Ratnik

20.

ПОДдоФИЦИРСКЕ школе У 1879. години.

Умно усавршавање војника, њихова интелектуална спрема, исто је тако важан део за унапређење војне снаге, као и само веџбање. Поред чисто војних знања имати и умног војника, то је створити војску с духом која познаје свој положај и своју цељ. Одушевити је, дати јој војничке врлине, то је могуће постићи само образовањем.

Мисао да поред обичног војничког вепбања, ваља војнику дати и могућност за образовање, није ни у нас нова. Још 1866. године побринуло се је о овоме и установљене су подофицирске школе, у којима су предавања била зими. Од тог доба може се рећи, да је престало време, када је зимска сезона у војсци пропадала без икакве користи за службу. Малени рок војне службе изазвао је, те је време постало скупо и веома важно. Зими, кад се војничка веџбања не могу вршити практички у пољу, чињена су теоријска предавања, старало се је за умно развијање нижих чинова и војника. Ове зимске школе училе су војнике писмености и првим војпим знањима. Низом година оне су се развијале и унапређивале, и резултати, до сад показани, нису били од малене важности. Они нижи чинови, који су остајали и даље у ст. војсци, били су спремнији и дата им је могућност, да се могу сами даље обучазати у војним знањима, а од оних који су излазили из војске, добијало се је бољих старешина за народну војску и већи број писмености у народу, што свакојако није без значаја. Школе су ове дакле доносиле користи и војсци и народу.

Кад су последњи велики догађаји наступили, који су цео српски народ позвали у борбу за своју независност и ослобођење, о овим школама није се ни могло помишљати. Време је било дошло, да се на делу покаже толикогодишњи рад српске војске и њена моћ. И ма да је била неравна борба, српска војска извршила је свој задатак с поносом и чашћу. Чим се војна свршила, муниција остављена, оружје обешено о дувар, а доскорашњи војници постали опет учитељи, трговци, зана-