Radno i socijalno pravo

Бојан Урдаревић: АРБИТРАЖА ЗА ИНДИВИДУАЛНЕ РАДНЕ СПОРОВЕ У ...

се именује за арбитра и доноси арбитражну одлуку. Све изјаве и подаци до којих је миритељ досао у поступку не смеју бити коришћени у судском , арбитражном, управном или неком другом поступку. Поступак се окончава склапањем поравнања или ако миритељ сматра да нема смисла настављати са поступком. Што се тиче трошкова поступка и Центар и странке сносе трошкове.

V. РЕШАВАЊЕ ИНДИВИДУАЛНИХ РАДНИХ СПОРОВА У БиХ

Новим законским решењима у БиХ предвиђена је могућност коришћења два нова облика решавања индивидуалних радних спорова. То су мирење и арбитража.!6 Према пертходним решењима ови начини решавања спорних питања били су искључиво везани за колективне радне спорове, односно нису уопште били били предвиђени за индивидуалне радне спорове.

Колективним уговором или правилником о раду, у складу са законом, може се предвидети мирно решавање индивидуалног радног спора између запосленог и послодавца. Овде се дакле не ради о обавезном облику решавања спорних питања између послодавца и запосленог, већ само постоји могућност да се овакав облик предвиди.!'

Због законске непрецизности остаје отворено питање да ли је запослени дужан да поднесе захтев за мирно, односно вансудско решење спора, ако је оно предвиђено колективним уговором или правилником о раду." Према једном становишту, у питању је обавезно покретање поступка мирења јер је прописан колективним уговором, односно правилником о раду и као такав претходи покретању радног спора пред надлежним судом. Друго становиште полази од стриктног тумачења законских норми, из којих извлачи закњучак да нема изричите законске обавезе за такво поступање, јер је законодавац хтео да препусти запосленом избор вида заштите који му више одговара. ( прво вансудски па у случају неуспеха судски, или одмах судски ).

Сматра се да би и судска пракса могла бити флексибилнија него што је била раније, када је било изричито преописано да се заштита пред судом не може тражити ако претходно није била затражена заштита пред надлежним органом у организацији, осим ако је било у питању право на новчана потраживања.

Ипак, чии се прихватњивије прво становиште, јер поступак решавања индивидуалног радног спора треба да се покерне тек када је претходно искоришћено редовно правно средство, односно када је послодавац остао код своје прво-

16 Члан 122-127 Закона о раду Федерације Босне и Херцеговине, члан 106 закона о раду републике Српске.

ТУ Закону о раду Републике Хрватске регулисано једа се поступак мирења може предвидети законом, другим прописом, колективним уговором или правилником о раду, што је правно посматрано рационалније решење.

(С, Дедић, Ј. Градашчевић, Радно право, Сарајево, 2005, стр. 413

40