Ratnik

899 књижевност

истиче писац па прво место. |. цинкографску пресу од Уаг|-а 2. механичну пресу за Фино резање од Содсћеацх-а, коју је изнашао Сопзбаоћ Суџ, и 3. механична типографска преса за штампање са бојама. При свршетку описата је картографија белгиска.

Војска у Франиуској од Карла УП. до револуције.

Књижевност. . ће гресфаћепт тате. — (Октобар) Постанак пруског Домобранства 1812. и 1815. — Кад но је

Прусија 1807. била до крајности поражена од Наполеона и приморана. да са својих 42000 војника, које је смела држати, пође 1812 против Русије, и кад је Наполеон у овом рату пострадао, па пруски генерал Јорк први се од њега одметнуо, почеше поједини људи у Прусији на томе радити, да се војна снага умножи. — Јорк, Шарнхорст, бивши министар Штајн, Дона, и Клаузевић, сви су били убеђени' да се војска увећати мора и то тако, као што сад још нигда у обичају било није. — Разлика измеђ предлога Донова, које га је саставио Клаузевић, и Шарнхорстова, беше та, што је овај био противник да се сав народ наоружа и предлагао: !. редовну војску, 2. резерву и 3. народну војску за одбрану у земљи, дочим је други предлог ишао на наоружање целог народа. = Овај предлог је и усвојен иод тад датира садања снага Пруска, као и сви њени досадањи сјајни успеси и величина. —

Вилим 11 намесник холандски п краљ енглески. Овде је изложен његов живот и рад у почетку замршаја око наследства шпанског престола, пре и после смрти краља Карла ЈЕ, до Вилимове смрти.

Штудија о војној администрацији. — Писац сравњује у овом чланку администрацију у француској војсци старијих и садашњих времена. -

Велике коњичке маневре 1879 год. Ове год. су у Француској маневровале |.и 4. коњичка дивизија једна црема другој. Писац прави овде своје приметбе односно, кантонирања, ране, издавања и разнашања наредба, одела ит. д Резултати били су опште повољни.

Месечне белешке. — Књижевност. — =

СПавзепарр:5 пепе пшагзеће Втаег. — (Октобар). —

(' чега је постао значајан, ушанчени положај код Плевне по руски рат 1877. — Шисац осматра овде обострано стање после друге битке код Шлевне п наглашује, како је Осман требао да напада Русе кад их је сузбио, из чега би каже, било следовати могло, да се сасвим натраг повуку. — Осман није то учинио него је употребио то скупоцено време на утврђивање и тако постаде Плевна онако важна по цео рат: али то није она постала по