Radno i socijalno pravo

Мр Зоран. М. Радуловић: НЕКИ ПРОБЛЕМИ У ИСКУСТВУ ПРИМЕНЕ .. Se AN ore

Како је већ на неки начин речено, проблем је то што миритељи нису професионалци који би затим имали сталну едукацију са циљем веће оспособљености за решавање колективних спорова, јер је друштво изузетно заинтересовано, и са општег и са материјалног аспекта за, ако не друго, оно за спречавање настанка штете услед штрајкова.

4. НЕКИ ПРАКТИЧНИ ПРОБЛЕМИ ПРИ РЕШАВАЊУ ИНДИВИДУАЛИНИХ РАДНИХ СПОРОВА МИРНИМ ПУТЕМ

Сама чињеница да је поступак пред арбитром као субјектом коначног правног решавања радног спора потпуна новина у нашем правном систему, изазвала је посебну пажњу како запослених, тј. синдиката тако и послодаваца. Може се оценити да је то што одлука у мирном решавању радног спора има атрибуте коначности и правоснажности, тј. да се ради о једностепеном поступку, изазвало многе недоумице у јавности, па и одређену скепсу у погледу одлучивања да се покрене (односно прихвати покретање од стране другог учесника) овог поступка. Ипак, треба истаћи да су начела ефикасности и економичности, као битна обележја ове врсте арбитражног поступка, представљају довољан разлог да обе заинтересоване стране на овај начин решавају своје радноправне конфликте.

Проблеми који су су се јавили приликом мирног решавања радних спорова се могу разврстати у две категорије: прво, проблеми који су узроковани легислативном недореченошћу, и друго, проблеми чисто практичне природе.

4.1. Неке правне недоумице узроковане могућом легислативном недореченошћу

Ови проблеми не значе да је наш Закон о мирном решавању радних спорова генерално посматрано недоречен пропис. Напротив, као што је већ наведено, може се констатиовати да се ради о општем акту којим се на правно утемељен начин уређује један део веома важне друштвене области – социјално подручје рада и радних односа. Већ поменути проблем неповерења заинтересованих страна у вези покретања, односно вођења овог поступка, могао је бити смањен законским потенцирањем трипартитности, која, иначе, практично постоји у самом поступку избора арбитара. Наиме, ако би поједине организације синдиката имале у виду да су арбитри изабрани уз примену начела трипартизма (нпр. да је њихова "централа" учествовала у избору свих арбитара, вероватно би се чланови дотичне синдикалне организације лакше одлучивали да прихвате учешће у поступку мирног решавања радног спора и кад је покретач послодавац, а не би имали одбојан став по том питању, што је посебно изражено кад је реч о поступку у случају отказа. Исто се, само обрнуто односи и на послодавце.

Навешћемо и један пример савим конкретног карактера. Одредбом члана 34. Закона о мирном решавању радних спорова прописано је да ' Арбитар може да ангажује вештака." Затим, одредбом члана 14. закона је уређено: "Свака