Radno i socijalno pravo

РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО

Уколико стране у спору не одреде споразумно арбитра у закедничком предлогу за покретање поступка за мирење, арбитра одређује Директор агенције.

4. Предмет спора

За разлику од унутрашње арбитраже према Закону о раду, пред коју стране могу да износе и да решавају сва спорна питања из радног односа, предмет индивидуалног радног спора према Закону о мирном решавању радних спорова могу бити само отказ уговора о раду и исплата минималне зараде.

Који су мотиви за овакво законско решавањ може се само нагађати, али уколико би запослени поднео предлог Агенцији за решавање неког другог спорног питања ( исплата зараде, прековремени рад и сл. ) Агенција би морала да се огласи ненадлежном, односно да одбије решавање спора због изричите законске одредбе о томе шта може бити предмет индивидуалног радног спора.

Да ли израз отказ уговора о раду подразумева отказ који даје послодавац у смислу члана179. Закона о раду или је отказ уговора о раду и онда када послодвац доноси решење о отказу уговора о раду закљученог на одређено време – члан 175 став 1. тачка 1. Закона о раду, или ако радни однос престаје независно од воље запосленог и воље послодавца – члан 176, или кад запослени испуни услове за пензију члан 175. став 1. тачка 2. У пракси преовладава мишљење да предмет спора може бити само решење о отказу уговора о раду који је дао послодавац – члан 179 закона о раду. По нашем мишљењу, у свим случајевима када се доноси решење о отказу уговора о раду може доћи до повреде права запосленог.

У другом случају предмет спора може бити само исплата минималне зараде, односно предлог за покретање спора може се поднети ако послодавац запоосленима не исплаћује минималну зараду.

5. Прекид поступка пред судом

Закон о мирном решавању радних спорова у члану 10 полази од претпоставке да између страна у спору већ тече судски поступак, односно да је запослени покренуо спор пред надлежним судом, јер је само он активно легитимисан за покретање радног спора. Ако је таква ситуација, односно ако тече судски поступак из истог чињеничног и правног основа, стране у спору дужне су да заједнички поднесу захтев за прекид поступка. Према члану 214. Закона о парничном поступку Републике Србије " поступак се прекида и кад је то другим законом одређено, што је у овом случају и учињено. Прекид поступка има за последицу да престају тећи сви рокови одређени за вршење парничних радњи и за време трајања прекида поступка суд не може да предузима никакве радње у поступку.

Да би дошло до прекида судског поступка стране у спору су дужне да суду заједнички поднесу захтев за прекид поступка. Једнострани захтев било које стране не обавезује суд да прекине поступак. Захтев мора бити заједнички, односно,

» Службени гласник РС бр. 125/04.