 1919, Видовдански устав 1921, Руски устав 1918.). Одредбама о економским и социјалним правима је отворена нова етапа уставне изградње радног права. Поред

33